Rekli su mi to. Najgore... Tumor je maligni, onaj najagresivniji... Usledile su biopsija, hemoterapija, operacija. Sad i zračenje. U Beogradu kažu: „Prebukirani smo, idite u Kladovo“, a tamo: „Dođite u septembru.“ Plašim se da ne bude kasno - kaže za „Blic“ gotovo kroz suze Milena Milanović iz Požarevca, jedna od 10.000 obolelih od raznih vrsta karcinoma u Srbiji koja čeka na zračnu terapiju. A vreme prolazi.

Godišnje u Srbiji oboli od neke vrste karcinoma od 25.000 do 30.000 ljudi, a u ovom momentu njih 10.000 ima propisanu radioterapiju, na koju čekaju dva-tri meseca, pa čak i šest meseci, što može biti pogubno u njihovoj borbi za život. Pacijenti ne mogu na vreme da obave zračenje jer nema dovoljno aparata, takozvanih linearnih akceleratora. U šest onkoloških cenatara u Srbiji ima ukupno sedam aparata koji su u radu i šest starijih od 15 i 20 godina koji se često kvare. Standardi u Evropi i svetu ukazuju da je potrebno imati jedan aparat na 250.000 stanovnika da bi lečenje bilo optimalno. Srbiji sa 7,5 miliona stanovnika treba, dakle, još 22 aparata koji pojedinačno koštaju u proseku od milion do milion i po evra!
Dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednik Republičke komisije za unapređivanje radiologije, kaže da će do kraja godine u Srbiji biti instalirano još pet novih aparata kako bi se ubrzalo lečenje obolelih od raka.
- Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici ima dva linearna akceleratora i jedan stariji od 20 godina. U tom institutu u pripremi su dva bunkera i najavljena je nabavka još dva aparata. VMA poseduje dva linearna akceleratora od kojih je jedan stariji od 20 godina. Kladovo ima linearni akcelerator i kobalt bombu, najverovatnije najstariju u Evropi. U Nišu poseduju dva linearna akceleratora od kojih je jedan stariji od 15 godina. U Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu imamo dva linearna akceleratora, jedan stariji od 15 godina, dakle „dva i po“ aparata jer se stari često kvari. Upravo instaliramo još jedan, novi i pripremamo se za još jedan za koji su nam odobrena sredstva. Tako će institut do kraja godine imati četiri zračna aparata - kaže dr Borojević.



Karcinom se leči operacijom, zračenjem i citostaticima, a neretko se propisuje takozvana sendvič terapija koju čine sve tri. Radioterapija je lečenje jonizirajućim zracima koji razaraju bolesne ćelije i onemogućavaju njihovu deobu.
Iako u Srbiji nema dovoljno aparata, dr Borojević napominje da pacijenti koji su u najkritičnijem stanju ne čekaju.
- Od ukupnog broja onih kojima je određena zračna terapija, dakle od 10.000, godišnje 4.500 obavi tu terapiju kod nas u Institutu u Beogradu. Tako je već godinama. U ovom momentu na zračenje u našem institutu čeka se od dva do tri meseca, ali ne mora da znači da je isto u drugim centrima - objašnjava on.
Dr Borojević podseća da je radiologija u Srbiji pre samo sedam godina bila na nuli i da je 2002. godine obavljena prva veća nabavka posle 10 godina.
- Tom prilikom je kupljeno pet novih aparata. Nedavno je ozvaničena i izgradnja još jednog onkološko-radiološkog centra na Bežanijskoj kosi. Dakle, radi se na poboljšanju lečenja obolelih od karcinoma - kaže dr Borojević.
Teško je reći da li oboleloj Mileni Milanović s počekta naše priče ovaj podatak uliva nadu. Ona čeka svoj red i veruje da neće biti kasno.

---

U Kragujevcu nedostaju kreveti za obolele
Na terapiju zračenjem u kragujevački Klinički centar godišnje dođe više od 1.500 teško obolelih. Direktor Centra za onkologiju i radiologiju Dobrila Jovanović kaže da ova klinika poseduje dva aparata - prvi, star 22 godine, i digitalni, dobijen 2004 godine.
- Svakog dana se zrači 170 pacijenata u dve smene - napominje dr Jovanović.
Na hospitalizaciju se čeka i do tri meseca. Toliko čekaju na zračenje oni koji putuju do Kragujevca, jer kapacitet od četrdeset kreveta nije dovoljan. U centru su pripremili prostor za još jedan zračni aparat, ali i za aparat kojim se leče ginekološki i karcinomi pluća i rektuma. Za njih se čeka novac i koštaće više od dva miliona evra.
N. R.

Izvor: Blic