To sto je zaljubljive prirode je sasvim svejedno da li cemo pripisati njenom karakteru, ili godinama

Hajde da mi pomognete.  Hipoteticka situacija: ja sam '91, ona '95 godiste.  Klinka, dakle, a ni ja nisam mnogo odmakao, sudeci po tome kako se ponasam otkad sam je upozn'o.  Studiram, ona je gimnazijalka.  Prosecan sam (sto dozivljavam kao prednost, ne kao manu), ona se izdvaja u svakom smislu: fura svoj prkosni stil oblacenja, izrazito je lepa, fascinira me kako joj funkcionise mozak (sa njom mozes da pricas o svemu. . .  od politike, seksa, knjizevnosti, astronomije, kinematografije. . .  bez da iskazuje one otrcane opste bullshit stavove svojstvene 97% njenih vrsnjaka, a i ljudi uopste).

Upoznamo se slucajno, zajednicki prijatelji, siliom prilika provedemo neko vreme zajedno. . .
Krenu setnje, malo dopisivanja, pa opet setnje, pa jedan ceo dan provedemo zajedno, pa padne poljubac na blic. . .  pa posle opet setamo. . .  i sve vreme i ona i ja pokazujemo znake da nam se ono drugo dopada, ali valjda nas je silina tih osecanja uplasila da pokusamo bilo sta konkretno
(ko ovde kaze da nisam ispao muskarac nego pickica i prestane da cita, razumecu, jer se apsolutno slazem).

I sad, neko moze pomisliti da od vas trazim savet kako dalje, sta da radim, kako da je smuvam?
Po svoj prilici, to nije slucaj.  Kao i sve drugo kod mene, i ovo je mimo svih pravila i logike koja vaze u slicnim situacijama. . .

Elem, iako je mladja od mene, imala je mnogo vise momaka do sad nego ja devojaka.  Te teme se nisam dotakao pacenicki kopajuci po njenoj proslosti, nego smo sluicajno pricali o tome. . .  broj je apsolutno meni nebitan i nema nikakvo znacenje, ali cisto ta cinjenica da ih je imala dvadesetak lebdi u vazduhu kao podatak.  Ne, jos nije imala seksualna iskustva (ni to nisam cackao)  :chuckel:

Imala je decka.  Raskinuli su.  On je zvao na kafu.  Ona izasla sa njim na kafu.  Pomirili se.  Sutra ga zvala da mu kaze da raskidaju jer je "neodlucna".  Sve se to odvija paraleno sa nasim druzenjem.  On joj psle toga poslao pateticnu poruku na fcb, ona se sad ponovo premislja.  "koliko smo mi toga prosli zajedno" - kaze.
I sama priznaje da je "neodlucna".  Ne zna sta hoce, ali ne zna ni sta nece.  Sad joj se ljubi, vec posle 5 sekundi ta mogucnost je davno proslo vreme i misaona imenica.  Alternira izmedju krajnosti, sasvim je ambivalentna.  Predomislja se u trenutku, na momente je odsutna.  Tipicno klinacki, zar ne?

Ali nam je super dok smo zajedno.  Od prvog trenutka nas odnos je bio odredjen time da mozemo da slobodno podelimo sve sto nam padne na pamet. . .  smejemo se glupostima, oboje imamo morbidan smisao za humor, i uvek me preplavi onaj optimisticni talas odusevljenja kad sam s njom (jea, ovo zvuci lejmerski, poslacu recenicu Hju Grantu kao zvaku za buducu romanticnu-bljuc-komediju)

Za slucaj da se neko pita otkud ona u druzenju sa mnom? Pa. . .  jednostavno sam je zajebavao od prvog trenutka.  Ima super kosu? - Masna je, kazem.  Fino izgleda? Prosecna si. . .  i slicno. .  takav pristup u komunikaciji sam razvio od puberteta, a ona ocigledno nije jedna od onih koje se primaju na pateticne komplimente "jao, slatka si", "uf, cale ti je poslasticar ti si bomba" i slicne pizdarije.


Da ne bi oduzio ovo ko Ruski roman, moram priznati da sam sasvim zbunujen.  Vidim da ovde ima psihologa (a i obicnih ljudi koji su poprilicno iskusni u ovim stvarima, i koji su prosli to sto ja tek trebam da prodjem), pa sam hteo da mi neko razjasni par stvari.  Prvo, hvala Bogu, zdrav sam, prav sam, donekle i pametan, ali ne mogu da shvatim odakle ta neodlucnost? Sta je potice? Kako da se postavim a da ocuvam dostojanstvo s jedne strane, a s druge da ne drzim bujicu osecanja u sebi?

i sad ce da ceka dok ta devojka ne nadje decka

I meni se cini da je ovo tvoje najbolja opcija... bar na neko vreme. Uspevalo je do sad