Oproštajno pismo: Ubio sam ćerku, a sad ću i sebe.

U vreme Sanjinog ubistva njena majka i supruga Stojana Đ. bila je kod prijateljice, tri sprata iznad. Često se žalili da više ne mogu da plate lekove za obolelu ćerku

NIŠ - Niška policija intenzivno traga za Stojanom Đ. (60) koji se sumnjiči da je sinoć, nešto posle 19 sati, hicima iz vatrenog oružja ubio 35-godišnju, mentalno obolelu ćerku Sanju Đ, u stanu na Vizantijskom bulevaru 12.
U zvaničnom saopštenju policije navodi se da je žena ubijena s tri hica iz vatrenog oružja i da je i dalje u toku rad na utvrđivanju svih okolnosti u vezi ovog događaja.

Istražni sudija Višeg suda u Nišu Nebojša Žikić, kako prenosi RTS, rekao je da su na telu ubijene pronađene tri ustrelne rane u predelu grudi, a da je telo pronašla majka koja je u trenutku ubistva bila kod komšija.

Kako se saznaje na licu mesta, otac je, pre nego što je napustio stan u kome je izvršio ubistvo, pored devojke ostavio oproštajno pismo. "Ne mogu da izdržim njene muke i patnju i zato sam morao ovo da uradim. Sada idem i sebe da ubijem", stoji u oproštajnom pismu osumnjičenog Stojana Đ.

U vreme ubistva Stojanova supruga bila je kod prijateljice, tri sprata iznad stana u kome žive.
Komšije kažu da se radi o izuzetno dobrim ljudima koji su se o svojoj mentalno oboleloj ćerki starali od rođenja i da, bez obzira na sve probleme, nisu želeli da je povere na čuvanje nekoj specijalizovanoj ustanovi.

Prema rečima komšija, Stojan Đ. je pre nekoliko godina ostao bez posla, pa su svi živeli od skromne penzije njegove supruge, ali često su se žalili da više ne mogu da plate lekove i sve ostale potrebe za svoju ćerku.

kurir

@marko 284

 Pametna liberalna pčelica koja vodi računa o ljuSkim pravima...
 Što je ne usvojiš?

 Veliki si mi ti dušebrižnik

Pištoljem presudio ćerki ometenoj u razvoju: Oduzeo detetu život zbog nemaštine ili bolesti?

Đurić Stojan iz Niša ubio je sa tri metka svoju ćerku Sanju (35), ometenu u razvoju. Na taj korak, kažu komšije za Smedia portal, naterala ga je nemaština. Supruga i majka nesrećne Sanje, Jadranka kaže da je u pitanju nešto drugo.

Policija još traga za glavnim osumnjičenim Stojanom Đurićem (60) iz Niša za ubistvo ćerke Sanje koja je bila ometena u razvoju.

Stojan se sumnjiči da je ćerki u grudi ispalio tri hica iz pištolja kalibra 7,65 milimetara.

Zločin koji je šokirao Niš dogodio se u njihovom porodičnom stanu u višespratnici na Vizantijskom bulevaru 12 oko 17:00 sati juče, a prema prvim informacijama telo ubijene pronašla je njena majka, nakon što se vratila iz komšiluka.

Uviđaj na licu mesta izvršio je istražni sudija Višeg suda u Nišu Nebojša Žikić koji je naložio obdukciju tela ubijene.

Komšije: Šokirani smo, otac je gledao k’o “malo vode na dlanu”

Komšije iz zgrade kažu da još ne mogu da veruju da je Stojan ubio Sanju, jer ju je voleo više od života i brinuo je o njoj noć i dan.

- On je bio tako miran, tih i divan čovek. Koliko znam, Sanja je rođena zdrava, ali je u trećoj godini primila neku vakcinu i od tada kreću njihove muke. Stalno je bila u kući, ponekad su je izvodili na terasu. Nisu smeli napolje, ispred zgrade da je izvedu, jer je znala da bude agresivna, da napada ljude – priča komšinica i dodaje:

- Oni se nisu “čuli”. Mislim da nije tačno što pišu neke novine da je Stojan ubio Sanju jer je izgubio posao, jer on već deset godina, minimum, nema posao. Nekada je radio u trafici, prodavao cigarete i novine, mislim u “Duvanprometu”. Posle se više nije zapošljavao, čuvao je ćerku stalno, brinuo o njoj, bio je vrlo požrtvovan!

Međutim, u poslednje vreme Stojan je bio sve nervozniji, primećivale su komšije.

- Pa ni sa zdravom decom nije lako, a kamoli sa bolesnom. Teško je to. Nije imao posao, stisle ga muke, nemaština, para nema, a lekove morate da kupite svakog meseca. Najverovatnije nije više mogao da izdrži i rešio je da prekrati muke i sebi i njoj – priča druga komšinica, bliska porodici Đurić.

Centar za socijalni rad: Nikada ništa nisu tražili od nas!

Porodica Đurić živela je u stanu od 60 kvadrata. Poslednja uplatnica koju je Sanja primila od države je u iznosu od 22.935 dinara, kaže za S media portal Zoran Jović, direktor centra.

- Sanja je primala novac iz dva izvora. Jedan ček je mesečno primala iz PIO fonda, na osnovu tuđe nege, a mi u centru isplaćivali smo joj razliku za uvećanu kućnu negu. Ukupno, to je iznosilo, oko 23.000 dinara, kaže Jović i dodaje:

- U analitičkoj kartici mi nemamo ni jedan zahtev niti oca, niti majke da traže bilo šta od nas. Nemam kompletan uvid u njihovo finansijsko stanje, ali nikada nisu tražili ni jednokratnu pomoć, ni smeštaj, niti bilo koju drugu vrstu pomoći od nas – kaže sagovornik S media portala.

Majka: Ubio je zbog bolesti!

Dok policija još traga za Stojanom, njegova supruga Jadranka ne može da se povrati od šoka. Pozvali smo je da proverimo koliko ima istine u novinskim natpisima da je Stojan ubio Sanju zbog nemaštine.

- Nije je ubio zbog nemaštine, nemojte to da pišete! Ubio je zbog bolesti!
- Zbog bolesti? Sanjine?
- Da, i zbog njene, i zbog svoje bolesti. I moje! – posle toga nesrećna Jadranka više nije imala šta da kaže.


smedia

Pa ajde da svi zamišljamo da živimo u društvu gdje svima teku med i mlijeko, gdje nema gladnih, bosih, promrzlih, napuštenih, očajnih, marginalizovanih.. U dobru je lako dobar biti. I lako je postupati s ljudima u idealnim uslovima. A nije tako lako vidjeti šta je realnost. Ne opravdavam ubistva hendikepiranih osoba, samo kažem da je taj čovjek propatio više nego što će bilo ko od nas, i stoga osjećam neko sažaljenje prema njemu. A država nije imala sažaljenja ni prema njemu ni prema njoj.

Interesantno...
 Pa ja kad kažem nekim ljudima koji treba da postanu roditelji da ni u kom slučaju ne dozvole da im u decu krljaju hemijske koktele oni me gledaju belo...

Za tvoju informaciju radio sam sa ljudima sa invaliditetom tako da tesko da imas prava da mi popujes sto se tice mog humanitarnog rada. Kada provedes po pola dana sa njima i tako duze vreme onda ces i imati pravo da mi pricas o opravdanosti ovakvih postupaka.

Ma razumem ja to i i meni ga je zao, samo sto kada se sve sabere i nije mu neko opravdanje. Samo to kazem...

Da, svakako bi joj nasli finu hraniteljsku porodicu...


I sasvim sigurno je znao to...

ах...мислим да си ти последња особа на планети која то сме да напише

  Reci šta imaš, mojne mi te fore..

Ubio ćerku da joj prekrati muke

NIŠ - Ne mogu da izdržim njene muke i patnju i zato sam morao ovo da uradim. Sada idem i sebe da ubijem. To je, po priči komšija iz zgrade na Vizantijskom bulevaru, navodno napisao u oproštajnom pismu Stojan Đurić (60) za koga se sumnja da je sa tri hica iz pištolja 24. jula oko 19 časova u stanu usmrtio ćerku Sanju (35) koja je bila teško ometena u razvoju.

Naš izvor iz policije potvrđuje da je Stojan u oproštajnom pismu naveo da više nije mogao da gleda kako se njegova ćerka muči pa se zato odlučio da joj prekrati muke, ali pak ističe da se samoubistvo nigde eksplicitno ne pominje.

 

No, budući da je iz stana izašao sa pištoljem i da ga od tada nema ne isključuje se ni mogućnost da je digao ruku na sebe. Pretražuje se okolina Nišavskog keja i Gabrovačke reke, ali do zaključenja broja nije pronađen.

 

Stojan je radio kao prodavac na trafici, ali je ostao bez posla još pre 10 godina. Međutim, rođaci negiraju tvrdnje pojedinih komšija da je teška materijalna situacija na bilo koji način bila okidač za porodičnu tragediju.
 
Stojan Đurić, očajnik

- Materijalna situacija nije razlog već bolest. On nije ubica. Skratio je muke sebi i njoj - kratko su nam rekli rođaci pred vratima stana koji su, još uvek vidno potreseni svime što se desilo, odbijali razgovor sa novinarima.
 

Prema rečima komšija, Sanja je bila nedovoljno mentalno razvijena jer je još kao dete, sa godinu i po dana, preležala tešku bolest. No, njeni roditelji su je voleli više od svega i ni po koju cenu nisu pristajali da je daju u dom.
 

- Mnogo su je voleli i otac i majka. Otac je brinuo o njoj predano i savesno svakog dana. Retko je izlazila stana. I dok je radio kao prodavac, menjao je smene da bi mogao da se prilagodi njenim potrebama. Kada je ostao bez posla živeli su od ženine penzije. On je divan čovek i svi smo u šoku - kaže jedan od komšija.

 

Drugi komšija kaže da je Stojan bio „neverovatno tih i miran čovek“ i da ovako nešto niko od njega nije mogao ni da nasluti.
 

- Od kada su se doselili sredinom osamdesetih godina u našu zgradu, samo lepe reči o njima mogu da kažem. Njega ne biste mogli da čujete u razgovoru i glas da povisi, a kamoli da se naljuti na nekoga. Toliko je fin čovek bio. Čuo sam da je nekoliko zadnjih dana njegova ćerka je imala nesnosne bolove pa je moguće da više nije mogao da izdrži da gleda kako mu se dete muči da ni na koji način ne može da joj pomogne. Možda ga je to promenilo pa se odlučio na nešto ovako, dodaje drugi komšija.

 

Retki slučajevi u praksi

Neuropsihijatar iz Niša Dragan Vukadinović kaže da su u svetskoj zdravstvenoj praksi izuzetno retki slučajevi da roditelj usmrti svoje mentalno hendikepirano dete.
- Svaki slučaj je individualan i zaheva detaljnu analizu da bi se moglo reći šta dovodi do takvih situacija - kaže Vukadinović.

Izvor: Blic