Drzava je zadnji stepen..

Pre toga idu porodica, prijatelji, komsiluk...

jes ..... a sta su oni trebali da urade? znas ako isprepucas skota on opet moze njoj da se osveti, jedino da ga neko ubije a za se ide u zatvor, tu je drzava expresna....

Grese tu svi, prvo ta osoba koja svesno udje i ostaje u vezi sa idiotom koji je maltretira pa potom i ostali sto ne reaguju. Ja i neki moji rodjaci tako pokusavali da pomognemo nekoj mojoj sestri. Krili je, pretili idiotu a na kraju je on kukao i molio nju da mu se vrati i ona mu se vratila. Kaze ona kako je to ljubav i mi ne razumemo. Pa kada ne razumemo, nek te lema.   Srecom pa se on sam otkacio od nje, a ona otisla za malo manjeg idiota koji je makar ne tuce ako nista vise...

Ali jbg, ovde je i drzava trebala da reaguje jer

ovo je bas naznaka da nesto bas, bas, nije u redu...

Pa, sad bi Patka iskucala nesto... i rekla kako upravo druga strane (rodjaci, prijatelji, komsije) moraju biti uporni...

Ljudi su kvarljiva roba... i skloni da se lako njima manipulise... A manipulatori\nasilnici su ljudi talentovani da nadju tu slabu tacku i da je cackaju do besvesti...

Ja znam za slucaj ... i pisala sam o tome... kako je jedna devojka nagrabusila i trpela verbalno nasilje i ponizavanje od lika u kolicima... Nije je tukao, jer.. objektivno... ona bi njega mogla da nosi u zubima, ali je vrlo dobro pikirao njene slabe tacke i poceo da je ponizava... optuzuje... naruzuje... i ona je... zbog svoje naivnosti i dobrodusnosti trpela sve to...
Njeni roditelji su bili uporni... prijatelji takodje... i cupali su je.. godinama... On ju je programirao, oni su je reprogramirali... Nisu odustajali... Na kraju, i to je jedna vrsta borbe protiv zavisnosti...

Ono sto je najgora odlika naseg mentaliteta su te dve cuvene recenice:
a) Necu da se mesam, to je njihovo;
b) Necu nikome da kazem, sramota me je... sta ce okolina reci..

I .. da.. znam.. sad ce biti odgovora - Ali ja nisam takav, ali svako od nas ima tu neku slabu tacku koju neko moze da siluje...

Zato je mozda i jedino resenje imati cvrste veze... bar jednu ili dve... sa prijateljima ili porodicom... Ljude koji se nece libiti da se umesaju i protresu te kada pocnes da pravis sranje od svog zivota...

Mi smo svi egoisti... i ne vidimo dalje od svog nosa...

Jednostavno, mislim da je danas problem u tome sto su porodicni i prijateljski odnosi postali sasvim povrsni... Ne, to ne znaci da treba svaki dan da se cujes sa mamom... ili da se o svemu poveravas prijateljima, ali smatram da je za miran zivot potrebno imati cvrste veze van sopstvene veze...

Христе Исусе 

I ja sam to rekla... 

Ja u neku ruku razumem zasto je ostala sa njim, jer na mom poslu se susrecem sa ovim par nekoliko puta mesecno (doduse nikada nije rezultovalo u ubistvo).

Zena sa decom zeli da sacuva porodicu, jer ne zeli polomljen dom, i to je u redu u neku ruku, ali kada postoji mogucnost teske povrede ili smrti, naravno treba da se ode, ali to se retko deshava.
Jedan problem je deo zenske psihe, zelje da poprave nesto, iako je to nesto nemoguce.

Razgovarao sam do sada sa 50-ak njih najmanje koje su bile zrtva nasilja, i obicno stvari koje cujem.

1. zbog dece
2. ne mogu sama da opstanem
3. nemam gde da odem
4. ja njega volim
5. on me voli, ovo je samo jedna od njegovih epizoda, on to radi zato sto me voli
6. plasim se da ga ostavim
7. ne zelim da budem sama itd.

Psiholoska manipulacija ima svoju ulogu u svemu tome, ali primetio sam da odredjena demografija zenske populacije, pogotovo ovde u Americi uzima to kao nesto najnormalnije.  Generalno one zene koje su u rap/hip hop fazonu obicno trpe ovo, jer to je normalan deo tog zivotnog stila, pa onda dolaze kvarcovane jer su toliko u stvari nesigurne u sebe da cim pukne nokat mora da ide u salon to da srede, i onda sve ostale. 

Nazalost, jos jedan deo Srpskog mentaliteta je izivljavanje na zenama, od prica, pripovetki i bajki, do epskih pesama, sve je tu, dakle taj koren nasilja je oduvek bio tu.  Od Slavenskih plemena, Rusi i Poljaci najbolje pokazuju tu karakteristiku.

Kao ljudi Srbi su se promenili, kako spolja, tako i iznutra, izgubili smo svoju dushu negde u ovoj sistemackoj manifestaciji programiranja zapada.  Nekada su Srbi bili dushevniji, i zeleli su da pomognu jedni drugima, danas toga je sve manje, i bice i gore, dok ljudi to ne shvate, ali vidim da nece.

Mi smo jedna jebeno retardirana vrsta....

...koja polako ali sigurno nestaje... Možda i zasluženo.

Ima istine. Samo sto, ma koliko god zeleo nekome da pomognes, konacna odluka je na tom nekom. A ljudi lako "dizu ruke" ako ta osoba i dalje svesno lupa "glavom kroz zid" i uporno ne vidi dalje od svog nosa pa uopste ne slusa sta  joj se kaze. Posebno ako ta osoba nije neko ko im toliko znaci sto u danasnje vreme gde je to neko "otudjenje" uzelo maha i nije neka neuobicajena stvar...