A kom ministarstvu pripada Telekom sada? Bila je Maticka, ko je sada?

Nemam pojma iskreno

 

ako neko veruje u ovo,žao mi je za takve još nisu napravili smajli


aj iskreno reci da veruješ da bi novi vlasnik telekoma uložio više para u investivije od ovih sada 

Verovao ili ne, sad je "glavni i odgovorni" bradati Predrag Markovic sa sve srednjom skolom

Nisam to napisao. Uostalom  oni ni ne znaju sta sam napisao  .

Tvrdim da  ako ovima nasima naciJonalnima padne na pamet da naciJonalizuju telekom
posle prodaje da se moze desiti da nam malo blokiraju interkonekciju ili nesto slicno.

ЧИЈИ ЈЕ НАШ ТЕЛЕКОМ ?

Суботњи протест радника Телекома  ако ништа друго, помогао је да заинтересовани посматрачи цело замешатељство виде мало јасније него што је до тада био случај.

Првенствено, да је могућ заједнички наступ свих заинтересованих да се спречи продаја Телекома. Ту мислим првенствено на запослене организоване у синдикате. Дакле, кад догори до ноката - можемо превазићи ускостраначке (ускосиндикалне) интересе...

Сви запослени у Телекому јединствени су у ставу да (за сада) ову компанију не треба продавати. Основни разлог због чега тако мисле је очигледна намера власти да лови у мутном, тј. да су појединци који о судбини Телекома одлучују спремни на продају испод реалне цене само да би за себе мазнули провизију од купца, а за своју владу продужење „живота“ до редовних избора и сигурне гласове пензионера и социјале које ће подмитити парама добијених за Телеком. Пошто ово што предстоји (продаја и поред аргумената против и протеста) чак и у друштву попут нашег, где су све вредности постављене наглавачке, једноставно не може да се брани ничим осим голом силом и бахатошћу – режим је одлучио да се и не брани; протесте стручне јавности и запослених једноставно ће занемарити, а покушаје да се они радикализују, спречиће голом силом.

Да се то не би десило, синдикатима Телекома треба помоћи. Али овог пута издавање саопштења и анализе стручњака неће бити довољни... У протест против продаје Телекома који је постао симбол огољене пљачке државних ресурса мора да се укључи цела патриотска јавност. Странке, покрети, формалне и неформалне групације, појединци спремни да се боре. Овог пута нико не може да каже како неко хоће да га искористи да би постигао своје циљеве. Одбрана Телекома је питање на коме ће се коначно преломити јесмо ли људи или стока ситног зуба; људима не треба објашњавати како продаја најуспешније компаније у земљи, по цени нижој од реалне, компаније која иако оптерећена кредитом послује позитивно, која не само да послује самостално, него држави доноси и чисту добит – не може бити добра. Уосталом, да ми економски лаици не бисмо разбијали главу,  против продаје Телекома изјаснили су се и свој став аргументима поткрепили они који нису лаици: професори универзитета, економски аналитичари листом и запослени у компанији.

 За продају су Јуриј Бајец, човек који је био економски гуру свих Милошевићевих подвала („зајам за препород Србије“ на пример), Мирко Цветковић (директор Агенције за приватизацију из времена када су се дешавале највеће мућке) и њима блиски људи попут председника државе -  који се за сад прави Тоша, али ће нам у свом стилу за пар месеци (када постане очигледна штета која ће настати продајом Телекома) упутити једно извињење, уз грозну претњу свима који су посегли у државни буџет да би се лично окористили... Једино што ћемо моћи да их окачимо мачку о реп; са озбиљним странцима (а сви до једног су озбиљни када се ради о новцу) нема врдања... Такнуто – макнуто.

За разлику од људи, „стока ситног зуба“ гледа да обрсти шта може да дохвати, да то што је прждрла прежива једно кратко време – а онда почиње да блеји и мекеће на сав глас, тј. да прозива газду јер се о њој не брине на прави начин...

Питање  јесмо ли људи или преживари, слободни грађани или поданици – питање је за социологе и филозофе а не за салашаре. Због тога ћу се и задржати на ономе што обичан, просечно образован свет може да појми.

Дакле, без обзира на политичке афинитете сваког грађанина Србије, морамо се свако према својим могућностима супротставити најављеној продаји. Као прво, странке које воле да се представљају као патриотске све заједно, или свака за себе морају јасно да се одреде према продаји Телекома и евентуалном купцу; за почетак, да издају саопштење у коме ће потенцијални купац бити упозорен да ће одмах после њиховог преузимања власти цео поступак око купопродаје Телекома бити предмет интересовања анкетног одбора Скупштине и Јавног тужилаштва... Као и да ће се цела трансакција поништити у случају да се у њој пронађе било шта незаконито. Лажни разлози да се то не учини, попут оног који сам чуо из странке за коју сам до недавно гласао, да ће их неко оптужити да су комунисти ако то учине једноставно не стоје: Странке чији главни одбори су препуни правника морале би да знају да је један од основних постулата права да се материјалне вредности до којих се дође на преваран начин имају  сматрати незаконито стеченом имовином и као такве одузети. Нема легализације украденог, а онај ко на легализацију пристане то чини из личних интереса, а за то га ипак нисмо бирали...

Синдикати Телекома ће наставити протесте, али сами не могу пуно постићи; власт има разрађене механизме подмићивања и репресије који те протесте могу банализовати и одвести у погрешном правцу... А онда би се могли једног јутра пробудити и у вестима видети да су синдикати пристали да дају сагласност на продају у замену за... нешто. Да се то не би десило, у цео процес мора да се укључи све што може да хода, звижди, лупа у шерпе, а богами и млати мотком ако затреба. Продаја Телекома је толико огољена бахатост власти да ни један човек који има и трунку самопоштовања нема право да пусти да једноставно прође као вест између утакмице Лиге шампиона и неке турске ТВ серије. Једноставно, чак и да  подмите све синдикалне вође, увек ће остати довољно оних који нису узели лову и који могу да викну: Уа лопови!

У последњем тексту на ову тему бавио сам се разлозима за и против подршке синдикатима Телекома у њиховој борби да компанија остане у државном власништву док се не стекну бољи услови за приватизацију; у праву су они који тврде да запослени у тој компанији нису дигли свој глас против пљачкашке приватизације других привредних субјеката. Али, ако ћемо право – то и није био њихов проблем. Било би лепо да су радници грађевинских гиганата који су испропадали  добили подршку од својих колега ТТ-монтера и техничара, али они су подршку очекивали од неког другог... Од државних органа -  полиције, тужилаштва и судова. Запослени у Телекому се јесу понашали као да приватизација по „малом Ђокици“ никад неће закуцати на њихова врата, али Телеком није њихово власништво, већ је власништво свих нас. Бранећи Телеком ми не подржавамо оне који су заслужили осуду због недостатка солидарности са другима које пљачкају и избацују на улицу, већ бранимо своје право да не будемо третирани као амебе са посебним потребама. Бранимо право да нам се каже: Телеком је једино што можемо продати како бисмо могли исплаћивати пензије, плате у култури, просвети, државној управи...
И бранимо своје право које нам даје Устав, да оне који се усуде да нама владају на начин на који би умео и поменути „Ђокица“ разјуримо и изаберемо неке нове људе.

На суботњем протесту упадљиво је било одсуство редовних учесника антивладиних „дешавања“ до сада; једини који су се организовано прикључили протесту синдиката Телекома су Ратибор Тривунац и његови анархосиндикалисти... Због чега људи из патриотских организација избегавају да буду виђени на оваквим скуповима? Је ли их неко уопште звао? Треба ли неко да их зове?

Лично сам видео неколицину познатих политичких аналитичара тамо... Браћо Срби, па је л' треба аналитичари и Тривунац да вам, бране Телеком?

Или је у праву Шојић кад каже: Нисте ви гладни братјо Срби!

http://kocekoga.blogspot.com/2011/03/blog-post_21.html

Ja samo vidim da nas sa zapada debelo izbegavaju i ostavljaju nam prostor za nase miljenike Kineze, Korejce, Ruse (koji se slabo odazivaju, sem nase propagande). To je gorka cinjenica i ima debelo da nam se osveti.
Sto se tice ulaganja, to sigurno da ce uloziti ako ima trziste, a ja ne bih rekao da ga nema.Ja to tvrdim da je tako i da imamo najveci standard u Evropi.Ono malo sto radi jedva vuce kraj s krajem ostalo na facebook i internet, splavovi, topao gradski asfalt i lizalica od vlasti za generisanje pljuvacke.
Inace ne vidim drugi razlog sto se ne izadje na ulice.To se toliko nakralo, nekih oko 5% stanovnistva, da je to skoncentrisano u rukama crvene klase.Jedna neprimerena kupovina socijalnog mira na racun sledecih generacija.

I gde su onda te silne investicije Telenora i VIP-a? 

Veruj mi da ne pratim, niti se izjasnjavam da li ga treba prodati ili ne. Ali u principu ne treba nista prodati, ali kako se uklopiti. Ja sam uvek bio za stratesko partnerstvo, pa sa tacno odredjenim ugovorima nije niko na gubitku.
Pa ako mi radimo manje, zaradicemo manje, ali necemo zasmetati partnerima ako rade bolje da vise zarade. Vazno je da porez ide ovde.