I meni je on jedan od najlepših i najsarmantnijih glumaca!!!Uhhhhhhh....

Najjaci je!

Nekada je bio clan rock grupe Sport&Reinkarnacija koja je izdala album Najbolje od sira!Ubrzo je napustio bend zbog mnogobrojnih glumačkih obaveza!Vec nekoliko godina radi mnogobrojne predstave u Beogradskom Dramskom Pozorištu!Igrao je u predstavama:LJubav itd.Troje...U poslednje vreme pozorište je malo zapustio zbog mnogobrojnih televizijskih angažmana kao što su gl.uloga u domaćoj seriji Vratice se rode,te voditeljski angažman u emisiji Karaoke obračun!Bio je oženjen nekakvom Ivanom,ali je se vrlo brzo i razveo!Danasnju suprugu Ljiljanu Nešić upoznao je na snimanju filma Pljačka trećeg raiha,u kojem je ona bila asistentica producenta a on igrao gl.ulogu!Venčali su se 7 Juna 2002god.a nedugo zatim dobili ćerku Nadju!U slobodno vreme voli da igra golf ili igrice na kompijuteru!Nevoli skandale i retko daje izjave za medije!Kaze da nevoli da priča puno o sebi i svom privatnom životu,radije voli da ga ljudi gledaju i ocenjuju kroz njegov posao!Rado se odaziva na razne humanitarne akcije!

Jedan od boljih glumaca srednje generacije. Obozavam Karaoke obracun i redovno pratim samo zbog njega.

Nikola Djuricko je glumac za svaku pohvalu mislim da je trenutno medju najtrazenijim mladim glumcima kod nas...

Jednom prilikom sam razgovarao s njim,sasvim je pozitivan,precizan.

 FDU je završio u klasi profesora Milenka Maricica i Žage Micunovica
Zao mi je ali ovo nije istina, nije jos zavrsio, tj diplomirao. . . bas zbog velike zauzetosti poslom tj.  angazovanoscu na filmu, tv-u, i pozoristu.  Mada je jako dobar glumac, i ima jaku harizmu.  To je samo jos jedano pitanje sta cemo sa onom 1\3 glumaca sto zavrse i nista ne urade po pitanju glume, i to samo dokazuje da sudbina Pavla Vujisica, Slavka Stimca. . .  i mnogih holivutskih zvezda je tacna nemoras biti obrazovan da bi uspeo u onome sto volis i u cemu si nenadmasno talentovan!!!

Najaci je najbolji.SAmo NApred

Nikola Đuričko: Glumačka zvezda i bivši roker u ulozi naratora

Jedan od naših najpopularnijih glumaca Nikola Đuričko prošle nedelje imao je premijeru dokumentarnog filma „Bijelo dugme“, reditelja Igora Stoimenova, na „Kolumbija univerzitetu“ u Njujorku. Ovo ostvarenje sedme umetnosti krajem aprila biće prikazano i pred publikom u Los Anđelesu. Iako neće prisustvovati projekcijama u Sjedinjenim Američkim Državama, šarmantni umetnik tvrdi da je siguran da će publika uživati u odličnom dokumentarcu koji je pre dve nedelje imao beogradsku premijeru i da je i on sa radošću radio na ovom projektu o stvaranju i uspesima svojevremeno najpopularnijeg benda na Balkanu.
- Siguran sam da će publika uživati gledajući film „Bijelo dugme“ koji smo dugo snimali. Kada sam nedavno pogledao dokumentarac, bio sam oduševljen. Tokom rada nisam imao prilike da vidim nijedan deo filma, tako da je i mene jako interesovalo kako sve izgleda - počinje priču Đuričko.
- Ja sam narator u dokumentarcu, a ono što mi se najviše dopalo su slike sa najrazličitijih nastupa „Bijelog dugmeta“ i biografije članova ovog benda. Reč je o zbilja fascinantnim ljudima, o kojima je bilo mnogo materijala, ali je reditelj uspeo da izabere najbolje. Mislim da sam se kao narator dobro uklopio u tu priču - otkriva Nikola.
Radeći na ovom veoma uspešnom projektu, poznati glumac se podsećao svojih mladalačkih dana, kada je uživao u muzici „Bijelog dugmeta“ uz koju je odrastao. Zato svojoj deci, koje ima u braku sa suprugom Ljiljanom, šestogodišnjoj Nađi i dvogodišnjem Đorđu, često pušta hitove svog omiljenog benda iz mladosti. Suprugu Ljiljanu je upoznao 2002. na snimanju filma „Kordon“, u kojem je ona bila angažovana kao organizator. U Ljiljanu, koja je potom postala producentkinja, odmah se zaljubio, a potom su se, iste godine, venčali u tajnosti. Njoj se veoma dopadalo što se Nikola tada bavio muzikom – imao je rok grupu sa kolegom Borisom Milivojevićem i rođenim bratom Đorđem.
- Često sam se u vreme dok smo snimali prisećao svoje mladosti, jer sam odrastao uz muziku ove grupe i zato mi je rad pričinjavao još veće zadovoljstvo. Mislim da ne postoji čovek koji ne voli muziku tog benda, pa čak i kada je reč o današnjim klincima, pošto je to muzika odlična - priča Đuričko.
- Klincima s vremena na vreme pustim neke pesme „Bijelog dugmeta“ i oni odlično prihvataju te stvari. Pošto još nisam prešao na diskove već muziku slušam na gramofonskim pločama, imam običaj da sa decom preslušavam „stare stvari“ i tada uživamo - zaključuje Đuričko, koji je svojevremeno osnovao rok bend „Sport i reinkarnacija“, a posle toga je bio i član „Kuguarsa“.

Izvor: Hello magazin

Uvek ću biti protiv primitivizma

Imam potrebu da se bunim koliko god mogu, ali i tu se malo uspavaš kad dođeš u neke godine. Ja se bunim protiv gluposti, velike pljačke i drugih stvari koje me uvek iznova poražavaju.



Đuričko je pobunjenik, iako tvrdi da to nije. Rođen je u Beogradu. Kroz grad korača brzo i uvek sa nekim ciljem. Za crveni tepih za gala premijeru filma „Orkestar" izabrao je rokenrol eleganciju u crnom.

Dok sedimo u sarajevskom kafiću nakon pljuska koji je tutnjio satima, Nikola Đuričko sipa šećer u kapućino i brzo ga meša. Nikola Đuričko retko, jako retko daje intervjue. I zbog toga je ovaj razgovor, u tom smislu, poseban.

- Utisci su fenomenalni. Uvek je dobro u Sarajevu. Nisam imao neke naročite produkcijske obaveze, tako da sam bio slobodan da se provodim. Pre dve-tri godine pričao sam Pjeru Žalici o filmu „Plavi orkestar", tako da me je jako interesovalo da vidim kako film izgleda - govori Đuričko.

Koju ulogu je imao „Plavi orkestar" u tvom životu?

- Moram da priznam da nije imao glavnu ulogu, ali, prosto, kada se to pojavilo, bilo je jako zanimljivo. Moja ekipa je to prihvatila vrlo lako. Mi smo to voleli da slušamo, imali smo i ploče...  Kada je krenulo celo ludilo, ja sam malo izgubio trag „Plavog orkestra", ali su mi ostali u sećanju kao značajni i znam da smo mi to voleli, bar da sam ja to voleo da slušam.

Saša Lošić je radio i muziku za seriju „Vratiće se rode"?

- Jeste, tako smo se i upoznali. Čak smo i svirali na njegovom koncertu kao gosti: Žika, Bjela i ja, u Areni, tako da je to isto bilo jako uzbudljivo.

Kako ti se čini Sarajevo u odnosu na Beograd?

- Sarajevo ima svoju specifičnost. To je grad koji ima tu neku pravu temperaturu i veličinu za koju vam se čini da možete da je „pregurate" peške. To važi za centralni deo kroz koji možete da se promuvate. Ako ste sa nekim Sarajlijom u društvu, onda je Sarajevo stvarno čarobno.

U kom pravcu se razvija srpska filmska industrija danas?

- Zaista ne mogu to da ukapiram. Prvo, to nije industrija. Mi nemamo kapacitet gledalaca da bi to mogla da bude industrija.

Kako bi je onda nazvao?

- Pa ne znam, još uvek se vodi kao neki art, a nije art - broje se sedišta, tako da je to prilično nejasno, ta stvar je neuređena. A ne znam gde ide. Bojim se da ne ide nigde. Bojim se da će zbog nemanja novca biti sve manje i manje filmova. Država bi trebalo da to malo sistemski uradi ako može, a ako ne, onda će ovakva agonija, stihija, da se nastavi i biće „mala bara sa puno krokodila".

Da li je za tebe bavljenje glumom neka vrsta lične pobune?

- Mislim da ne možeš da budeš pobunjenik baveći se glumom. Možda sam mogao nekad kada sam se bavio rokenrolom, ali je to sada teško. To je jedan veoma poslušan posao: kažu ti gde da dođeš, u koje vreme, daju ti tekst koji ćeš da kažeš (smeh). Možeš negde da se pozicioniraš kao filmska zvezda, pa da tu kao nešto glumiš ludilo i pobunu, ali to nije profesionalno i to smatram krajnje niskim. Kao čovek, imam potrebu da se bunim, koliko god mogu, ali i tu se malo uspavaš kada dođeš u neke godine. Ja se bunim protiv gluposti. Protiv primitivizma. Protiv velike pljačke. To sve totalno poražava i dosadno mi je više, pravo da ti kažem.

Da li si ikada poželeo da izađeš na globalnu scenu?

- Znam da mogu da igram ligu šampiona, ali tu postoji jezička barijera koju ti nikako ne možeš da preskočiš. Treba dosta strpljenja, vremena, treba imati nekog dobrog agenta, biti u toj zemlji u kojoj bi želeo da nešto radiš... Ja ovde pristojno radim. Nije to med i mleko, ali  ovde ipak imam neke ponude.

Gde je sada tvoj Beograd?

- Moram priznati da sam malo raskinuo sa Beogradom, malo sam se uvredio, ne znam šta, moguće da me je ova vrućina udaljila malo... (smeh) I drugo, imam utisak da stvari presporo idu. Nekako sam željan da rešimo neke stvari koje se tiču kulture življenja i zajedničkog života.

Tajno mesto u Beogradu?

- Negde gde nema ljudi. U nekoj ulici, skrivenoj.

Uz koje piće?

- Pa može voda.

A muzika?

- Može i bez muzike. Voda, tišina i da nema ljudi. Malo sam ono u tom fazonu (smeh).

Izvor: Press