Nikola Ðuricko je roden u Beogradu 09. 07. 1974. godine, FDU je završio u klasi profesora Milenka Maricica i Žage Micunovica. Vec nekoliko godina svojim ulogama pleni pozorišnu i filmsku publiku. On je Filent u Mijacevom Mizantropu , Mark u Treinspotingu , Raka u Gospodi Ministarki , smušeni Kica u Beogradskoj Trilogiji, zapažen je bio i u predstavi Potpalublje, Nikite Milivojevica. Nikola Ðuricko i Zdravko Šotra su vec saradivali na filmu Lajanje na zvezde (1998.). Ujedno je i jedan od najangažovanijih glumaca mlade generacije, debitovao je u filmu Poslednji krug u Monci , a potom su usledile uloge u filmovima: Do koske (1998.), Nebeska udica (1999.), Zemlja istine, ljubavi i slobode i Munje (2000.), Zona Zamfirova (2002.); u 2001. je snimio cak pet filmova: Bumerang, Mrtav ladan, Nataša, Normalni ljudi i Virtuelna stvarnost .

skroz opichen


najjachi mi je ko klinac u otvorenim vratima

Dosta mi je nekako prirodan u ulogama, dobro se snalazi

Ma fantastičan je bio u otvorenim vratima. . .

dobar glumac, ali ima nos

Ja bash obozavam kad neko ima nos...
On i Sergej su najjaci... I najlepshi

Njegova baba je glumica Tomanija Djuricko. Glumila u seriji Ljubav na seoski nacin, Miloradovu babu

Zanimljivo... Nisam znao...

Procitala sam u jednim novinama, Vlasta Velisavljevic je pricao kako je nju upoznao i naglasio da je Nikolina baba
pozzzzzzzzzzzzzzzz

Tomanija Djuricko

I meni je on jedan od najlepših i najsarmantnijih glumaca!!!Uhhhhhhh....

Najjaci je!

Nekada je bio clan rock grupe Sport&Reinkarnacija koja je izdala album Najbolje od sira!Ubrzo je napustio bend zbog mnogobrojnih glumačkih obaveza!Vec nekoliko godina radi mnogobrojne predstave u Beogradskom Dramskom Pozorištu!Igrao je u predstavama:LJubav itd.Troje...U poslednje vreme pozorište je malo zapustio zbog mnogobrojnih televizijskih angažmana kao što su gl.uloga u domaćoj seriji Vratice se rode,te voditeljski angažman u emisiji Karaoke obračun!Bio je oženjen nekakvom Ivanom,ali je se vrlo brzo i razveo!Danasnju suprugu Ljiljanu Nešić upoznao je na snimanju filma Pljačka trećeg raiha,u kojem je ona bila asistentica producenta a on igrao gl.ulogu!Venčali su se 7 Juna 2002god.a nedugo zatim dobili ćerku Nadju!U slobodno vreme voli da igra golf ili igrice na kompijuteru!Nevoli skandale i retko daje izjave za medije!Kaze da nevoli da priča puno o sebi i svom privatnom životu,radije voli da ga ljudi gledaju i ocenjuju kroz njegov posao!Rado se odaziva na razne humanitarne akcije!

Jedan od boljih glumaca srednje generacije. Obozavam Karaoke obracun i redovno pratim samo zbog njega.

Nikola Djuricko je glumac za svaku pohvalu mislim da je trenutno medju najtrazenijim mladim glumcima kod nas...

Jednom prilikom sam razgovarao s njim,sasvim je pozitivan,precizan.

 FDU je završio u klasi profesora Milenka Maricica i Žage Micunovica
Zao mi je ali ovo nije istina, nije jos zavrsio, tj diplomirao. . . bas zbog velike zauzetosti poslom tj.  angazovanoscu na filmu, tv-u, i pozoristu.  Mada je jako dobar glumac, i ima jaku harizmu.  To je samo jos jedano pitanje sta cemo sa onom 1\3 glumaca sto zavrse i nista ne urade po pitanju glume, i to samo dokazuje da sudbina Pavla Vujisica, Slavka Stimca. . .  i mnogih holivutskih zvezda je tacna nemoras biti obrazovan da bi uspeo u onome sto volis i u cemu si nenadmasno talentovan!!!

Najaci je najbolji.SAmo NApred

Nikola Đuričko: Glumačka zvezda i bivši roker u ulozi naratora

Jedan od naših najpopularnijih glumaca Nikola Đuričko prošle nedelje imao je premijeru dokumentarnog filma „Bijelo dugme“, reditelja Igora Stoimenova, na „Kolumbija univerzitetu“ u Njujorku. Ovo ostvarenje sedme umetnosti krajem aprila biće prikazano i pred publikom u Los Anđelesu. Iako neće prisustvovati projekcijama u Sjedinjenim Američkim Državama, šarmantni umetnik tvrdi da je siguran da će publika uživati u odličnom dokumentarcu koji je pre dve nedelje imao beogradsku premijeru i da je i on sa radošću radio na ovom projektu o stvaranju i uspesima svojevremeno najpopularnijeg benda na Balkanu.
- Siguran sam da će publika uživati gledajući film „Bijelo dugme“ koji smo dugo snimali. Kada sam nedavno pogledao dokumentarac, bio sam oduševljen. Tokom rada nisam imao prilike da vidim nijedan deo filma, tako da je i mene jako interesovalo kako sve izgleda - počinje priču Đuričko.
- Ja sam narator u dokumentarcu, a ono što mi se najviše dopalo su slike sa najrazličitijih nastupa „Bijelog dugmeta“ i biografije članova ovog benda. Reč je o zbilja fascinantnim ljudima, o kojima je bilo mnogo materijala, ali je reditelj uspeo da izabere najbolje. Mislim da sam se kao narator dobro uklopio u tu priču - otkriva Nikola.
Radeći na ovom veoma uspešnom projektu, poznati glumac se podsećao svojih mladalačkih dana, kada je uživao u muzici „Bijelog dugmeta“ uz koju je odrastao. Zato svojoj deci, koje ima u braku sa suprugom Ljiljanom, šestogodišnjoj Nađi i dvogodišnjem Đorđu, često pušta hitove svog omiljenog benda iz mladosti. Suprugu Ljiljanu je upoznao 2002. na snimanju filma „Kordon“, u kojem je ona bila angažovana kao organizator. U Ljiljanu, koja je potom postala producentkinja, odmah se zaljubio, a potom su se, iste godine, venčali u tajnosti. Njoj se veoma dopadalo što se Nikola tada bavio muzikom – imao je rok grupu sa kolegom Borisom Milivojevićem i rođenim bratom Đorđem.
- Često sam se u vreme dok smo snimali prisećao svoje mladosti, jer sam odrastao uz muziku ove grupe i zato mi je rad pričinjavao još veće zadovoljstvo. Mislim da ne postoji čovek koji ne voli muziku tog benda, pa čak i kada je reč o današnjim klincima, pošto je to muzika odlična - priča Đuričko.
- Klincima s vremena na vreme pustim neke pesme „Bijelog dugmeta“ i oni odlično prihvataju te stvari. Pošto još nisam prešao na diskove već muziku slušam na gramofonskim pločama, imam običaj da sa decom preslušavam „stare stvari“ i tada uživamo - zaključuje Đuričko, koji je svojevremeno osnovao rok bend „Sport i reinkarnacija“, a posle toga je bio i član „Kuguarsa“.

Izvor: Hello magazin

Uvek ću biti protiv primitivizma

Imam potrebu da se bunim koliko god mogu, ali i tu se malo uspavaš kad dođeš u neke godine. Ja se bunim protiv gluposti, velike pljačke i drugih stvari koje me uvek iznova poražavaju.



Đuričko je pobunjenik, iako tvrdi da to nije. Rođen je u Beogradu. Kroz grad korača brzo i uvek sa nekim ciljem. Za crveni tepih za gala premijeru filma „Orkestar" izabrao je rokenrol eleganciju u crnom.

Dok sedimo u sarajevskom kafiću nakon pljuska koji je tutnjio satima, Nikola Đuričko sipa šećer u kapućino i brzo ga meša. Nikola Đuričko retko, jako retko daje intervjue. I zbog toga je ovaj razgovor, u tom smislu, poseban.

- Utisci su fenomenalni. Uvek je dobro u Sarajevu. Nisam imao neke naročite produkcijske obaveze, tako da sam bio slobodan da se provodim. Pre dve-tri godine pričao sam Pjeru Žalici o filmu „Plavi orkestar", tako da me je jako interesovalo da vidim kako film izgleda - govori Đuričko.

Koju ulogu je imao „Plavi orkestar" u tvom životu?

- Moram da priznam da nije imao glavnu ulogu, ali, prosto, kada se to pojavilo, bilo je jako zanimljivo. Moja ekipa je to prihvatila vrlo lako. Mi smo to voleli da slušamo, imali smo i ploče...  Kada je krenulo celo ludilo, ja sam malo izgubio trag „Plavog orkestra", ali su mi ostali u sećanju kao značajni i znam da smo mi to voleli, bar da sam ja to voleo da slušam.

Saša Lošić je radio i muziku za seriju „Vratiće se rode"?

- Jeste, tako smo se i upoznali. Čak smo i svirali na njegovom koncertu kao gosti: Žika, Bjela i ja, u Areni, tako da je to isto bilo jako uzbudljivo.

Kako ti se čini Sarajevo u odnosu na Beograd?

- Sarajevo ima svoju specifičnost. To je grad koji ima tu neku pravu temperaturu i veličinu za koju vam se čini da možete da je „pregurate" peške. To važi za centralni deo kroz koji možete da se promuvate. Ako ste sa nekim Sarajlijom u društvu, onda je Sarajevo stvarno čarobno.

U kom pravcu se razvija srpska filmska industrija danas?

- Zaista ne mogu to da ukapiram. Prvo, to nije industrija. Mi nemamo kapacitet gledalaca da bi to mogla da bude industrija.

Kako bi je onda nazvao?

- Pa ne znam, još uvek se vodi kao neki art, a nije art - broje se sedišta, tako da je to prilično nejasno, ta stvar je neuređena. A ne znam gde ide. Bojim se da ne ide nigde. Bojim se da će zbog nemanja novca biti sve manje i manje filmova. Država bi trebalo da to malo sistemski uradi ako može, a ako ne, onda će ovakva agonija, stihija, da se nastavi i biće „mala bara sa puno krokodila".

Da li je za tebe bavljenje glumom neka vrsta lične pobune?

- Mislim da ne možeš da budeš pobunjenik baveći se glumom. Možda sam mogao nekad kada sam se bavio rokenrolom, ali je to sada teško. To je jedan veoma poslušan posao: kažu ti gde da dođeš, u koje vreme, daju ti tekst koji ćeš da kažeš (smeh). Možeš negde da se pozicioniraš kao filmska zvezda, pa da tu kao nešto glumiš ludilo i pobunu, ali to nije profesionalno i to smatram krajnje niskim. Kao čovek, imam potrebu da se bunim, koliko god mogu, ali i tu se malo uspavaš kada dođeš u neke godine. Ja se bunim protiv gluposti. Protiv primitivizma. Protiv velike pljačke. To sve totalno poražava i dosadno mi je više, pravo da ti kažem.

Da li si ikada poželeo da izađeš na globalnu scenu?

- Znam da mogu da igram ligu šampiona, ali tu postoji jezička barijera koju ti nikako ne možeš da preskočiš. Treba dosta strpljenja, vremena, treba imati nekog dobrog agenta, biti u toj zemlji u kojoj bi želeo da nešto radiš... Ja ovde pristojno radim. Nije to med i mleko, ali  ovde ipak imam neke ponude.

Gde je sada tvoj Beograd?

- Moram priznati da sam malo raskinuo sa Beogradom, malo sam se uvredio, ne znam šta, moguće da me je ova vrućina udaljila malo... (smeh) I drugo, imam utisak da stvari presporo idu. Nekako sam željan da rešimo neke stvari koje se tiču kulture življenja i zajedničkog života.

Tajno mesto u Beogradu?

- Negde gde nema ljudi. U nekoj ulici, skrivenoj.

Uz koje piće?

- Pa može voda.

A muzika?

- Može i bez muzike. Voda, tišina i da nema ljudi. Malo sam ono u tom fazonu (smeh).

Izvor: Press

Nikola Đuričko: Glumac preko veze

Još jedan "bravurozni" glumac postao je deo Zoranovog jata: Nikola Đuričko ovogodišnji je dobitnik nagrade Kompanije "Novosti" za glumačku bravuru "Zoran Radmilović", koja se dodeljuje na svakom Sterijinom pozorju, još od 1988. godine. Karijere svih laureata potvrdile su vremenom njen ugled i prestiž, a žiri je obrazložio da je Đuričko u predstavi "Metamorfoze" JDP (režija Aleksandar Popovski) "igrajući pet likova ostvario visoke glumačke domete menjajući stilove igre u skladu s rediteljskim zamislima, ali i uklapajući se u grupni pristup ansambla".



Jedan od najvećih šarmera današnje scene, prvi put se pojavio u filmu "Poslednji krug u Monci" (1989), da bi potom usledio niz od pedesetak filmova i TV serija. U pozorištu smo ga gledali u predstavama "Galeb", "Šuma", "Brod za lutke", "Ljubav itd", "Barbelo, o psima i deci" i drugo. Ipak, stiče se utisak da je tokom proteklih godina bio mnogo prisutniji na velikom platnu, pa i da se ovenčao većim brojem filmskih priznanja.

- To vam se samo čini, mislim da sam igrao u podjednakom broju predstava i filmova. Nisam dobijao mnogo više ni filmskih nagrada. Ipak, smatram da je bitnije kakvog su uspeha imali filmovi i predstave u kojima sam učestvovao nego da li sam se posebno istakao. Oboje ih volim s podjednakim žarom. To su samo različiti mediji - tehnika, proces, način rada - ali je suština ista.

* Nagrada nosi ime Zorana Radmilovića koji je, kao i vi, bio prepoznatljiv po osobenom stilu i šarmu. Šta je u njegovoj glumi tako posebno i neponovljivo da se pamti i "prepričava" svih ovih godina?

- Mislim da je lakoća igre to što ga je, pre svega, izdvajalo. Publika ga je doživljavala kao nekog svog, gotovo familijarno. Sad već legendarna veština improvizacije, apsolutna vlast nad likom, scenom i publikom, nesvakidašnja vratolomija govornog i fizičkog žongleraja sa britkim razumevanjem lika i celine... Maestralno. Ništa manje dirljivi i topli nisu njegovi televizijski i filmski likovi. Nadam se da imam komadić toga.

* Priznanje ste dobili za tumačenje pet likova u predstavi. Zahteva li to koncentraciju veću od uobičajene, pa i transformaciju drugačiju od one u jednom liku i karakteru?

- Koncentracija je ista. Ne bi bilo pristojno da kažem da je pet puta teže igrati pet likova. Nisu to u pravom smislu ni likovi, pre su tipovi. Ali ne samo tipovi. "Metamorfoze" su specifična predstava i u njoj je neophodno da se menjaju likovi,stilovi, žanrovi. Imali smo punu slobodu igre, od naivnog dečjeg izigravanja do zastrašujuće hladnog realizma. Lepo kreativno istraživanje u kom sva dosadašnja pravila padaju u vodu.

* Da li je vaša baka Tomanija koja je takođe bila glumica, uticala na izbor profesije?

- Baka je mog starijeg brata odvela u dečji i omladinski dramski studio RTV Beograd. Iduće godine sam i ja poželeo da se tamo nađem: prošao sam audiciju Mike Antića i bio u njegovoj grupi punih jedanaest godina. To je bilo i presudno da nastavim da se bavim glumom. Inače, Tonka je više neposredno nego posredno uticala na mene u izboru poziva. Nažalost, nismo imali prilike da zajedno radimo, ali njeno ime mi je pomoglo da dobijem prvi posao u JDP, kod profesora Mijača. Njih dvoje su nekada zajedno radili u Tuzli. "Nabacila" mi je i prvi nastup na televiziji 1978. godine, pa i moje prvo pojavljivanje na filmu 1980. Kad se stvari ovako poređaju, ja sam, u stvari, preko veze i postao glumac!

* Kakvi su vam filmski i pozorišni planovi?
 
- Trenutno snimam "Montevideo 2", nastavak sage o našoj prvoj fudbalskoj reprezentaciji. Počela je i nova pozorišna sezona, u decembru imam dogovor za jedan film u Sarajevu, a na proleće bi trebalo da radim i jedan u Beogradu - o dva brata i brzim kolima...

Izvor: Novosti

Nikola Đuričko: Važnije mi je da igram, nego gde igram

Pet likova koje je maestralno odigrao u predstavi Metamorfoze Jugoslovenskog dramskog pozorišta bile su dovoljan razlog da jedan od najpopularnijih domaćih glumaca Nikola Đuričko (37) dobije nagradu Zoran Radmilović za glumačku bravuru na Sterijinom pozorju, koja mu je protekle nedelje uručena u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu. U intervjuu za Story, šarmantni umetnik govori kako mu je žao što nije sarađivao sa čuvenim glumačkim bardom, ali i planovima u budućnosti i premijeri filma Anđeline Džoli U zemlji krvi i meda.

Story: Predstavlja li ova nagrada za vas podsticaj?

- Zaista sam srećan i želim da se zahvalim žiriju koji je imao nerava i snage da otkrije neku bravuru u mojoj igri, kao i kolegama iz ansambla bez kojih ovo ne bi bilo tako bravurozno. Ova nagrada jeste podsticaj za dalje jer sam oduvek imao jednu policu spremnu za nju. Sada sam je konačno dobio mogu da se hvalim da sam dobio Zorana Radmilovića. (Smeh)

Story: Da li vam je on bio glumački idol?

- Jeste, jer je zaista bio fascinantan glumac, ali i persona. Sećam se kada su mi u vojsci odredili da idem u pešadiju i to u Zaječar, da je jedino utešno što sam našao u tome bilo to što je Zoran Radmilović iz tog grada. Obožavao sam njegov stil igre i činilo mi se da bih možda krajičkom mogao da ukradem neku iskru toga. Nekako mi se činilo da je zaista zanimljiv glumac, ozbiljan tip.

Story: Jeste li imali prilike da sarađujete?

- Nažalost, nismo mogli da se sretnemo, ali moja baka Tomanija i brat Đorđe igrali su baš sa Zoranom u seriji Priče iz Nepričave. Bio sam jako tužan i nesrećan zbog svega toga. (smeh) Prosto neke stvari nisu suđene da se dese, a i ko zna kakvo bi bilo moje iskustvo sa njim. Ali, jako sam ponosan i srećan što sam dobio nagradu Zoran Radmilović, jer je to za mene velika stvar.

Story: Kada se očekuje premijera filma U zemlji krvi i filma koji je režirala Anđelina Džoli?

-  Trebalo bi da se desi u decembru, ali ja zaista ne mogu da se zakunem u majku kada će to da se desi. (Smeh)

Story: Da li postoji šansa da se to desi i u Beogradu nakon velike premijere?

- Verovatno postoji mogućnost, a ja se nadam da će se steći pristojni uslovi da se to i dogodi. Mislim da bi bilo veoma zanimljivo i za našu publiku da vidi taj film.

Story: Da li sada razmišljate više o karijeri u inostranstvu?

- Ne. To je kao kada kupiš loz, malo se igraš, pa ako se nešto desi, desi se... Moj život i moja porodica su ovde, u Srbiji radim i igram.

Story: Znači, nema preseljenja u Holivud?

- Pa, uvek možeš da se preseliš i da pereš tanjire...(Smeh) Ne, u stvari to je jako komplikovano, jer čovek baš mora da se preseli tamo i posveti se tome. I naravno, može da se desi neki uspeh, ali ja sam nekako, čini mi se, u fazi kada mislim da ovde imam mnogo više posla. Mnogo mi je važnije da igram, nego gde igram.

Story: Da li se vaš život u nekom smislu promenio otkada ste postali deo projekta Anželine Džoli?

- Ma ne, ništa se nije promenilo. Manje-više sve je isto. Biti pozorišni i filmski glumac ovde kod nas jeste sasvim pristojna stvar.

Story: Kakvi su vaši planovi u narednom periodu?

- Što se tiče predstava, i dalje igram Metamorfoze, Kandida i Šine u JDP-u. Privodimo kraju snimanje drugog nastavka filma Montevideo, Bog te video, onda bi možda trebalo da u Bosni radim nešto, kao i na proleće jedan film kod nas.

Story: Postoji li neka uloga koju biste voleli da odigrate?

- Nikada nisam razmišljao na taj način. To je opasno jer možeš da gajiš guju u nedrima. Nadaš se nečemu, a onda stvari ne idu po planu, pa se razočaraš. Nisam nešto lomio mozak o tome.

Izvor: Story

Nikola Đuričko: U novom akcionom filmu ću sam snimati opasne scene

Mračne beogradske ulice u kojima vlada tajanstveni kodeks “srpskog ruleta”, intrige i nasilje, novo su okruženje u kojem će se naći Nikola Đuričko. Naime, reč je o akcionom filmu “Poslednji i prvi” o kojem ekskluzivno za “Blic” priča Đuričko.

Naš poznati glumac u novom filmu Predraga Stojića igra Mihajla Lubardu, anesteziologa koji žrtvujući sve, stavlja na kocku svoj život kako bi zaštitio mlađeg brata Petra, srpskog Džejmsa Dina, koji pokušava da pobegne od posledica pogrešnih izbora iz prošlosti.

Film po scenariju Marka Krstića počinje da se snima sredinom marta, a u glavnim ulogama su i Ljubomir Bandović, Milan Čučilović, Zlata Numanagić, Milorad Mandić Manda, Nikola Kojo...

- Svaki novi posao je izazov. Glumac uvek počinje ispočetka i ja se trudim da prema svakom novom projektu budem odgovoran. U ovom filmu se posebno radujem mogućnostima koje scenario otvara. Meni, kao igraču, pruža se prilika da delikatnije pravim lik, koji je tajnovit, spolja hladan, ali sa nekom unutrašnjom tenzijom. Za mene je ovo lepa prilika da se poigram i da istražim detalje, sitnice, jedva primetne promene u jednom čoveku, u vrlo uzbudljivom trenutku u njegovom životu, suočavanje sa introspekcijama i dilemama koje nosi priča koja mu se događa - kaže za “Blic” posle duže medijske pauze Nikola Đuričko.

Tumačite starijeg brata koji radi kao lekar i koji se više ne bavi reli-vožnjom. Zbog čega u zahtevnih “vozačkim scenama” nećete imati dublera?

- Imam poverenja u automobil i svoje sposobnosti. Bezbednost na snimanju je na prvom mestu (tu rasprave nema), ali Peđa (reditelj) i ja smo doneli odluku da sve što mogu da izvedem, to i učinim. Ima dosta razloga za to, način na koji on planira da snimi scene vožnji, autentičnosti samih situacija... Uskoro krećem na pripreme sa našim stručnim konsultantima i tome se baš radujem. Sinoć smo bili i na VMA i razgovarali sa lekarima koji se svakodnevno bore za ljudske živote, to je takođe deo priprema i istraživanja u vezi ovog filma. To su heroji o kojima malo ljudi zna i ja sam vrlo počastvovan što sam ih upoznao.
 
Ima li razlike kada radite sa nekim rediteljem kome je ovo prvenac ili neko kome je to već rutinski posao?

- Mislim da ni jednom reditelju nije rutina snimanje filma, to je veoma stresno, uzbudljivo, kreativno i nimalo lako u ovom vremenu. Svakako da je energija i entuzijazam ove mlade ekipe prosto zarazan i ja sam se vrlo lako uvukao u ovu priču. S nestrpljenjem očekujem početak snimanja.
 
Zbog čega mesecima ne dajete nikakve izjave niti intervjue za medije?

- Nisam imao ništa pametno da dodam opštem lupetanju. Ja lično nemam potrebu da se promovišem, ali smatram da je normalno promovisati film, seriju ili pozorišnu predstavu.

Čini se da u poslednje vreme nikada više niste radili. Šta još pripremate?

- Posle snimanja filma, nastavljam rad na “Montevideu 2”. To je toliko ambiciozan i uspešan projekat da sam srećan što sam deo toga.

Nadam se da ću početi jednu predstavu u mom matičnom pozorištu Jugoslovenskom dramskom.
 
Imali ste priliku da se oprobate i kao pozorišni reditelj. Znači li to da ćete se uskoro naći i iza filmske kamere ili eventualno (kao neke kolege) otvoriti producentsku kuću?

- Nikad se ne zna. Imam takvih ambicija i nekakve ideje mi se motaju po glavi, ali ako mogu da biram - bliža mi je režija nego produkcija.
 
Pasionirani ste igrač golfa, ali i video-igrica. Čemu ipak dajete prednost?

- Što sam stariji, sve više volim golf, a dobar sam onoliko koliko vežbam. Kada krene proleće, eto mene na terenu Golf kluba Beograd na Adi.
 
U kojim projektima ćerka Nađa i sin Đorđe najviše vole da vide tatu i kakvi su kritičari?

- Ja sam za njih samo tata i to je jedini projekat koji njih zanima. Možda je to njihova kritika.

Mnogima ste se dopali kao Lepi Džoni u kvizu “Karaoke obračun”. Jednom ste izjavili da biste ste se ponovo pojavili kao voditelj ukoliko se ukaže prilika. Ponuda je bilo, ali ste ih vi odbili...

- Snimili smo sto epizoda ”Karaoka” i cela ekipa je bila svesna da nema dalje. Meni je bilo zabavno sve vreme, ali treba znati i stati. Mislim da ne treba ništa raditi po svaku cenu. Odlično iskustvo, ali ja sam pre svega glumac.

Izvor: Blic