rasprodaše sve ... još EPS, i da stavimo katanac na državu ....

EPS  je nas  .

misliš kupiće ga, odnosno dobiti na poklon, Rusi?

Ma nemaju bre ljudi Rusi nista ni sa gasom ni sa eps-om.
To je samo reklama za srpsku Moskvu. Oni prodaju, kupuju kao i svi u svetu: ovo je cena, ovo su pare.
Oni daju naftu, gas po ceni po kojo prodaju Kinezu, Ukrajincu Svabi.
Ali dok stigne do tebe, nakarikaju se posrednici i distributeri. To su sve nasi ljudi.
Drpaju marzhu, stvaljaju lovu u dzep i placaju tabloide da pisu: Rusiiiiiiiiii.

kad su mogli da dignu zivac jednoj celoj naciji sa dva tenka, onda se zna da je tu retardirano stanovnistvo i da su dovoljne samo male lazi po tabloidima da bi to hranili.

Inace, ako se skine monopol na uvoz derivata kupices rusku naftu jeftinije kod Svabe.

RUSI TRAŽE MONOPOL SVE DO 2012. GODINE!      
10:14 / 24.03.2010.

nis-petrol-rafinerija-nafte-pancevo-03.jpgUprava Naftne industrije Srbije želi da produži povlašćeni status na tržištu naftnih derivata u Srbiji za dodatnih godinu dana, do kraja 2011, nezvanično saznaje Press. Ukoliko to država odobri, NIS bi mogao da zaradi dodatnih 40 miliona evra, tvrde domaći naftaši!
Trgovci gorivom kažu da će po otvaranju tržišta naftnih derivata cijena benzina u Srbiji drastično pasti, a kada bi se to danas dogodilo, litar goriva bio bi jeftiniji za osam dinara. Po toj računici, ako NIS i poslije utvrđenog roka koji ističe 31. decembra 2010. godine zadrži monopol, ova kompanija bi na štetu građana i privrede Srbije zaradila „bonus” od oko 40 miliona evra. To bi, s druge strane, uništilo oko 400 privatnih pumpi i ostavilo 3.000 ljudi bez posla, tvrde domaći trgovci gorivom.

„Peglanje” gubitaka

Zabrana uvoza trebalo bi da bude ukinuta 1. januara naredne godine. Međutim, nedavno se pojavila informacija da predstavnici ruskog „Gaspromnjefta” pokušavaju kod Vlade Srbije da „izboksuju” produžetak monopola od godinu dana za NIS. Razlozi su modernizacija rafinerija u NIS-u i to što država nije učestvovala u „peglanju” gubitaka koje je firma ostvarila proteklih godina.

Predsjednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić kaže za Press da bi danas benzin u Srbiji mogao da bude osam dinara jeftiniji, kada bi država dozvolila slobodan uvoz.
- Pored toga, imali bismo i benzin evropskog kvaliteta, a ne olovne benzine koji se više ne proizvode nigde u svetu! Berzanska cena 1.000 litara benzina iznosi 434 evra, a NIS ga nama prodaje po 475 evra! Od te razlike, većinski vlasnik NIS-a stvara profit kojim modernizuje rafinerije i ispunjava svoju obavezu iz ugovora o privatizaciji. Znači, ko u suštini finansira modernizaciju rafinerija? Pa građani Srbije, koji plaćaju previsoku rafinerijsku cenu benzina. A NIS-u su takve privilegije omogućili Vlada Srbije i Ministarstvo energetike – kaže Rakić.

U Srbiji se godišnje proda oko milijardu litara benzina. Ako bi cijena benzina ostala veća za osam dinara po litru, to bi značilo da bi vozači u Srbiji morali da izdvoje za godinu dana dodatnih 80 miliona evra. Oko polovine ovog novca bi otišlo NIS-u, s obzirom na to da kompanija proda polovinu benzina u Srbiji, tvrde naftaši. Milan Rakić kaže da je smiješno što u Ministarstvu energetike to ne shvataju?!

Evropski standard

- Stav Ministarstva energetike da privatne pumpadžije zarađuju 9,5 dinara po litru benzina tako što uz gorivo prodaju čokoladice i bananice totalna je besmislica! Ali, to izgleda i jeste njihov ekonomski stav. Da samo NIS treba da zarađuje sa svojim „prijateljskim” cijenama! Izgleda da je suština ovakve politike da privatnici prave što veće gubitke, a onda će NIS jednog dana za po jedan evro preuzeti te pumpe i ostati jedini na tržištu – kaže Rakić.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Press da država mora da demonopolizuje ovaj sektor ako želi da se priključi EU.
- Uklanjanje monopola je jedan od uslova kretanja države ka EU. Trebalo bi ispoštovati ugovor o demonopolizaciji ako ima odgovorne vlasti u zemlji – kaže Đogović.

Poskupjelo gorivo!

Nekoliko naftnih kompanija u Srbiji podigle su juče cijene goriva na pumpama između tri i pet dinara po litru! Prema saznanjima Pressa, uskoro bi to isto mogla da uradi i Naftna industrija Srbije sa cijenom benzina. Tako bi benzin u ovoj kompaniji trebalo da poskupi za oko 3,70 dinara, pa će sa sadašnjih 109, benzin poskupjeti na 112,70 dinara.


Biznis.ba/Srna
 

Када може Ренгер могу и ја.
Онај трбоња из Јагодину набавио жирафу со Чикаго.

Ренгер дежурни офатор ја хоћу телеком,а он туркишарлиенс,а сада нафта и цијена горива.

Хајде једну Ренгеру о Гвантанамо.

Po zakonu je nemoguce da norvezani uzmu telekom ako ovde mislis na telenor Jednostavno bi to znacilo da isti ima 90% trzista u Srbiji 

Ja mislim da Rusi izvoze u Evropu eurodizel. Idu dosta barzhi iz Panceva Dunavom u tom pravcu. Verovatno ne izvoze teletinu.

ALEKSANDRA SMILJANIĆ: PRODAJA TELEKOMA JE NESHVATLJIV POTEZ


Ovim potezom gubi se važna poluga vlasti kojom može da se podstakne privreda i stvore nova radna mesta, poluga kojom može da se utiče na cene telekomunikacionih usluga tako da budu prihvatljive za naše građanstvo i poluga koja donosi profit koji bi se mogao iskoristiti za poboljšanje kvaliteta života u Srbiji


Kao ministar sam bila protiv prodaje Telekoma, i nisam promenila mišljenje po tom pitanju. Ne vidim razlog da se Telekom proda. Jedini razlog koji se može čuti u medijima jeste da vlast posluje sa njim nestručno i nedomaćinski. Ono što je naročito apsurdno je da i sami političari na vlasti to javno govore tvrdeći na taj način za sebe da su nesposobni.  

Ja nisam za socijalizam kakav smo imali gde je država vodila sva preduzeća, već sam za slobodno tržište, ali smatram da bi određena strateška infrastrukturna preduzeća kao što su Telekom, EPS, Železnica, i druga trebalo da ostanu državna, naročito kada je u pitanju mala država kao što je naša. Naime, Telekom vrlo očigledno ne može da kupi privatna firma u Srbiji jer nema dovoljno sredstava za ovakvu kupovinu. Znači, neminovno je da ga kupe stranci. Tako će celokupna srpska infrastruktura biti u rukama stranih kompanija. To znači da Srbija kao takva neće imati uticaj na razvoj svoje telekomunikacione infrastrukture. Neko će reći da će imati uticaj kroz regulativu, ali regulativa je, naročito kod nas, “nemoćna” pred globalnim operatorima koji će posedovati srpsku telekomunikacionu infrastrukturu.  

Na primer, država će izgubiti svaki uticaj na politiku cena. Dok je Telekom u posedu države, ona može da odredi cene usluga tako da budu pristupačne građanima. Telekom je zaista imao niske cene fiksne telefonije koje su implicirale i niske cene mobilne telefonije. Svedoci smo da je država povećala telefonsku pretplatu četiri puta u poslednjih godinu dana. Ne postoji obrazloženje za ovako visoku cenu pretplate. Na mene kao ministra bio je vršen pritisak da dopustim povećanje cene pretplate više puta jer Telekom navodno gubi više na održavanje telefonskih linija nego što dobije od pretplate. Mi smo napravili grubi proračun troškova i nismo imali utisak da je to tačno. Bili smo otvoreni i za Telekomovu analizu troškova koja bi obrazložila ovu visoku cenu, ali takvu analizu nismo dobili. Ja verujem da je podizanje pretplate četiri puta vezano za privatizaciju Telekoma i da je to bio uslov zainteresovanih kupaca. Naime, prema mojim informacijama sličan scenario se desio u Hrvatskoj, gde je pretplata povećana nekoliko puta neposredno pre nego što je Dojče Telekom kupio Telekom Hrvatske. Pored gigantskih globalnih kompanija koje će držati srpsku telekomunikacionu infrastrukturu, ne možemo se nadati pravoj konkurenciji i slobodnom formiranju cena telekomunikacionih usluga, možemo očekivati visoke cene, dok će te kompanije imati velike profite koji će se odlivati iz zemlje. Dakle, ti profiti će se koristiti za razvoj nekih drugih zemalja, a ne Srbije.

Profiti nisu jedini razlog zašto postoji veliko interesovanje za telekomunikacione operatore kao što je Telekom. Telekomunikacioni operatori zapravo vrše uslužnu delatnost i kupuju opremu za svoje mreže od proizvođača. Tako da telekomunikacioni operatori mogu da forsiraju privredu svojih matičnih zemalja i sigurno će pri kupovini opreme i softvera davati prioritet firmama svojih matičnih zemalja. Iako su telekomunikacioni operatori često većim delom privatni, ovo je praksa u svetu, koja kod nas, na žalost, nije zaživela. Dok nam je tržište u socijalističko doba bilo suviše zatvoreno i domaća privreda maksimalno favorizovana, sada imamo situaciju da se regularno na javnim tenderima unose nepotrebni uslovi koji izbacuju domaće firme iz igre. Umesto da se Telekom kao veliki kupac iskoristi za podsticaj domaćih firmi čije bi proizvode kupovao, Telekom se prodaje i ovakav mehanizam razvoja domaće privrede se gubi nepovratno. S obzirom da se Telekom bavi uglavnom uslužnom delatnošću, prodajom Telekoma ne mogu da se očekuju dalje investicije u proizvodnju i nova radna mesta u Srbiji. Naprotiv izvesno je smanjenje radnih mesta kako u Telekomu tako i u domaćim firmama koje proizvode za Telekom.  

Sve u svemu, meni je prodaja Telekoma neshvatljiv potez. Ovim potezom gubi se važna poluga vlasti kojom može  da se podstakne privreda i stvore nova radna mesta, poluga kojom može da se utiče na cene telekomunikacionih usluga tako da budu prihvatljive za naše građanstvo i poluga koja donosi profit koji bi se mogao iskoristiti za poboljšanje kvaliteta života u Srbiji.


Autorka je profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacije
http://standard.rs/vesti/36-politika/4182-aleksandra-smiljani-prodaja-telekoma-je-neshvatljiv-potez-.html

Raspitajte se kod Hrvata kako su prosli sa Dojce telekomom ...

I onda nam Skorpion objasni da su Nemci genetski  super rasa ...