Ова болест хара Либеријом где се у мисији УН налазе и четири припадника Војске Србије.



Због епидемије еболе у западној Африци и постојања могућности да се болест прошири и на друге земље, Министарство здравља Србијепојачаће санитарни надзор на свим граничним прелазима нашој земљи. То је неопходно јер опасна болест у све више земаља узима замах па је тако Либерија затворила границе и увела строге санитарне мере на главним тачкама уласка у земљу. Угрожени су и људи који помажу оболелима у критичним подручјима па се тако један амерички лекар, који је послат да лечи оболеле од еболе, и сам разболео од те заразне болести у Либерији, а ових дана је и Нигерија увела појачане мере граничне контроле после потврде да је један Либеријац умро од еболе у Лагосу, што је први случај те болести у Нигерији. Војска Србије у мисији УН у Либерији УНМИЛ има четворицу официра, војних посматрача.

– Сходно Закону о заштити становништва од заразних болести санитарна инспекција врши појачан надзор над лицима која долазе из угрожених подручја – кажу у Министарству здравља.

У актуелној епидемији еболе захваћене су три афричке земље: Либерија, Гвинеја и Сијера Леоне, а до сада су у овој епидемији оболеле 964 особе, од који су 603 особе умрле. Имајући у виду број особа оболелих и умрлих у овој епидемији, каже др Бојана Гргић, епидемиолог и шеф Одељења за епидемиолошки надзор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, ризик од заразе постоји код здравствених радника који лече и негују ове пацијенте, ако се не придржавају прописаних мера превенције, које обухватају строгу примену личне заштитне опреме и одговарајућих процедура дезинфекције. Међутим, ризик по туристе, посетиоце и стране држављане који бораве у овим земљама је изузетно низак, због начина преношења инфекције, који, као што је већ наведено, захтева директан контакт са крвљу, секретом и другим телесним течностима оболелих особа. Ипак, стручњаци позивају на опрез јер је ебола тешко акутно вирусно обољење са високом смртношћу, која се креће и до 90 одсто, а преноси се на човека са дивљих животиња (горила, шимпанзи, мајмуна, великих слепих мишева, шумских антилопа), док се у хуманој популацији преноси директним контактом са крвљу, секретом и другим телесним течностима особа оболелих од еболе.

– Према важећем Закону о заштити становништва од заразних болести, све особе која долазе из земаља у којима има колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагијских грозница (где спада и ебола) и маларије стављају се под здравствени надзор, ради праћења њиховог здравственог стања – додала је др Гргић.

Питање је и колико је наше здравство спремно по савременим стандардима да се избори са смртоносним вирусом уколико се он случајно појави у Србији? Професор др Драган Делић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, упозорава да кадровски јесмо спремни за збрињавање овакве болести, али не и технолошки.

– Увек постоји реална опасност да се унесе неки вирус који може да буде опасан. Особа оболела од еболе захтева боравак у карантину, строгу изолацију, максимално ангажовање људи… Медицинско особље би требало да прилази пацијенту у скафандерима, које ми немамо, као што овде не постоји соба са такозваним негативним притиском, из које вирус не би могао да „изађе”. Стално апелујемо на надлежне да се заврши реализација пројекта изградње нове, савремене Инфективне клинике, која би била спремна за разне надолазеће вирусе – наглашава др Делић.

Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену код људи. Болест обично почиње изненада са повишеном температуром, интензивном слабошћу, боловима у мишићима, главобољом и болом у грлу. Убрзо након тога јавља се повраћање, пролив, осип, поремећај функције јетре и бубрега, а у неким случајевима и унутрашње и спољашње крварење. Инкубација траје од два до 21 дана.

Извор: Политика

преузето са сајта Правда.рс

I tako bi ova vest mogla dosta da zabrine one koji nisu upućeni u materiju.. Postoje proktokli i evidencija svih stanovnika koji putuju u bilo koja područija koja su ugrožena bilo kojom epidemijom, a pogotovo svi zdravstveni radnici i posebno ugrožene grupe dobijaju preventivnu zaštitu..

sama cinjenica da nasa infektivna klinika nema nikakvu tehnolosku pripremljenost za slucaj najsmrtonosnijeg virusa na svetu koji je trenutno u ekspanziji, je dovoljno zabrinjavajuca