Odgovor koji sam predvideo 

Evo mog odgovora na ovo:

Vadis reci iz konteksta i sve ti je crno belo. Molicu se za tebe

Ne, ti ubacujes nepostojece kontekste kao sto ne postujes svoje reci.

Nemoj da se molis za mene, insistiram 

Ti to nas za*ebavas iz Meka na Slaviji?

Buducnost ne postoji, a u situaciji koja se jos nije desila nece postojati nikakva covekova vlast, autoritet i sila, a to
naravno podrazumeva bilo koju religiju, veru, veroispovest.....
" Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. "

Jewpiter

на, 1991., британски престижни недељник, "Економист", на насловној страни приказао је слику земљине кутле. Насловна тема гласила је "Светски поредак у промени".

Једна од констатација у чланку била је истовремено и јасна и изненађујућа, с обзиром да долази из иначе опрезног и конзервативног извора:

"Има у фрази 'Нови поредак' и још нечега осим осећања топлине. Слом комунизма из темеља је потресао свет, и њсгова политика тек треба да добије свој нови калуп. Некакав Нови светски поредак наступиће, хтели-не хтели.

Хоће ли, може ли, то бити верзија гдина Буша? "Политички, финансијски и интелектуални мудраци Запада све су сагласнији да сe Глобална Ера помаља на хоризонту наших живота. Практично свака угледнија новина и часопис коментарисали су употребу кованице "Нови светски поредак" од стране председника Буша.

"Тајм" је већ имао одговарајућу насловну тему. "Нови светски поредак" одједном се одомаћио као израз. Горбачов га је користио. Европски лидери су га користили. Председник САД је ову фразу користио у најмање два обраћања нацији.Ако је веровати председнику Бушу, овај долазећи НСП измениће наш живот, можда драстично.

Он га описује као "свет врло различит од оног кога смо досад знали". То би требало да доведе до тога да се нско од нас запита какав ћемо то свет ми наследити. Такав наднационални систем могао би да утвче на верске и друге личне слободе. У њему би се у блиској будућности могла јавити моћ која би управљала нашим животима, којој нема равна у историји.

А контуре хришћанства могле би бити суштински предефинисане. Ако је то тако, ваља озбиљно размотрити ову појаву користећи све што имамо на располагању.

О Новом светском поретку говорило се још знатно пре него што га је Буш формално увео у политички жаргон у свом обраћању нацији пред конгресом у септембру 1990. НСП се предвиђао са падом. Угледни и познати лидери у скоро свакој области друштвеног живота описивали су га као нужност. Почетком седамдесетвх најцењенији међу њима потпвсали су следећа позив за увођење Светског поретка:

"Осуђујемо деобу човечавства на националистичким основама. Дошли смо до прекретнице људске историје а сада је најбоље решење померити границе националног суверенитета ка изградњи светске заједнице... Система светског законодавства и светског поретка заснованог ва травснационалној федералној влади" (Хуманистички манифест II).

Криза у Персијском заливу дала је драматичну подршку за Бушово увођење на сцену овог утопистичког идеала. Изгледало је као да је цивилвзовани свет талац тиранина вз мрачног доба који поседује технологију 20. века. То је био савршен тренутак за Буша да ослика будући свст у настајању у коме ће се мир сиилом уводвти - како је Џорџ Буш рекао светској јавности, "Наш пети циљ - Новв светски поредак - може да се појави". Затим је описао усхићујућу слику будућности: "Стотиве генерација трагале су за овим путем до мира, док су хиљаде ратова беснеле током људске историје. Данас се нови свет бори да буде рођен. Свет сасвим различит од овога кога смо досад познавали. Свет у коме закон права истискује заков џунгле." Ко би могао да замери када је "мир" циљ (упркос дубљој импликацији онога што се зове међународни "закон права")?

Али овај "закон права", као што је демонстрирано у пробној вожњи познатој као операција "Пустињска олуја", може се истаћи само применом надмоћне силе. То је "мир" чији је инструмент и гарант огромна војна моћ. Као такав, он почиње да наликује на "мир" којв је описао Џорџ Орвел.

У својој књизи "1984", Орвел говори о миру наметнутом од тоталитарне и апсолутне власти, власти која може да избрише појединца и препрограмира његову личност као компјутерски програм ако из било ког разлога закључи да је овај опасан за систем.

А ако се брише индивидуални идентитет зарад вишег добра колектива, онда се управо то чини - појединац који пружа отпор претвара се у покорног, безличног члана колектива. Винстон је отишао у "Собу 101"

Велики Брат је користио еуфемистички језик да би прикрио дубљу стварност.

Након "Пустињске олује", сукоба који је био кратак и једностран, готово да нико није помињао оне отрежњујуће аспекте овог будућег "мира". Можда је то последица беспоштедног медијског бомбардовања јавности потребом глобалног решавања оних проблема који су постали "светски" – то су тако јаки аргуметни да супротстављати се њима изгледа као супротстављати се разуму. Наводе се критичне потребе и кризе (стварне или измонтиране) да би се увођење Светског поретка учинило неумитним.

Треба да се упознамо са главним аргументима у корист Светског поретка.

Затим је потребно да видимо како ће овај нарастајући Левијатан централизоване моћи диктирати кретање духовних слобода. Хоће ли он дефинисати нови протокол духовне коректности који ће тиранисати верска права тиме што ће ограничавати оно што је допуштено да се не би повредио еквилибријум колектива?

Ми имамо много разлога да сумњамо да ће НСП толерисати само оно духовно изражавање које ће се кретати у оквиру врло уских граница дозвољеног - тачније да ће све религије морати бити крајње уопштеве и да неће смети да критичкв нападају никога и ништа.

А излажење изван твх гранвца довело би до примене "закона права" (а ко би могао да се супротстави Светском Суду?).

Али, најпре размотримо аргументе у корист Светског поретка:

Глобална екологија

    Еколошки аргумент потежу Гринпис, Римски Клуб и други. Они кажу да је човечанство сазрело - да ми морамо постати планетарни домаћини Земљине екологије пре но што светскв еко-систем неповратно оштете загађивачке ивдустраје себичних држава које не полажу рачун ником али чија неодговорност директно утиче на животе милијарди људи. Медитеранске државе као неконтролисано складиште отпада претвориле су некад сафирно плаво море у тамно сиву супу. А све то за само 20 година!

    Још већу опасност носи свакодневно смањење озонског омотача чији смо сведоци. Ту је и ефекат стаклене баште, последица атмосферског загађења, који узрокује промену климе у свету. Истовремено индустријски отпад у милионима тона се слива у океане, мора, језера и потоке, правећи за само пар деценија штету за чије ће поправљање бити потребне хиљаде година.

    Еколошки аргумент за глобализам је убедљив, готово ван сваке дискусије. То је криза која тражи решење, и то глобално решење.
Светска Заједница

    Ово је аргумент "глобалног села" Маршала МекЛуана. Он каже да је савремена технологија изменила лице земље, и да су се некада огромне природне баријере удаљености, размишљања, и језика срушиле пред безбројним млазњацима и електронским таласжма који испуњавају небо.

    Цео свет може да посматра рок звезде како за глобалну публику на "Live Aid” концерту певају "Ми смо свет" док их милијарде сателитски повезаних ТВ пријемника приказују некад удаљеним културама.

    Скандинавске рок групе певају на енглеском, док Парижани лудују за "Даласом" и Џеј Ар Јуингом.

    Научници користе аналогију компјутера и неурологије да укажу да како се делови света повезују. Он постаје као организам са сопственим системом нерава.

    Тада се научници попут Џејмса Лавлока појављују са термином Гаја да овом процесу дају метафизички аспект - земља се види као богиња, која оживљава док људска свест постаје јединствена.
Глобално тржиште

    Ово је економски позив на глобализам. Скоро сваки познатији банкар говорио је о међузависној глобалној економији.

    Оно што се деси у једном тренутку на Вол Стриту, већ следећег се осети у Лондону или Токију, а комплексна слагалица светске економије постаје осцилирајући процес који ће на крају ујединити нације и валуте у глобалном тржишту. Економске земљине силе неумитно нас воде ка уједињеном светском систему.

    Поврх тога, одређсни друштвени и политички кругови говоре о неправедној расподели богатства и природних извора - чиме се сугерише да би глобални систем располагања и прерасподеле могао бити решење за друштвене проблеме међунационалне зависти, а то би могло довести и до нестанка међународних сукоба и ратова.

     

 Социјална и здравствена заштита

     Ангажовање средстава ради здравствене заштите, исхране и одевања сиромашних и Трећег света још један је аргумент. Здравље се види као право које мора бити загарантовано сваком становнику Земље.

    У ту сврху основана је Светска здравствена организација. Брок Чизолм, директор СЗО велики је заговорник глобализма. Он и други светски лидери сложили су се око основног плана деловања. Они осим здравствене и социјалне бриге имају и друге приоритете.

    О некима од њих Брок Чизолм говори хладнокрвно визионарски:

    "Да би смо дошли до светске владе, неопходно је из свести људи уклонити њихов индивидуализам, оданост породичној традицији, национални патриотизам и верске догме...

    Гутали смо свакакве отрове које су нам давали родитељи, насгавници, политичари, свештеници, новине и сви остали који су желели да нас контролишу.

    Ново тумачење и евентуално брисање концепта доброг и лошег који чине основу васпитања деце, интелигентно и разумно размишљање уместо вере у доузданост старијих, то су циљеви... утирања пута за промене људског понашања" ("Juta Independent:", септ. 1977.)
Нуклеарна претња

    Претња глобалног уништења можда је најјачи аргумевт за глобализам. Многи гласови нас упозоравају да је ова опасност сама по себи довољна за коначну жртву у циљу постизања глобалног мира - жртву суверенитета.

    Ако светске нације предају свој суверенитет и наоружање онако како то планирају УН, то ће означити крај претње глобалног рата и почетак ере мира и сигурности без преседана. Али тако вешто захтева жртвовање национализма.

    Тек тада ће свет бити јединствен.

    Џон Ф. Кенеди, попут других америчких председника, био је свестан овог снажног аргумента. На отварању седнице УН 25. 9. 1961, он је предложио потпуно разоружавање САД као први корак ка светском миру.

    Ову понуду Стејт Дипартмент је формализовао у облику Документа 7277, под насловом "Слобода од рата: Програм САД за свеопште и потпуно разоружавање света у миру".

    Кенедијев план требао је да УН претвори у светску полицију: "ни једна држава (укључујући и САД) не би имала толику војну силу да угрози Мировне снаге УН", након што би сво нуклеарно оружје било предато УН а трупе и наоружање САД дошли под контролу Уједињених Нација. На врхунцу хладног рата, ова жртва била је преурањена.

    Понуда Џ. Ф. Кенедија изгледала је тада помало наивно - као да студент идеалиста ноћу шета кроз гето у шорцу и мајици, завезаних руку, и пуног новчаника што је гест мирољубивих намера. Када појединац занемарује зло и преузима ризик то је једна ствар. Али повести са собом стотине милиона људских живота нешто је сасвим друго.

    Жртвени гест Џ.Ф.К-а био је преурањен, али ствари су се измениле. Сада када је "хладни рат завршен" и у време "Гласности" и "Перестројке", наш гард је спуштен за склапање споразума.

    Сетимо се да је Буш послао трупе у заливски рат не по законима САД, већ по Повељи УН, и одредбама међународних закона.
Стратегије Новог Светског поретка

    Џон Ленон, рок-легенда и визионар, дао је кредо и опис Новог Светског Поретка у својој чувеној песми "Imagine” (Замисли). Ленон моли подељени свет да замисли доба када ће се живети - без Царства Небеског, без држава, без власништва, без глади, сви људи живе у миру, једно братство људи... "и свет ће бити као један".

    На годишњицу смрти Џона Ленона песма "За-мисли" чула се широм света путем хиљада радио станица. Ко је финансирао и подржао овај догађај? Уједињене нације.

 Ако је Буш био нејасан у вези будућности Новог светског поретка, оно мало што је процурело открива више него што можете да замислите. На пленарној седници 11. септембра и конференцији за штампу после ње, Буш је признао да НСП види као "нешто што су предвидели оснивачи УН."

    Наравно, градитеља утопијске Купе Вавилонске има много. Њихови животи и веровања нису предмет овог чланка. Узгредно, поменимо да ова елитна група, међу којима су и неки од ментора Џорџа Буша и његовог оца, сенатора Прескота Буша, сеже све до Друштва Народа, првог покушаја у савременој историји да се успостави Нови Светски Поредак.

    Једноставан одговор гласи да је Новом светском поретку неопходна нова светска влада - сачињена од светског парламента, светског суда, и светске полиције. УН је требало да постану ова светска влада или бар да послуже као мост према овом циљу.

    Поред осталог, УН су створене да силом обезбеде мир за време хладноратовског очаја и страха од нуклеарног уништења. Мир је био главни адут да јавност прихвати изградњу структуре типа УН. Крај 40-тих изгледао је као сећање на старе дане славе, олако узимане, када се живело без пуног разумевања историје.

    Та прошла времена остаће очувана у далеким призорима на камерама - Монеовим сликама или призорима енглеских романтичара - млади пар на цветној љуљашци једног пролећа у Живернеу у Француској, слободан да ужива у усамљености природе, или тренутке замрзнуте лепоте енглеског лета, плесова под колонадама и јахања у природи - слобода људи да се смеју без страха од свевидећег ока. Оваква сећања на изгубљену прошлост изгледаће као тренуци раја у поређењу са тоталитарном државом која располаже са божанском технолошком моћи.

    И заиста, Европа ће 1992. постати наднационална регија. Њене наднационалне организације попут Савета Европе, ЕЕЗ и НАТО-а послужиће уједињујућој сврси. Све ће коначно бити консолидовано под Европским парламентом. Националне границе ће нестати, користиће се заједничка валута, а завијориће се застава Европе. Оно што нису могли Карло Велики и Наполеон, успеће коначно пост-модерној Европи.

    У складу са стратегијом корак ио корак, следећи потез је прећи са регионалних над-националних федерација на свенаткриљујућу глобалну владу која постаје врховна власт у одржању "мира и јединства" међу регионалним телима.

    Овај модел предвиђа Бжежински као један од оснивача Трилатералне Комисије. Три регије ("Трилатерала") су највероватније међукорак до касније фузије (регија ће свакако поседовати мање етничке лојалности, културе и историје него поједина држава и теже ће одолети фузији).

    Још бриљантнији у концептуализацији стратегија формирања и управљања светским поретком је Ервин Ласло, оснивач Римског клуба. Ласло је мало познат изван кругова међународне елите, али је већ деценијама повезан са истраживачким центрима и великим фондацијама. Такође предавао је на Принстону и Јејлу.

    Своју књигу "Стратегија за будућност: системски приступ светском поретку" објавио је под покровитељством Центра за међународне студије универзитета Принстон. Књига је заснована на његовим предавањима из 1973.

    У својству професора, Ласло хладнокрвно примењује теорију општих система на фуккционисање читавог света као једног супер-система. Фразе које звуче недужно бришу прошлост и милијарде живота убацују у огромну машнну. Штиво писано запетљаним академским стилом одаје савршени језик завереника.

 Презаузети, наивни, они којима је то досадно никад неће схватити његову суштину, док ће се његови амбициозни истомишљеници задовољно смешкати док извлаче "Планетарну нагодбу." Ласло нас неповратно гура у пост-хришћанско, заправо, анти-хришћанско доба. Нови светски поредак нема времена за веру која се у њега не уклапа и тачка. Хегелијанска премиса синтезе и конформности почива испод огромне машине светског система.

    Ласло равнодушно истиче:"Сада све границе између култура брзо нестају. Више неће бити могуће истовремено одржавати више некомпатибилних концептуалних синтеза валидних различитим народима на различитим месткма. Наша сазнања једнако су тако међусобно зависна као и начини живота... Ако се долазећи светски поредак буде одржао у животу, његова концептуална синтеза биће експлицитна, далекосежна, научно утемељена, и пуна нормативних смерница за практично понашање.Концептуална синтеза има најмање пет основних функција у усмеравању људског живота. То су мистична, космолошка, социолошка, педагошка или исихолошка, и уређивачка функција (стр. 6-7):"

    Оно што плаши је Ласлова дефиниција последње концептуалне синтезе на његовој листи, уређивачке функције: "Коначно, уређивачка функција концентуалне синтезе значи дефинисати неки аспект стварности као значајан и вредан и томе се посветити, а остале као недостојне озбиљне пажње" (стр. 7) Ласло описује информациону капију масовне свести. То је цензор који превазилази Орвеловог Великог Брата.

    Али то се све излаже на неутралан начин, у маниру пасивне интелигенције, академски.

    Ласло замишља међусобно повезане групе суперинтелигентних који ће управљати светским поретком. У зависности од тога како светски систем функционише, то би могао бити савршено механизован и хуманизмом мотивисан тоталитарни поредак (уколико постоји диктатор са неограниченим овлашћењима), или супер-бирократска неман која саму себе дави (уколико ривалски врховни савети неутрализују једни друге), као што је приказано у сјајном noire филму "Бразил". Ласлова лествица светске хијерархије или светске владе наликује на езотеричну мапу масонских или кабалистичких савета.

    Врховни савет је 13-то члана супер-елита изнад које се налази само један завршни ниво (можда појединац), кога он зове "светски хомеостат". Ако је језгро хомеостата појединац, онда је он светски император. Далеко на дну пирамиде налази се обичан свет - грађани који одржавају илузију демократског процеса учествујући у ономе што Ласло назива "зборовима грађана".

    Природно, ту су и они који ће простом народу помоћи да решава тежа питања. Они ће управљати људима, а ови ће притом имати осећај да су они ти који формирају групни консензус. Ласло каже да је почетни циљ "подизање свести народа" од потребе за светским поретком, тако да ће то бити консензус који ће ићи од дна ка врху (стр. 84-85). Када се светски рсд успостави, зборови грађана могу ићи од локалних до регионалних и глобал-них нивоа - или, као што би Орвел рекао, "неки су зборови грађана једнакији од других".

    Они који се прочисте достизањем нивоа "глобалног размишљања" могу се сматрати уредним да постану "пропагатори" (стр. 88). Као пример пропаганде Ласло користи "Дан Земље" 1972. У својој књизи из 1972., он се такође залаже за прикупљање гласова одговарајућих мањинских заједница -"хомосексуалаца, феминисткиња", и итд., и "оних који се боре за своје политичке и социјалне циљеве... као што су етничке групе, мировни активисти", итд - ради ширења глобалне свести (стр. 93-94). За то време "уметници и писци могли би индиректно да негују свест о светском систему буђењем поноса и амбиције према људским достигнућима" (стр. 99)

    Ласло нуди добро осмишљен план за буђење глобалне свести. Његов рад у једном тренутку наликује на позив на револуцију и социјалне промене са, до у детаља, разрађеном стратегијом деловања што би задовољило и CIA-стучњаке за извођење тајних операција. Можда је још више отрежњујуће то што се све оно што је Ласло прописао за промену курса Америке у почетној фази и десило током ових 18 година од настанка његовог капиталног дела. Ласло се залагао на Принстону, и касније код других утицајних кругова, да би медији требали да користе идеју збора грађана. То се и десило. Шта раде ти зборови?