Nikola Đuričko: Glumac preko veze

Još jedan "bravurozni" glumac postao je deo Zoranovog jata: Nikola Đuričko ovogodišnji je dobitnik nagrade Kompanije "Novosti" za glumačku bravuru "Zoran Radmilović", koja se dodeljuje na svakom Sterijinom pozorju, još od 1988. godine. Karijere svih laureata potvrdile su vremenom njen ugled i prestiž, a žiri je obrazložio da je Đuričko u predstavi "Metamorfoze" JDP (režija Aleksandar Popovski) "igrajući pet likova ostvario visoke glumačke domete menjajući stilove igre u skladu s rediteljskim zamislima, ali i uklapajući se u grupni pristup ansambla".



Jedan od najvećih šarmera današnje scene, prvi put se pojavio u filmu "Poslednji krug u Monci" (1989), da bi potom usledio niz od pedesetak filmova i TV serija. U pozorištu smo ga gledali u predstavama "Galeb", "Šuma", "Brod za lutke", "Ljubav itd", "Barbelo, o psima i deci" i drugo. Ipak, stiče se utisak da je tokom proteklih godina bio mnogo prisutniji na velikom platnu, pa i da se ovenčao većim brojem filmskih priznanja.

- To vam se samo čini, mislim da sam igrao u podjednakom broju predstava i filmova. Nisam dobijao mnogo više ni filmskih nagrada. Ipak, smatram da je bitnije kakvog su uspeha imali filmovi i predstave u kojima sam učestvovao nego da li sam se posebno istakao. Oboje ih volim s podjednakim žarom. To su samo različiti mediji - tehnika, proces, način rada - ali je suština ista.

* Nagrada nosi ime Zorana Radmilovića koji je, kao i vi, bio prepoznatljiv po osobenom stilu i šarmu. Šta je u njegovoj glumi tako posebno i neponovljivo da se pamti i "prepričava" svih ovih godina?

- Mislim da je lakoća igre to što ga je, pre svega, izdvajalo. Publika ga je doživljavala kao nekog svog, gotovo familijarno. Sad već legendarna veština improvizacije, apsolutna vlast nad likom, scenom i publikom, nesvakidašnja vratolomija govornog i fizičkog žongleraja sa britkim razumevanjem lika i celine... Maestralno. Ništa manje dirljivi i topli nisu njegovi televizijski i filmski likovi. Nadam se da imam komadić toga.

* Priznanje ste dobili za tumačenje pet likova u predstavi. Zahteva li to koncentraciju veću od uobičajene, pa i transformaciju drugačiju od one u jednom liku i karakteru?

- Koncentracija je ista. Ne bi bilo pristojno da kažem da je pet puta teže igrati pet likova. Nisu to u pravom smislu ni likovi, pre su tipovi. Ali ne samo tipovi. "Metamorfoze" su specifična predstava i u njoj je neophodno da se menjaju likovi,stilovi, žanrovi. Imali smo punu slobodu igre, od naivnog dečjeg izigravanja do zastrašujuće hladnog realizma. Lepo kreativno istraživanje u kom sva dosadašnja pravila padaju u vodu.

* Da li je vaša baka Tomanija koja je takođe bila glumica, uticala na izbor profesije?

- Baka je mog starijeg brata odvela u dečji i omladinski dramski studio RTV Beograd. Iduće godine sam i ja poželeo da se tamo nađem: prošao sam audiciju Mike Antića i bio u njegovoj grupi punih jedanaest godina. To je bilo i presudno da nastavim da se bavim glumom. Inače, Tonka je više neposredno nego posredno uticala na mene u izboru poziva. Nažalost, nismo imali prilike da zajedno radimo, ali njeno ime mi je pomoglo da dobijem prvi posao u JDP, kod profesora Mijača. Njih dvoje su nekada zajedno radili u Tuzli. "Nabacila" mi je i prvi nastup na televiziji 1978. godine, pa i moje prvo pojavljivanje na filmu 1980. Kad se stvari ovako poređaju, ja sam, u stvari, preko veze i postao glumac!

* Kakvi su vam filmski i pozorišni planovi?
 
- Trenutno snimam "Montevideo 2", nastavak sage o našoj prvoj fudbalskoj reprezentaciji. Počela je i nova pozorišna sezona, u decembru imam dogovor za jedan film u Sarajevu, a na proleće bi trebalo da radim i jedan u Beogradu - o dva brata i brzim kolima...

Izvor: Novosti

Nikola Đuričko: Važnije mi je da igram, nego gde igram

Pet likova koje je maestralno odigrao u predstavi Metamorfoze Jugoslovenskog dramskog pozorišta bile su dovoljan razlog da jedan od najpopularnijih domaćih glumaca Nikola Đuričko (37) dobije nagradu Zoran Radmilović za glumačku bravuru na Sterijinom pozorju, koja mu je protekle nedelje uručena u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu. U intervjuu za Story, šarmantni umetnik govori kako mu je žao što nije sarađivao sa čuvenim glumačkim bardom, ali i planovima u budućnosti i premijeri filma Anđeline Džoli U zemlji krvi i meda.

Story: Predstavlja li ova nagrada za vas podsticaj?

- Zaista sam srećan i želim da se zahvalim žiriju koji je imao nerava i snage da otkrije neku bravuru u mojoj igri, kao i kolegama iz ansambla bez kojih ovo ne bi bilo tako bravurozno. Ova nagrada jeste podsticaj za dalje jer sam oduvek imao jednu policu spremnu za nju. Sada sam je konačno dobio mogu da se hvalim da sam dobio Zorana Radmilovića. (Smeh)

Story: Da li vam je on bio glumački idol?

- Jeste, jer je zaista bio fascinantan glumac, ali i persona. Sećam se kada su mi u vojsci odredili da idem u pešadiju i to u Zaječar, da je jedino utešno što sam našao u tome bilo to što je Zoran Radmilović iz tog grada. Obožavao sam njegov stil igre i činilo mi se da bih možda krajičkom mogao da ukradem neku iskru toga. Nekako mi se činilo da je zaista zanimljiv glumac, ozbiljan tip.

Story: Jeste li imali prilike da sarađujete?

- Nažalost, nismo mogli da se sretnemo, ali moja baka Tomanija i brat Đorđe igrali su baš sa Zoranom u seriji Priče iz Nepričave. Bio sam jako tužan i nesrećan zbog svega toga. (smeh) Prosto neke stvari nisu suđene da se dese, a i ko zna kakvo bi bilo moje iskustvo sa njim. Ali, jako sam ponosan i srećan što sam dobio nagradu Zoran Radmilović, jer je to za mene velika stvar.

Story: Kada se očekuje premijera filma U zemlji krvi i filma koji je režirala Anđelina Džoli?

-  Trebalo bi da se desi u decembru, ali ja zaista ne mogu da se zakunem u majku kada će to da se desi. (Smeh)

Story: Da li postoji šansa da se to desi i u Beogradu nakon velike premijere?

- Verovatno postoji mogućnost, a ja se nadam da će se steći pristojni uslovi da se to i dogodi. Mislim da bi bilo veoma zanimljivo i za našu publiku da vidi taj film.

Story: Da li sada razmišljate više o karijeri u inostranstvu?

- Ne. To je kao kada kupiš loz, malo se igraš, pa ako se nešto desi, desi se... Moj život i moja porodica su ovde, u Srbiji radim i igram.

Story: Znači, nema preseljenja u Holivud?

- Pa, uvek možeš da se preseliš i da pereš tanjire...(Smeh) Ne, u stvari to je jako komplikovano, jer čovek baš mora da se preseli tamo i posveti se tome. I naravno, može da se desi neki uspeh, ali ja sam nekako, čini mi se, u fazi kada mislim da ovde imam mnogo više posla. Mnogo mi je važnije da igram, nego gde igram.

Story: Da li se vaš život u nekom smislu promenio otkada ste postali deo projekta Anželine Džoli?

- Ma ne, ništa se nije promenilo. Manje-više sve je isto. Biti pozorišni i filmski glumac ovde kod nas jeste sasvim pristojna stvar.

Story: Kakvi su vaši planovi u narednom periodu?

- Što se tiče predstava, i dalje igram Metamorfoze, Kandida i Šine u JDP-u. Privodimo kraju snimanje drugog nastavka filma Montevideo, Bog te video, onda bi možda trebalo da u Bosni radim nešto, kao i na proleće jedan film kod nas.

Story: Postoji li neka uloga koju biste voleli da odigrate?

- Nikada nisam razmišljao na taj način. To je opasno jer možeš da gajiš guju u nedrima. Nadaš se nečemu, a onda stvari ne idu po planu, pa se razočaraš. Nisam nešto lomio mozak o tome.

Izvor: Story

Nikola Đuričko: U novom akcionom filmu ću sam snimati opasne scene

Mračne beogradske ulice u kojima vlada tajanstveni kodeks “srpskog ruleta”, intrige i nasilje, novo su okruženje u kojem će se naći Nikola Đuričko. Naime, reč je o akcionom filmu “Poslednji i prvi” o kojem ekskluzivno za “Blic” priča Đuričko.

Naš poznati glumac u novom filmu Predraga Stojića igra Mihajla Lubardu, anesteziologa koji žrtvujući sve, stavlja na kocku svoj život kako bi zaštitio mlađeg brata Petra, srpskog Džejmsa Dina, koji pokušava da pobegne od posledica pogrešnih izbora iz prošlosti.

Film po scenariju Marka Krstića počinje da se snima sredinom marta, a u glavnim ulogama su i Ljubomir Bandović, Milan Čučilović, Zlata Numanagić, Milorad Mandić Manda, Nikola Kojo...

- Svaki novi posao je izazov. Glumac uvek počinje ispočetka i ja se trudim da prema svakom novom projektu budem odgovoran. U ovom filmu se posebno radujem mogućnostima koje scenario otvara. Meni, kao igraču, pruža se prilika da delikatnije pravim lik, koji je tajnovit, spolja hladan, ali sa nekom unutrašnjom tenzijom. Za mene je ovo lepa prilika da se poigram i da istražim detalje, sitnice, jedva primetne promene u jednom čoveku, u vrlo uzbudljivom trenutku u njegovom životu, suočavanje sa introspekcijama i dilemama koje nosi priča koja mu se događa - kaže za “Blic” posle duže medijske pauze Nikola Đuričko.

Tumačite starijeg brata koji radi kao lekar i koji se više ne bavi reli-vožnjom. Zbog čega u zahtevnih “vozačkim scenama” nećete imati dublera?

- Imam poverenja u automobil i svoje sposobnosti. Bezbednost na snimanju je na prvom mestu (tu rasprave nema), ali Peđa (reditelj) i ja smo doneli odluku da sve što mogu da izvedem, to i učinim. Ima dosta razloga za to, način na koji on planira da snimi scene vožnji, autentičnosti samih situacija... Uskoro krećem na pripreme sa našim stručnim konsultantima i tome se baš radujem. Sinoć smo bili i na VMA i razgovarali sa lekarima koji se svakodnevno bore za ljudske živote, to je takođe deo priprema i istraživanja u vezi ovog filma. To su heroji o kojima malo ljudi zna i ja sam vrlo počastvovan što sam ih upoznao.
 
Ima li razlike kada radite sa nekim rediteljem kome je ovo prvenac ili neko kome je to već rutinski posao?

- Mislim da ni jednom reditelju nije rutina snimanje filma, to je veoma stresno, uzbudljivo, kreativno i nimalo lako u ovom vremenu. Svakako da je energija i entuzijazam ove mlade ekipe prosto zarazan i ja sam se vrlo lako uvukao u ovu priču. S nestrpljenjem očekujem početak snimanja.
 
Zbog čega mesecima ne dajete nikakve izjave niti intervjue za medije?

- Nisam imao ništa pametno da dodam opštem lupetanju. Ja lično nemam potrebu da se promovišem, ali smatram da je normalno promovisati film, seriju ili pozorišnu predstavu.

Čini se da u poslednje vreme nikada više niste radili. Šta još pripremate?

- Posle snimanja filma, nastavljam rad na “Montevideu 2”. To je toliko ambiciozan i uspešan projekat da sam srećan što sam deo toga.

Nadam se da ću početi jednu predstavu u mom matičnom pozorištu Jugoslovenskom dramskom.
 
Imali ste priliku da se oprobate i kao pozorišni reditelj. Znači li to da ćete se uskoro naći i iza filmske kamere ili eventualno (kao neke kolege) otvoriti producentsku kuću?

- Nikad se ne zna. Imam takvih ambicija i nekakve ideje mi se motaju po glavi, ali ako mogu da biram - bliža mi je režija nego produkcija.
 
Pasionirani ste igrač golfa, ali i video-igrica. Čemu ipak dajete prednost?

- Što sam stariji, sve više volim golf, a dobar sam onoliko koliko vežbam. Kada krene proleće, eto mene na terenu Golf kluba Beograd na Adi.
 
U kojim projektima ćerka Nađa i sin Đorđe najviše vole da vide tatu i kakvi su kritičari?

- Ja sam za njih samo tata i to je jedini projekat koji njih zanima. Možda je to njihova kritika.

Mnogima ste se dopali kao Lepi Džoni u kvizu “Karaoke obračun”. Jednom ste izjavili da biste ste se ponovo pojavili kao voditelj ukoliko se ukaže prilika. Ponuda je bilo, ali ste ih vi odbili...

- Snimili smo sto epizoda ”Karaoka” i cela ekipa je bila svesna da nema dalje. Meni je bilo zabavno sve vreme, ali treba znati i stati. Mislim da ne treba ništa raditi po svaku cenu. Odlično iskustvo, ali ja sam pre svega glumac.

Izvor: Blic