Nikotin može da ublaži simptome depresije kod nepušača, odnosno može da im popravi raspoloženje, tvrde američki naučnici.

To, svakako, ne znači da je preporučljivo pušiti, pa čak ni koristiti nikotinski flaster ili gumu za žvakanje, već da bi se nikotin mogao koristiti u tretmanu depresije.

U istraživanju na nepušačima koji pate od depresije pokazalo se da su ispitanici koji su osam dana upotrebljavali nikotinski flaster kasnije imali značajno blaže sindrome.

Naučnici to pripisuju stimulativnom dejstvu koje nikotin ima na mozak jer se ispostavilo da ta supstanca deluje na područje zaduženo za regulisanje raspoloženja.


Izvor: MTS-Mondo

E neka sam i ovo procitao

Tacno je! Nikotin uopste kod svih ima pozitivno dejstvo i deluje kao prekursor (supstanca koja je potrebna za nastanak nekih drugih, organizmu bitnih supstanci) ali maksimalna kolicina koja ima pozitivno dejstvo je kao u 1/4 ispusene cigarete. Sve preko toga postaje itekako stetno!

Ovo je gore je nešto najgluplje što sam pročitala.  Meni, nepušaču, neverovatno smeta dim cigareta.. ne osećam se predivno posle udisanja istog, naprotiv - boli me glava, nervozna sam i osećam mučninu. Kopiraću jedan odličan tekst o nikotinu i cigaretama. Pa prosudite sami da li vam pomaže ili odmaže.

Sta je nikotin?

Nikotin je jedna od najtezih droga koje izazivaju zavisnost. Pusenje cigareta je jedan od najpopularnijih metoda uzimanja nikotina od pocetka 20 veka.
Nikotin, jedan od preko 4000 hemikalija pronadjenih u dimu duvanskih proizvoda kao sto su cigarete, cigare i lule, je osnovni sastojak duvana koji deluje direktno na ljudski mozak. Bezdimni duvanski proizvodi kao sto su burmut i duvan za zvakanje takodje sadrze mnoge otrove koji imaju visok nivo toksicnosti kao i sam nikotin. Nikotin prepoznatljiv kao jedan od najupotrebljavanijih droga koje izazivaju zavisnost, je u prirodnom stanju bezbojna tecnost koja se pretvara u braon boju kada se zapali i pretpoznatljivi miris duvana dobija kada se izlozi uticaju vazduha. Postoje mnoge vrste duvanskih biljaka, ove biljke sluze kao glavni izvor duvanskih proizvoda danas. S obzirom da je nikotin identifikovan ranih 1800 godina, neprekidno je proucavan i pokazao je da ima veliki broj komplikovanih i ponekad nepredvidivih efekata na ljudski mozak i organizam.
Pusenje ciagrete je prevladavajuci oblik zavisnosti od nikotina. Mnoge marke cigareta sadrze oko 10 mg ili vise nikotina. Kroz udisanje duvanskog dima prosecan pusac konzumira od 1-2 mg nikotina po cigareti.
Nikotin se apsorbuje kroz kozu, sluzokozu unutar usne suljine i nosa inhaliranjem dima u pluca. Zavisno od toga kako se duvan uzima, nikotin moze dostici visok nivo zastupljenosti u krvotoku i mozgu. Pusenje cigareta npr. rezultuje ubrzanom distribucijom nikotina u telu, stizuci do mozga u roku od 10sec nakon povlacenja duvanskog dima. Osobe koje puse cigare i lulu, sa druge strane, u principu ne uvlace dim u pluca, tako da je nikotin apsorbovan sporije kroz membrane sluzokoze u njihovim ustima. Nikotin iz bezdimnih proizvoda se takodje aposorbuje kroz sluzokozu.


Da li nikotin izaziva zavisnost?

Da, nikotin je opojna droga. Mnogi pusaci duvan koriste redovno radi toga jer su postali zavisni od nikotina. Zavisnost se karakterise neodoljivom zeljom za duvanom i njegovom upotrebom, uprkos svesnosti o njegovom stetnom dejstvu. Poznato je da vecina pusaca dozivljava duvan kao umirujuci. I pored toga oni izrazavaju zelju da smanje kolicinu cigareta ili da prestanu sa pusenjem, i da skoro 35 miliona njih cine izuzetne napore da odustanu od pusenja. Nazalost manje od 7% pusaca koji pokusaju da ostave duvan uspeju u svojoj nameri samo na godinu dana pa se vracaju ponovnom konzumiranju duvana.
Drugi faktori koji treba da se uzmu u obzir pored zavisnosti od nikotina ukljucuju laku dostupnost duvanskih proizvoda, reklamiranju i zastupljenosti na trzistu. Ovi faktori u kombinaciji sa zavisnoscu od nikotina cesto sluze kao inicijator za pocetak konzumiranja i duvana i kasnije stvaranju zavisnosti od istog.
Poslednja istrazivanja su pokazala kako nikotin deluje na ljudski mozak sto se samim time odrazava i na ponasanje pusaca. Od primarnog znacaja su saznanja da nikotin aktivira mozdane celije koje regulisu osecaj zadovoljstva. Glavni sastojak mozga koji ucestvuje u posredovanju zelje za konzumiranjem droga jeste dopamin. Istrazivanja su pokazala da nikotin povecava nivo dopamina u mozgu. Pusenje cigareta stvara ubrzanu distribuciju nikotina u mozgu cije dejstvo na mozak zapocinje 10sec nakon udaha duvanskog dima. Akutni efekti nikotina se razlazu za nekoliko minuta, navodeci pusaca da nastavi sa konzumiranjem duvana tokom dana kako bi odrzao smirujuci efekat droge i sprecio odustajanje od pusenja.
Ono sto ljudi cesto ne shvataju jeste da su cigarette veoma efektne i savrsen sistem koji izaziva zavisnost i koji deluje veoma brzo na ljudski organizam. Udisanjem dima pusac veoma brzo dovodi nikotin do mozga. Prosecan pusac ce za pet minuta koliko je u proseku potrebno da se popusi jedna cigareta uvuci dim u pluca oko 10 puta. Sto znaci da osoba koja pusi oko 30 cigareta dnevno udahne dim oko 300 puta i isto toliko puta u mozak dovodi nikotin.
Naucna israzivanja su pocela da ukazuju na to da nikotin nije jedina psihoaktivna supstanca u duvanu. Koristeci naprednu tehnologiju za ispitivanje nervnog sistema naucnici mogu da vide dramaticne efekte duvanskog dima na mozak


Kako se ogleda uticaj nikotina?

Nikotin deluje i kao stimulans i kao sedativ. Odmah nakon izlaganja nikotinu dolazi do “udara” koji prouzrokuje droga koja stimulise nadbubreznu zlezdu i koji rezultira izbacivanjem adrenalina. Juris adrenalina stimulise organizam i dovodi do naglog oslobadjanja glukoze kao i povecanja krvnog pritiska, ubrzanog disanja i ubrzanog rada srca. Nikotin takodje potiskuje insulin koji izlazi iz pankreasa, sto znaci da su pusaci pomalo hiperglikemicni. Znaci nikotin indirektno prouzrokuje opustanje dopamina u delovima mozga koji kontrolisu osecaje zadovoljstva i motivacije. Ova reakcija je slicna onima koje vidjamo kod ostalih tezih droga kao sto su kokain i heroin.


Sta se desava kada se nikotin uzima duzi vremenski period?

Konstantno konzumiranje nikotina rezultuje zavisnoscu. Istrazivaci su tek poceli da dokumentuju sve neuroloske promene do kojih dolazi usled zavisnosti od nikotina.
Nikotin se apsorbuje veoma brzo, nestajuci iz tela za nekoliko sati. Stoga mnogi pusaci izjavljuju da je prva cigareta koju popuse u toku dana najjaca i najbolja. Sto dan odmice tolerancija raste i sve dalje cigarete imaju manji efekat na organizam.
Prestanak pusenja je praceno sindromom odvikavanja od pusenja koji moze da potraje mesec i vise dana, to ukljucuje simptome koji brzo mogu dovesti coveka do ponovne neodoljive zelje za duvanom. Simptomi odvikavanja od pusenja ukljucuju tesko podnosljiva stanja, zudnju za duvanom, kognitivan i stalan poremecaj sna i povecan apetit koji zapocinje nekoliko sati nakon poslednje popusene ciagrete. Simptomi dozivljavaju vrhunac prvih dana i postepeno opadaju u roku od nekoliko sedmica. Kod nekih ljudi navedeni simptomi mogu da potraju i mesecima i duze.
Vazna ali slabo shvacena komponenta odvikavanja od nikotina jeste zudnja i neutaziva zelja za nikotinom koja je opisana kao glavna prepreka za uspesno odvikavanje od pusenja. Jaka zelja za duvanom moze biti prisutna 6 meseci i duze. Dok je postupak odvikavanja od pusenja povezano sa farmakoloskim efektom nikotina, mnogi bihejvioralni faktori mogu takodje da uticu na jacinu simptoma odvikavanja. Za neke ljude osecaj, miris, simbol cigarete i pogled na osobu koja pali cigaretu i uvlaci dim vraca secanje na neke prijatne efekte pusenja i mogu lose uticati na odluku na odvikavanje od pusenja. Dok gume za zvakanje sa dodatkom nikotina i flasteri mogu ublaziti farmakoloske aspekte odvikavanja od pusenja.


Koje su medicinske posledice konzumiranja nikotina?

Medicinske posledice izlaganja nikotinu zavise od samog dejstva nikotina i nacina na koji se on konzumira. Najstetniji efekat zavisnosti od nikotina se dobija konzumiranjem duvana koji je uzrok 1/3 svih oblika malignih oboljenja. Prvi na listi malignih oboljena prouzrokovanih konzumiranjem duvana jeste rak pluca – ubica broj jedan muskog i zenskog dela svetske populacije. Pusenje cigareta je povezano sa oko 90% svih slucajeva oboljenja od raka pluca.
Pored raka pluca, pusenje izaziva plucna oboljenja kao sto su hronicni bronchitis i emfizem, kao i brojne simptome astme kod odraslih osoba i dece. Pusenje se takodje povezuje sa rakom usne duplje, zdrela, grkljana, jednjaka, stomaka, pankreasa, debelog creva, bubrega, mokracnih kanala i besike. Statisticki podaci o smrtnosti od raka su dvostruko veci medju pusacima nego nepusacima.
Kao dodatak mogucnosti da izazove rak, veza izmedju pusenja cigareta i oboljenja krvnih sudova je prvi put primecena 1940 godine. Od tada je zabelezno da pusenje povecava rizik od srcanih oboljenja, ukljucujuci infarkt, srcani napad, vaskularna oboljenja i aneurizmu. Potvrdjeno je da skoro jednu petinu smrtnih slucajeva od srcanih oboljenja prouzrokuje pusenje.
Zene pusaci ranije ulaze u menopauzu. Ako zena pusi cigarete i istovremeno uzima oralne kontraceptive, vise je sklona kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjima od zena nepusaca.
Trudne zene koje puse cigarete povecavaju rizik od prevremenog porodjaja ili radjanja dece sa malom tezinom. Deca zena koje su pusile u trudnoci imaju povecan rizik od razvoja raznih teskih oboljenja.

Razlozi za prestanak pusenja

Ako se pridruzite ljudima koji su uspeli da ostave pusenje, a njih je, po nekim procenama preko milion svake godine, ucinicete mnogo za svoje zdravlje, bez obzira na starost i duzinu pusackog staza. Ono sto cete, verovatno, prvo iskusiti, bice olaksano disanje i visak zivotne energije. Ubrzo po tome, hrana ce imati lepsi ukus, a vi cete “osetiti” i pozitivan finansijski efekat novca koji svakog meseca ne potrosite na cigarete. Bilo da ste mladi ili u poznim godinama, upoznajte se ili se podsetite na neke od vaznih razloga da prekinete sa pusenjem:

- Postoje brojni naucni dokazi da je pusenje povezano sa nastankom raka pluca, usne duplje, dusnika, glasnica i jednjaka. Takodje, neki oblik povezanosti prisutan je i kod raka bubrega, pankreasa, mokracne besike, a sve cesce je pominjan i grlic materice. Opasnost se uvecava sa godinama pusackog staza, brojem dnevno popusenih cigareta i nacinom udisanja duvanskog dima (duboko udisanje).

- Muskarci preko 65 godina zivota koji puse dva puta povecavaju mogucnost za slog, a zene 1.5 puta. Rizik od umiranja od ishemicne bolesti srca veci je za 60% kod pusaca starijih od 65 godina, u oba pola. Kada prestanete sa pusenjem, srce i krvni sudovi krecu u oporavak.
Cirkulacija se prvo poboljsava u rukama i nogama. Za oko godinu dana po prestanku pusenja, smanjujete uvecani rizik za nastanak srcanih oboljenja gotovo za polovinu. Medjutim, potrebno je da prodje 10 do 15 godina po prestanku pusenja, da se rizik za kardiovaskularna oboljenja i rak izjednaci na nivo nepusaca.

- Ako ste starija zena a dugogodisnji pusac, imate vece sanse da dobijete osteoporozu. Takodje, primeceno je da zene pusaci ranije ulaze u menopauzu od zena koje nisu pusile.

- Ako ste pusac, povecavate sebi mogucnost infekcije virusom gripa i drugih srodnih virusa koji mogu izazvati upalu pluca.

- Dugogodisnje pusenje povecava dva puta mogucnost razvoja Alchajmerove bolesti u starosti.

Razloga da ostavite pusenje ima mnogo i sigurno cemo se ovom temom baviti jos dugo. Ali, da vas podsetimo na jos jednu vaznu cinjenicu. To je takozvano “pasivno” pusenje. Pasivno pusenje je svako udisanje duvanskog dima, a odnosi se podjednako i na nepusace. Danas je poznato da i pasivno pusenje vrlo ozbiljno moze narusiti zdravlje.
Nepusaci koji zive ili rade u prostorijama u kojima su svakodnevno izlozeni duvanskom dimu imaju vece izglede da obole od raka pluca od nepusaca koji nisu u toj situaciji. Starije osobe sa astmom, drugim oboljenjima pluca ili srcanom slaboscu, narocito su ugrozeni ukoliko su u domacinstvu svakodnevno izlozeni pasivnom pusenju. Ipak, ako ste sami pusac, razmislite o opasnostima kojima izlazete svoje najmilije, izlazuci ih stetnim dejstvima dima iz cigarete. Zato, zakoracite u aktivnu starost, bez duvanskog dima, cineci mnogo za sebe i svoje bliznje!


Uticaj pasivnog pusenja na zdravlje

Dok pusenje predstavlja oblik samovoljnog hronicnog trovanja osobe koja pusi ali i trovanja zivih bica u blizini pusaca, pasivno pusenje je nevoljno, prisilno ili prinudno pusenje. Danas se pouzdano zna da pod rizikom da se razboli usled delovanja sastojaka duvanskog dima nije samo osoba koja pusi, vec i oni koji su prisiljeni da uz pusaca udisu duvanski dim, a posebno deca.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u kojima nema onih koji se odnose na nasu zemlju, deca Kube su najvise izlozena pasivnom pusenju sa ucestaloscu od 69%, a deca Perua najmanje (29%). Uzimajuci u obzir pusacke navike naseg odraslog stanovnistva, po cemu smo medju prvim zemljama u Evropi, ali i rezultate opseznog ispitivanja izlozenosti dece duvanskom dimu u kucnoj sredini, kakvo je sprovedeno u Cacku, Ivanjici i Kragujevcu na ukupno preko 7000 ucenika osnovnih i srednjih skola, deca Srbije bi mogla da se nadju na prvom mestu ove liste. Preko 76% dece je, naime, odgovorilo da mu jedan ili oba roditelja puse, a 30% da pored roditelja pusi jos neki od clanova domacinstva. Posledice pasivnog pusenja su predmet brojnih savremenih istrazivanja, koja sezu do nivoa gena i njihovih proizvoda. Tako su nam danas poznati mnogi efekti ovog delovanja, koje je najopseznije u predelu disajnih organa, koji su samo ulazno mesto duvanskog dima. Njegovi stetni sastojci se potom raznose putem krvne struje i dospevaju do mnogih organa i tkiva, gde izazivaju promene, katkad i u vidu neizlecive bolesti.

Duvanski dim posebno nadrazuje sluzokozu oka, nosa i gornjih disajnih organa. Kao posledica toga moze da dodje do zapaljenja zdrela, glasnih zica, dusnice, bronhija, nastanka emfizema i raka pluca. Usled dugotrajnog oticanja i promena na sluzokozi nosa, culo mirisa postepeno moze da oslabi usled ostecenja mirisnog zivca. Hronicno zapaljenje sinusa praceno je katkad upornim slivanjem sekreta, sto izaziva kasalj. Ta pojava je sama po sebi neprijatna, ali je mnogo veci problem ako se ovaj kasalj smatra “uobicajenim” za jednu osobu, pa se zbog toga zanemari rano otkrivanje drugih ozbiljnijih oboljenja, koja su takodje pracena kasljem.

Sve ovo mnogo je izrazenije kod dece nego kod odraslih, pa su ona zbog toga vise sklona infekcijama i bolesljivija od svojih vrsnjaka koji ne zive u zadimljenom prostoru. Ova deca cesce imaju alergijske reakcije, ali i karijes, kako mlecnih, tako i stalnih zuba. Njihova kosa ima neprijatan miris. Broj njihovih nikotinskih receptora se povecava, a krv raznosi manje kiseonika. Sklona su infekcijama srednjeg uva, a neka dobijaju limfome. Zbog stecenog modela ponasanja, veca je verovatnoca da i sami postanu pusaci kad odrastu. U listi posledica pasivnog pusenja kod dece ni neke druge, kakve su opekotine usled pozara izazvane cigaretom, ne bi smele da se zanemare.

Makishon E ako sim relkla svaka cast.Ako oni ne vole sebe pa se unijaju na taj nacin ja volim sebe i ne dozvoljavam da me neko truj.Nemam ja nista protiv njih vec cigara.Znam da ima onih koji bi daih ostave.Aki mi ne ide u glavu zasto ne kazu da je i to droga.Neka se i pusenje proglasi drogom.To bi barem trebali pusaci ili oni koji su ostavili da znaju i da kazu onima koji bi poceli da puse.

Ma nemam ni ja ništa protiv pušača, njihov izbor da li će svesno da uništvaju svoje zdravlje ili ne.
Meni smeta što ne mogu npr. da budem ni 20 minuta u nekom kafiću. Jednostavno mi smeta dim cigareta, alergična sam na dim.
A i ako sam odlučila da budem nepušač, tj. da vodim zdrav život, retko koji pušač poštuje taj moj izbor.To meni najviše smeta.

@Joca

Nebrini za nikotin tvoja vera te stiti od njegovog negativnog delovanja.