GOJAZNO PETNAEST ODSTO NAJMLAĐE POPULACIJE
Niko ne vodi računa šta nam deca jedu u školi

I. Mišković - A. Milojković i dopisnici    | 20. 10. 2010. - 00:02h | Foto: N. Raus    | Komentara: 41
Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani. Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je - svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije.


Đacima najdostupnije pekare i fast fud kiosci
Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.

Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.

Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice fast fud.

- Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane - kaže Vojnićeva.

U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.

Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola „Dušan Jerković”, „Kralj Petar Drugi” i „Nada Matić” upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.

Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove „Pčelica”, koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.

Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu „Stefan Nemanja” u Nišu obrok priprema kod kuće.

- Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini - kaže Nikolićeva.

U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.

I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za „Blic” da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.

- Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti - ukazao je prof. dr Radlović.

Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti...
 
Predlog za zdravu ishranu u toku dana
(savetuje nutricionista dr Ljubomir Pfaf)
Za predškolce
 
Doručak
- parče hleba 50-100 grama
- 100-150 grama mladog sira
- 300 grama mleka ili jogurta masnoće do 2,8 odsto
- jedna pileća viršla
 
Prva užina
- sezonsko voće 200-250 grama
 
Ručak
- tanjir supe ili čorbe
- 150-250 grama nemasnog mesa
- salata od povrća 200 grama
- 200 grama voća
 
Druga užina
- voće do 250 grama
 
Večera
- parče hleba
- mleko ili jogurt
- kajgana od jednog jajeta
- šunka do 100 grama
 
Meni za školarce
Isti kao za predškolce, s tim što umesto voćnih užina mogu da pojedu jednu kiflu i 200 grama jogurta
 
Kako to radi Džejmi Oliver
Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver pokrenuo je pre šest godina kampanju u Britaniji da poboljša ishranu dece u tamošnjim školama. Njegovi napori su zabeleženi u seriji „Džejmijevi školski obroci”, u kojoj je uspeo da dokaže da je moguće pripremiti zdravu, ukusnu hranu u kojoj deca uživaju, a ne košta mnogo. „Goli kuvar” je uspeo da promeni meni u mnogim školama u Britaniji. Od tadašnjeg premijera Tonija Blera je dobio obećanja da će vlada u bolju ishranu u školama uložiti 280 miliona funti za tri godine. Džejmijevu peticiju „Nahrani me bolje” potpisalo je više od 270.000 ljudi.
 
Ishrana zavisi od navika stečenih kod kuće

Koliko i kako deca jedu u vrtićima umnogome zavisi od stečenih navika kod kuće. Tako se dešava da mališani koji mrljave i sa maminom kuhinjom isto to rade i u vrtićima.
 
- Moj sin ni kod kuće ne jede gulaš i sličnu hranu, a kamoli u vrtiću, pa vaspitačice muku muče sa njim - iskren je Nikola S., otac petogodišnjeg dečaka koji ide u obdanište u Zemunu. Sa druge strane, mališani koji lepo jedu kod kuće i nisu mnogo probirljivi, dolaze kući siti.

- Devojčica nam je krenula u vrtić ovog septembra. Malo smo se pribojavali oko njene ishrane tamo, jer je veoma aktivna i mnogo jede. Vaspitačice mi kažu da odbija samo restovanu šargarepu, ali ostalo pojede. U vrtiću, do 15 časova ima doručak, užinu i ručak, a kod kuće pojede još jednu užinu i večeru - navodi Tanja V., mama bebe od 14 meseci koja ide u vrtić „Bubamara” na Zvezdari.

Izvor: Blic

Nazalost tako je jos otkad sam ja upisao osnovnu

Nema tu leka. Sve dok se ne obezbede kafeterije pri svim skolama pa da moze da se vodi racuna sta deca jedu (a da to ne bude samo pecivo za uzinu koje BTW nije za nista) ne moze se nista uraditi. Kako je tako nesto u sadasnjim uslovima nemoguce, jednostavno nema solucije za ovakvo stanje. Deca ce se i dalje hraniti na "fast fud" kioscima

 

Kako god, ne mislim da je gladovanje uvijek bolja varijanta od brze hrane.

Zahvalite demokratskoj državi koja zbog para od poreza hamburgernica i pekara daje dozvole i kurti i murti upropašćavajući zdravlje naroda. Ali eto vam Tadić sada-glasali se za njega a ni svesni niste da je čovek tu da amerikanizuje Srbiju.

Шварценегер је забранио да се киосци и ресторани са брзом клопом налазе у близини школа. То би и код нас требало урадити.

Па би онда сендвиче клинци носили од куће. А вјероватније је да би се удаљавали од школе па колективно каснили на часове. 

predškolsko dete da pojede pola kila za doručak, kilo za ručak i pola kila za večeru 

Mora da je neki teški ponavljač 

 Još vi i niste svesni kakvi se zakoni spremaju..

Kakvi? Ako su jevreji i masoni umesani onda nahebasmo.

Bolje je da pojede sendvič koji je napravljen kući nego neko smeće od pljeskavice ili masni burek.