Kada se nađu pred optužbom za nešto što su učinili, recimo, pretukli su nekog iz svoje škole, mnogi će se braniti rečenicom iz naslova: nisu oni počeli sa sukobom i s ružnim ponašanjem. I potpuno će ignorisati činjenicu da su, čak i ako nisu prvi počeli, uradili nešto što nije trebalo, i neće hteti da prihvate odgovornost za sopstvene postupke.

Na primer, neko vas pred svima uvredi, i nastavi da vas vređa. Vređa i vašu porodicu. Možda vas i udari. Pošto je taj neko sa svojim društvom, ne usuđujete se da uzvratite, iz straha da ćete da nastradate. Umesto toga, sačekate da taj neko bude sam, i tada ga "olešite" od batina, da ga "naučite pameti". I, kad treba pred roditeljima i pred nastavnicima da odgovarate za ono što ste učinili (pretukli ste nekog), branite se time da niste vi počeli. Kao da je prebiti nekog u redu. A nije.

Ako vas neko napadne, a vi se branite, to je u redu (mada i tu može da bude pitanje šta je stvarno odbrana - ako vas neko jednom udari, a vi mu slomite ruku, to definitivno nije samo samoodbrana). Međutim, ako vas neko uvredi, a vi ga "patosirate šamarčinom", to nije samoodbrana, to je nasilničko ponašanje; ništa ne menja to što niste vi počeli, poneli ste se onako kako ne treba. Ili ste na uvredu uzvratili uvredom - ma koliko želeli da nekome "vratite milo za drago", nije u redu vređati ljude, pa ko god da je počeo. Vređali ste i vi i ta osoba, ta osoba treba da odgovara za svoje postupke, a vi za svoje, i to što niste vi počeli nije nikakvo opravdanje.

"Nisam ja počeo/počela!" nije opravdanje, već izgovor osobe nezrele da prihvati odgovornost za sopstvene postupke. Niste počeli, ali ste nastavili, i pri tom učinili nešto loše (uvredili nekog, udarili nekog, povredili nekog...). Nekada je neophodno braniti se, ali bi i tada povređivanje drugih ljudi, pa i onih koji su "počeli", trebalo svesti na najmanju moguću meru (onoliko koliko je pod datim okolnostima moguće), a nakon toga treba prihvatiti odgovornost za sopstvene postupke, za ono što ste učinili vi. Bez izgovora tipa "Pa i oni su" ili "Nisam ja počeo" - vi ste učinili nešto loše, i za to odgovarate. Ne odgovarate za ono što su učinili drugi, već za ono što ste učinili vi.

Zato, bez izgovora da je neko drugi počeo ili da su i drugi to radili, ako je nešto loše, onda je loše bez obzira na to ko to čini. Prihvatite odgovornost za ono što ste učinili i pokušajte da ubuduće reagujete na neki drugi način, bez nasilja, bilo verbalnog, bilo fizičkog. Na kraju krajeva, zar se ne bi i vama dopalo da neko bude kažnjen jer se loše poneo prema vama, a da vas nemaju za šta da kazne, jer niste uradili ništa loše?



Izvor: Krstarica

Budalastina...
U danasnje vrijeme je bolje pokazivati zube, makar to i bilo ruzno. U suprotnom gaze te bez obzira

Ma kako nije. Ne samo da je u redu, vec je ponekad neophodno.
 

Tacno... postoje situacije u kojima je nasilje neophodno... i to dovoljna kolicina nasilja.

Pa najosnovniji aspekt uloge coveka u covecanstvu se zasniva na "ko je prvi poceo".
To je ekstremno bitna cinjenica i u krivicnom zakonu, i odgovornost, ukoliko nije doslo do tezih fizickih povreda
je uvek na strani onoga ko je poceo.
Neizazvano nasilje nikada ne moze da bude opravdano, bez obzira na njegov cilj.

Mene su ucili da se uvek svima sklanjam ,da tiho pricam na javnom mestu ,da se ne svadjam (to je ciganski),da se sklonim kad neko vredja ,maltene da cutim i trpim sve .Tako je i bilo do nekih godina ,a onda sam pocela da se osecam kao debil svezanih ruku i sa flasterom preko usta .
Zaista,dok nekome doslovno ne jebes mater i pokazes mu gde mu je mesto ,nece te ostaviti na miru.
Super je sto ne moras ti uvek da se bavis time ,postoje momci koji ce za jako sitnu lovu da zavrse posao i postave stavri na svoje mesto . I svi zadovoljni i zivot tece dalje .

Iako nisam zagovornik nasilja, sa moje tachke gledishta postoje ugrubo 3 situacije kada je nasilje opravdano.

1.Kada jednostavno nije moguce na drugi nachin doci do zadovoljavajuceg reshennja neke situacije.

2.U cilju sprechavanja razvoja ili ponavljanja postojeceg problema pod pretpostavkom da su druge ne nasilne opcije iscrpljene i nisu urodile plodom. (Ima izuzetaka gde se automatski preskachu druge opcije jer iskustvo govori da su shanse da ce one uroditi plodom skoro nepostojece, i zashto onda gubiti vreme i zivce )

3.Onda kada je nasilje najefikasniji nachin da se situacija razreshi, jer se za drugo jednostavno nema vremena ili zivaca ( ovo je samo delimichno opravdano i ne bi smelo preci u naviku, dozvoljeno samo u afektnim situacijama )

Dodala bih:

4. Samoodbrana 

To  ne rachunam.

Ima mamlaza koji me vise oneraspoloze nego naljute, a to je losa sredina za mene
Kad se naljutim, znam sigurno da cu ili napasti ili se uplasiti i povuci