Ali ali ali... šta ostalih 128 torbi radi dok ova nova 129. šeta krcata? 
Nisu valjda sve pune istovremeno? 

I šta je dođavola falilo onoj... drugoj... eventualno trećoj... zašto one više nisu bile kvalifikovane i sposobne da obave svoju prvobitnu namenu i građansku dušnost, zašto... zašto... ali zašto više u njih ne mogu da se stavljaju stvari pa se morala kupiti četvrta... i sutradan peta... 67. ... 129...

Da li torbe oglupe vremenom pa odbijaju da se u njih smeštaju stvari?
ili
Da li se odjednom osećaju silovano od toliko trpanja?
Iskorišćeno?
Da li pomisle da to više nije ljubav nego  trpanje iz koristi?
Da li torbe ustvari imaju osećanja?

 

Pa ne, ali ne mozes svaku torbu za svaku priliku...Ne mozes onu vecernju da nosis na faks ili u skolu, niti onu za faks za izlazak, a ona sto je lezerna i za svaki dan opet nije odgovarajuca za posao(pa tu opet zavisi kakvim se poslom bavis ili na kakav faks ides)...A opet je bezveze nositi preveliku torbu ako npr. izlazis u kraj ili negde blizu gde ti trebaju samo kljucevi, cigare i pare...Pa onda treba neka mala za to...A opet da ne bude previse napadna    Pa onda kada uzmes u obzir da sve to treba da se kombinuje ipak sa odecom...A tek to da se torbe habaju(pogotovo ako su od nekog skaja ili ako su sranje kao ova zelena sto ja imam sto sam je kupila za 200 kinti na Zelenjaku  )

Ne znam, pristrasna sam, ja gotivim torbe, to je jedino od tih stvarcica(pored nakita) koje bih vecito pazarila(za neke razumne cene, naravno) 

mislim da im se smuči toliko trpanje , a i nama dosadi trpati sve u jednu istu mislim torbu
100%

Ne.
Nije to.
Mislim da je nešto drugo u pitanju.
Vi znate da se ona prva torba neće osećati ljubomorno ako je varate s drugom torbom za kafenisanje... naravno nijedna od njih dve ne znaju da noću šetate treću, glamurozniju koja se oseća posebno u sreći i veselju misleći da je najbitnija... a opet... ne zna da je u stvari smaračica i da je samo za te neke gala večere... a da imate neku malu torbu šaljivdžiju koja je za bleju sa ortacima.
To je u stvari.
Vi čim osetite da možete da zloupotrebite nečija osećanja odmah to maximalno iskoristite.
Takve ste vi u stvari.
Eto a ljutite se kad mušarac ima vas, redovnu ženu svog života... kad ima neku nazovi drugaricu za izlaske sa društvo jer duhovitija od vas, kad ima prefinjenu ljubavnicu, prefinjeniju od vas koju vodi na poslovni put...  i kad povremeno ode kod prostitutke koja mu ništa ne znači ali eto ima neke svoje prednosti.
Vi se onda ljutite.
A u suštini biste isto to uradile. To i radite, samo s torbama.
To je vrlo ne fer od vas, i licemerno.
Jadne torbe kad moraju da vas trpe.
 






 


Nego... džaba ti to nama pričaš.
Torba za nas ima jednu jedinu svrhu.
Da se stave stvari u nju. I da se po potrebi izvade stvari iz nje. Pa se ponovo vrate stvari u nju.
Izuzetak se pravi odnosno kupovina druge torbe se obavlja isključivo ako se prva pokvari ili ako se oceni da sadašnja torba ne ispunjava određene uslove... a to je... podsetimo se još jednom... da se stave stvari u nju...  i izvade stvari iz nje.... 'nači, ako ne može da se smesti određen broj stvari, onda se kupuje veća.
To je to. Prosto. 


Dakle... ipak nas razumete... samo se pravite lude. 

 

Pa i kod nas je isto tako, samo sto mi gledamo + estetski momenat 

Nije to plus putniče, to je puta. 

Ili ako već insistiraš na plusu.


129 estetskih momenata je mnogo za jednog čoveka.


Ali ne i za jednu ženu. 

A kasnije se pitamo zašto je imenica "čovek" u muškom rodu. 
Žena bre nije čovek. 

Pa eto...Kao sa vama i zenama  Sad nas razumete 

Razumemo...  ali ovog jutra mi se baš igra sa generalizacijama... odnosno na sve načina ću pokušati da vam demonstriram koliko smo superiorniji u odnosu na vas...   ... ali i dalje ću morati da upotrebljavam gomilu zelenih smajlija jer kad me prođe ova jutranja ludost moraću da zavisim od vas u preostalom delu dana pa ovako samo čikam mečku. Sa zelenim smajlijem se ne ni na koji način ne može otkriti da sam prikriveni šovinista.
Ovo jutro je posebno.
I ne.
Nisam ustao na levu nogu.
Pao sam s' kreveta.


Budi večeras, kad prođe jutro, tu da ti se šlihtam.
Kupiću ti torbu.

Hhahahha, gotovo, prs'o je 
Sto pijes kada ti ne prija?! 

Razlika između genija i budale... je u tome što je genije ograničen u svojoj genijalnosti. - reče Ajnštajn
U stvari ima i ona njegova "Samo su svemir i ljudska glupost neograničeni, ali za svemir nisam siguran"... međutim, nisam hteo da upotrebi tu jer je tu nekako akcenat na budale.
A to nije dobro.
Kod mene je čaša polupuna a ne poluprazna.
Ovom drugom se opravdava glupost kao da je to nešto normalno.
A to ne smemo dozvoliti.
Idealu se teži. Geniju se teži.
Genija moramo pohvaliti kad ga primetimo, a ne samo da grdimo budalu kad se spazimo.

U meni žive genije i budala, istovremeno (dobro, imam ja i još par stanara u glavi ali oni sad nisu bitni)... jedan ima pištolj, drugi ima municiju... i večito se bore.
Očigledno je da se budala ovog jutra domogla pištolja.

Ovo jutro je posebno iz razloga što meni jutro inače počinje oko 3 sata popodne... čim ja ustanem pre roka, neko sranje mora da se desi. Glupost je bila neizbežna.
Tako da pričekaj još 3 sata i vratiće mu budala pištolj i sve će se vratiti u kosmičku ravnotežu.
Biće sve po starom. Obećavam ti.
Veruj u mene.