Ovi kao da prodaju semenke 

Тешко нама ако не продамо Телеком

Београд -- Ако Влада не прода Телеком, а мањак у државној каси буде финансиран на неки резервни начин, како најављује Министарство финансија, црно нам се пише.

Економисти сматрају да би у том случају дошло до повећања јавног дуга, тежег пословања привреде и раста незапослености.

Аргументи су да ће државне хартије, којима Влада планира да финансира и минус у буџету, све теже налазити купце, а да ће задуживање државе код комерцијалних банака значити мање зајмова за привреду.

Опцију да продаја Телекома може да пропадне најавили су сви надлежни ресори. Пионир је била министарка за телекомуникације Јасна Матић, а увод у стампедо најава о могућности да домаћи оператор остане државни, пре неки дан је отворио премијер Мирко Цветковић.

"Влада не жели по сваку цену да прода већински део Телекома”, казао је Цветковић. И министарка финансија Диана Драгутиновић је изјавила да постоје разрађене стратегије у случају да Телеком не буде продат, а дан после ње се огласио и Бранко Радујко, први човек ове компаније.

"Продаја Телекома је компликована и не зависи само од добрих резултата. Увек постоји могућност да тендер не успе", казао је Радујко.

Откуд повлачење? У Влади Србије не желе јавно да говоре, али се може чути да би продаја Телекома била најмање популаран потез уочи избора.

Проблем, пише Блиц, није ни у потенцијалним купцима. Аустрија Телеком и Дојче Телеком су спремни да плате минималних 1,4 милијарду евра. Озбиљно интересовање показује и компанија Турксел у власништву Михаила Фридмана.

Проблем је, тврде економисти, то што је држава озбиљно рачунала на приходе од приватизације Телекома. План је био да се овим приходима крпи државни дефицит, те да се враћају узети кредити. Да не помињемо, сто милиона евра којима је планирана докапитализација Комерцијалне банке и инфраструктура која је с почетка требало да буде главни канал у који би се слио новац од Телекома.

"Држава је већ у проблему, а у случају да не прода Телеком тек ће да изгуби компас. Новац већ сада тражи на све могуће стране - задужује се и кредитима и обвезницама, и у страној, и у домаћој валути", тврди извор из Владе Србије.

Задуживање алтернатива за продају

У случају да не прода Телеком држава рупу у државној каси може да попуни или приходима из приватизације или путем задуживања. Министарка финансија истиче да ће буџет бити финансиран, без обзира да ли има, или нема прихода од приватизације.


"Управа за јавни дуг има одређену стратегију и ми се понашамо на такав начин да ни у једном тренутку не угрозимо финансијску стабилност, што значи да ће буџет бити финансиран без обзира да ли има прихода од приватизације", истакла је Диана Драгутиновић.

Из овога произилази да би држава, у случају да се Телеком не прода, морала да се задужи на неки други начин, како би финансирала буџет. Што може да се учини кроз кредит, или емитовање хартија од вредности.

И шеф делегације ММФ Алберт Јагер недавно је истакао да, у случају изостанка прихода од приватизације којима би се финансирао буџет за 2011. годину, постоји неколико других опција за његово финансирање.

Иначе, у владиној радној групи задуженој за приватизацију Телекома истичу да очекују бар четири озбиљне понуде на предстојећем тендеру, за који се кандидовало шест заинтересованих купаца. То су, подсетимо: Телеком Аустрија, Дојче телеком, Турксел, Америка мовил, Ведер инвестментс и Франс телеком.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=25&nav_id=495080

Diana Dragutinović: Možemo i bez Telekoma
Autor/izvor: SEEbiz / Novosti
BEOGRAD - Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da Vlada, prilikom planiranja budžeta, nije račinala na prihode od prodaje Telekoma.

"Budžet je planiran bez prihoda od privatizacije, što se jasno vidi ako se pogleda način finansiranja deficita", izjavila je ministarka.

Ona je rekla da će se za pokriće projektovanog minusa koristiti pre svega sredstva koja su ranije povučena a nisu potrošena, zatim emisija trezorskih zapisa, kao i krediti međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka.

U Zakonu o budžetu, naglašava ministarka finansija, postoji, ipak, član koji omogućava da se, ukoliko dođe do prodaje Telekoma ili bilo koje druge privatizacije, za taj iznos može smanjiti kreditno zaduženje. "Taj član zakona je eksplicitan i moguće je za svaki dopunski prihod države umanjiti planirano kreditno zaduživanje", navodi ona.

Ukoliko se na tender za prodaju većinskog paketa akcija Telekoma javi više kompanija, početkom aprila biće organizovana javna aukcija na kojoj će minimalna cena za zajednički paket deonica države i OTE-a biti 1,4 milijarde evra. Ukoliko se ta cena postigne, budući vlasnik većinskog paketa Telekoma moraće da okonča postupak dobijanja saglasnosti antimonopolskih komisija u zemljama regiona u kojima naš nacionalni teleoperater ima vlasništvo. To će verovatno potrajati nekoliko meseci, a procedura predviđa da se novac uplati tek kada novi vlasnik pribavi sve potrebne papire.

Inače, država je planirala da u ovoj godini ostvari oko 2,2 milijarde evra privatizacionih prihoda. Taj novac će, prema dogovoru, završiti na računu Vlade Srbije, odnosno u budžetu.

Razlog za ovakvu odluku, bar prema onome što se nezvanično može čuti u Nemanjinoj 11, nije u želji da se sve odmah potroši, već činjenica da je tako najlakše kontrolisati odliv pristiglog novca.

"Još nije postignuta nikakva saglasnost gde bi se tačno novac od prodaje akcija Telekoma mogao utrošiti", tvrde u Vladi Srbije i navode da je najbliže rešenje ono po kome bi se potrošio za plaćanje starih dugova, ali u igri su i formiranje posebnog fonda za gradnju infrastrukture, stvaranje Razvojne banke, uplata dokapitalizacije za Komercijalnu banku.

Zasada se, za pokriće 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda državnog minusa, što u novcu iznosi oko 120 milijardi dinara, Trezor ponajviše zadužio izdavanjem hartija od vrednosti. Njih je u toku decembra prošle i januara ove godine emitovano u vrednosti od skoro 100 milijardi dinara.

TENDER ZA "TELEKOM" ZAVRŠAVA SE ZA 10 DANA

(0) Send to friend Print Petak, 11. Mart, 2011.| Autor: Agencija BETA
Iz Vlade Srbije nema potvrda da je stigla i jedna ponuda a u Ministarstvu finansija Srbije kažu je uobičajeno da potencijalni kupci ponude šalju pred sam kraj tenderskog roka

BEOGRAD - Tender za prodaju 51 odsto akcija "Telekoma Srbije" biće zatvoren za 10 dana, a iz Vlade Srbije za sada nema potvrda da je stigla i jedna ponuda.

Kako je rečeno u Ministarstvu finansija Srbije, koje rukovodi tenderskom procedurom, uobičajeno je da potencijalni kupci ponude šalju pred sam kraj tenderskog roka, tako da će se broj potencijalnih kupaca Telekoma znati 21. marta.

Status zvaničnih ponuđača na tenderu ima šest kompanija - "Telekom Austrija", "Dojče telekom" (Deutche), "Turksel" (Turkcell), "Amerika movil" (America), "Veder investments" (Weather) i "Frans telekom" (France), a u Ministarstvu očekuju najmanje četiri ponude.

Prema navodima medija, veće interesovanje za kupovinu "Telekoma Srbije" pokazali su nemački i austrijski telekom, "Turksel" i egipatski "Veder investments", kompanija meksičkog milijardera Karlosa Slima, najbogatijeg čoveka na svetu, "Amerika movil" nije pokazala značajniju zainteresovanost, dok je, navode mediji, "Frans telekom" odustao.

U Ministarstvu finansija Srbije su naveli i da su potencijalni kupci obavešteni o tome da će grčki OTE prodati svih 20 odsto akcija koje poseduje u Telekomu, dok će Vlada Srbije prodati 31 odsto akcija, a minimalna cena za većinski paket je 1,4 milijarde evra.

Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji pokrenula je, na zahtev Telekoma Austrije, ispitivanje da li bi ta kompanija, vlasnik mobilnog operatera "Vip mobajla", ispunjavala uslove o dozvoljenoj koncentraciji na tržištu nakon preuzimanja 51 odsto akcija Telekoma Srbije.

Kako se navodi na sajtu Komisije www.kzk.org.rs, na osnovu prihoda od mobilne telefonije "Telekom Srbije" ima 50,7 odsto udela na tržištu, "Vip mobajl" 8,8 odsto, a "Telenor" 40,5 odsto. Nakon preuzimanja "Telekoma Srbije" "Telekom Austrija" bi imao udeo od 59,5 odsto.

Prema broju pretplatnika mobilne telefonije, "Telekom Austrije" imao bi udeo od 71,3 odsto na srpskom tržištu nakon kupovine "Telekoma Srbije" koji trenutno ima 59,7 odsto tržišta, dok Vip mobajl ima 11,6 odsto. "Telenor" bi zadržao učešće od 28,7 odsto tržišta.

Zakonom o zaštiti konkurencije određeno je da kompanija ima dominantan položaj na tržištu ako ima učešće 40 odsto ili više.

"Telekom Srbije" poseduje kompaniju "Telekom Srpske" u Bosni i Hercegovini i "Mtel" u Crnoj Gori, tako da će kupac morati da dobije dozvole i od nadležnih antimonopolskih institucija i u tim državama.

Vlada Srbije trenutno ima 80 odsto akcija u "Telekomu Srbije", a grčki OTE, u kojem "Dojče telekom" poseduje 30 odsto akcija, ima 20 odsto akcija srpske kompanije.

Planirano je da iz udela Vlade Srbije 15 odsto akcija Telekoma Srbije besplatno dobiju građani Srbije, a oko 6,5 odsto bi trebalo da dobiju i bivši i sadašnji zaposleni, tako da će nakon prodaje 31 odsto akcija na tenderu državi ostati 27,5 odsto akcija.

Tender za "Telekom" biće zatvoren 21. marta, a ukoliko bude više od jedne ponude, pobednik će biti izabran na aukciji.

оће каки неће каки

Propala prodaja „Telekoma"

Bez ponuda - Nijedna od šest najavljenih kompanija neće do 21. marta, do kada traje tender, ponuditi potrebnih 1,4 milijardi evra za paket od 51 odsto državnih akcija, saznaje Press u Vladi


Država neće uspeti da proda svoj paket akcija „Telekoma Srbija" na tenderu koji ističe 21. marta, saznaje Press. Na deset dana pre isteka roka, na adresu Vlade Srbije nije stigla još nijedna ponuda zainteresovanih kompanija, a već sada je sasvim izvesno da niko neće ponuditi traženi iznos od najmanje 1,4 milijarde evra!

- Šanse da stigne konkretna ponuda za 51 odsto akcija „Telekoma" koja će zadovoljiti naša očekivanja iz dana u dan su sve manje i više niko u Vladi ne veruje da će do prodaje doći - kaže za Press odlično obavešten izvor u Vladi Srbije.

U „Telekomu" imaju plan

U Ministarstvu finansija, koje rukovodi tenderskom procedurom, ipak podsećaju da potencijalni kupci često ponude šalju pred sam kraj tenderskog roka, tako da će sačekati 21. mart za objavljivanje zvaničnih informacija.

U „Telekomu" juče nisu hteli da komentarišu informaciju da od prodaje nema ništa, ali nisu bili ni iznenađeni. U nacionalnom operateru čekaju da prođe zvanični rok za dostavljanje ponuda i zvaničnu potvrdu ove informacije.

- Uprkos tome što je „Telekom Srbija" i dalje na tenderu, mi poslujemo u skladu sa „Biznis planom" za 2011. godinu, koji je usvojio Upravni odbor kompanije uz saglasnost akcionara. Isto tako, usvojen je i Strateški plan poslovanja za narednih pet godina - rekli su nam juče u „Telekomu".

Većina ekonomista smatra da je ovo dobra vest i podsećaju da je većina stručnjaka od početka bila protiv ove prodaje. Ipak jedan broj njih smatra da je državi neophodan novac od „Telekoma" i da bez njega neće uspeti da izađe na kraj sa budžetskim deficitom.

Miroljub Labus, ekonomski ekspert i bivši potpredsednik Vlade, kaže da je svima bilo jasno da će tender propasti zbog načina na koji je vođen čitav postupak.

- Da li „Telekom" treba da se proda ili ne, u ovom momentu uopšte ne želim ni da polemišem. Samo hoću da kažem da je naš najveći problem nesposobnost državnih institucija i njihovih savetnika da jedan ovakav posao obave valjano. Ovo će imati dosta nepovoljne odjeke na druge buduće potencijalne investitore - ističe Labus.

On smatra da će izostanak novca od prodaje „Telekoma" najviše koštati domaća preduzeća.

- I samom Ministarstvu finansija bilo je jasno da neće biti ništa od ovog tendera i zato su i krenuli da se ozbiljno zadužuju, što već ima negativne efekte. Naime, država uzima kredite koji bi inače bili iskorišćeni za domaću privredu, tako da će domaća preduzeća imati mnogo manje mogućnosti za novčanu pomoć - kaže Labus.

Bolje je tako

Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić ističe da bi prodaja „Telekoma" značila odlivanje više stotina miliona evra i da je sjajna vest da se neće prodati.

- Došlo bi do odlivanja možda čak i milijardu evra iz Srbije, što kroz profit, što kroz strane kooperante koji bi zamenili domaće. To znači da bi se svakog meseca odlivalo oko 200.000 prosečnih srpskih bruto plata što bi bio veliki udarac na ekonomiju Srbije, ako ne i završni - smatra Smiljanić i dodaje:

- Takođe, ovaj tender nije u skladu sa Ustavom Srbije, kao ni sa nekoliko zakona koji štite Srbiju od prodaje dobara od opšteg interesa. Svaka ozbiljna firma znaće da je u pitanju veliki poslovni rizik ukoliko kupi „Telekom", jer bi ova prodaja u budućnosti bila poništena - kaže ona.

Ivana Žigić,Beograd

Izvor: Press

----------------------------------------------------

Imali smo vise srece nego pameti 

Jel se osecas malo glupo? 

A to je: I dalje nas bole patka za korisnike.

Ne interesuje nas da li imamo problema u mreži.

Nemamo nikakvu ponudu telefona.

Korisnik je za nas samo ovca koju treba ošišati.

Sponzorisaćemo i dalje sa parama nših korisnika razne gluposti, i ni dinara nećemo uložiti da malo nešto popravimo.

Ako se setim još nečega, dodaću . . .   

Важна битка за Телеком - 19. март         
Пише: Александар Павић      

Главни синдикати Телекома су најавили протестно окупљање против продаје нашег најуспешнијег предузећа за 19. март, „у минут до 12“, на платоу између Цркве Св. Марка и Главне поште у Таковској, и позвали целокупну јавност која се томе противи да им се придружи. Место окупљања је одвећ логично због близине управне зграде Телекома, али сигурно још више због близине монументалне цркве. Јер, с обзиром да власт у Србији досад није дала ни један сувисао аргумент у корист продаје овог највреднијег дела породичног сребра – који припада свим грађанима Србије, и генерацијама које су га изградиле – и да се оглушила о све аргументе стручне и шире јавности, која се у огромној већини противи продаји предузећа – очигледно је да се глас грађана у овој држави може још једино упутити ка Горе. С тим што, наравно, треба помоћи и себи, у духу узречице америчких војника у рововима током Другог светског рата: „Хвали Господа и додај још муниције.“ 

Зато је важно да што више људи дође и подржи овај скуп. Јер то није борба само за сопствени или страначки интерес, већ непосредно учествовање у борби за очување једног општег интереса. Интереса да најпрофитабилније српско предузеће остане садашњим и будућим генерацијама, да његови профити не иду у туђ џеп, да наши најбољи електро-инжењери имају где да се запосле, а произвођачи опреме за кога да производе. Мало ли је на ову кризу? Новац који би се добио продајом (тј. отуђењем) Телекома је нешто што сам Телеком заради за само неколико година. Зашто то давати некој страној држави? Зашто дозволити странцу да на јефтин начин убира стогодишње плодове изграђене телекомуникационе инфраструктуре? Зашто изложити све телефонске претплатнике неминовним поскупљењима телефонских услуга која би уследила? Зашто, на крају, потпуно распродати ову државу? Хоће ли нам бити боље када више ништа не буде у нашим рукама? Зато синдикати Телекома не траже само обуставу продаје Телекома, већ и свих осталих великих система.

О борби за очување својег би могли да научимо нешто од Словенаца, који ни до данас нису препустили своју привреду странцима. Упркос бројним притисцима, словеначки банкарски сектор, жила-куцавица привредног живота, и даље је у већинском државном власништву. Док Министарство финансија Србије упорно, на силу гура продају Телекома, понашајући се као да јавност не постоји, словеначко министарство је, нпр. прошлог новембра, изјавило да се „стабилност банкарског система може очувати само ако банке остану у већинском државном власништву“. А може ли неко да оптужи Словенце да су „мањи Европљани“? Напротив. У свом 70-годишњем битисању у Југославији, Словенци су се учили борби за сопствени интерес, док су се Срби једино учили борби за туђе. И, очигледно је да државом Србијом и дан-данас управљају управо такви – спремни да се боре једино за туђе. Најбољи начин да из тог Југо-кошмара најзад изађемо је да поново научимо да се боримо за своје – и да се изборимо. 11:59, 19.3.2011. код Цркве Св. Марка је добро време за то.

Извор: Правда
Извор: Видовдан магазин

Daj Boze da se ne proda, posto je to jedina drzavna firma koja donosi neki novac.