Bez političke volje za rešenje problema
Nijedan tajkun nije kažnjen za monopol
E. B. | 04. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 9

Država može da natera tajkuna, ako ostvaruje monopol, da deo svoje imovine ustupi konkurentu. Ili da je proda. Država može i da mu oduzme deset odsto ukupnog godišnjeg profita, ostvarenog na osnovu monopola, bilo da je reč o trgovini ili proizvodnji lekova, ulja, nafte, cigareta ili lanca maloprodaje. Čitav spektar sankcija predviđen je novim Zakonom o zaštiti konkurencije, koji treba da predstavlja udar države na monopol. Ali, tokom tri prva meseca, od kako je zakon na snazi, nije primenjena niti jedna. Niti jedan srpski tajkun nije kažnjen za monopolsku poziciju.

Srbija je tako čvrsto na 130. mestu od ukupno 133 zemlje po efikasnosti antimonopolske politike, po oceni Svetske banke i svetskog ekonomskog foruma. Sa te pozicije još je neće pomeriti ni novi Zakon o zaštiti konkurencije koji važi od novembra. Taj zakon daje pravo članovima komisije na nenajavljeni upad u poslovne prostorije ma kog srpskog biznismena. I automatski nalog za pretres njegove celokupne poslovne dokumentacije. Komisija sama može da izriče kazne, ne čekajući tromo i koruptivno sudstvo. Pitanje je - zašto to ne čini?
- Istina je da novi zakon važi od novembra prošle godine, kao i da nijedna sankcija do sada nije izrečena po slovu tog zakona. Čeka se da Skupština izglasa nove članove, predsednika, kao i savet komisije koji je nadležan za donošenje odluka, kao i kazne. Savet sada radi u okrnjenom sastavu, nekim članovima je istekao mandat - kaže za "Blic" Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije za zaštitu konkurencije.
Ona, međutim, tvrdi da Zakon o zaštiti konkurencije nije dovoljan. Upozorava da država dezavuiše rad komisije za zaštitu konkurencije jer donosi druge zakone koji osporavaju Zakon o zaštiti konkurencije. Kao primer navodi Zakon o osiguranju. On Udruženju osiguravača dozvoljava da određuje minimalnu cenu osiguranja od auto odgovornosti.
- U tom zakonu je i klauzula - zakon važi sve do ulaska naše zemlje u EU. Time je zakonodavac priznao da je svestan da je takva praksa nedozvoljena - kaže Bajalovićeva.
Ona podseća i na zaključak Vlade kojim je krajem prošle godine preporučeno Fondu za zdravstveno osiguranje da se do kraja krize nabavljaju isključivo lekovi domaćih proizvođača, iako su po Zakonu o javnim nabavkama domaći proizvođači već dovoljno preferirani. Ističe i niz administrativnih barijera, od građevinskih dozvola, pa nadalje.
- Tamo smo gde nam je mesto - striktan je Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za istraživanje slobodnog tržišta.
Srbija, kako objašnjava, ne vodi antimonopolsku politiku, poput zemalja koje žele da budu prosperitetne. Ubeđen je da kazne, koje će posle izvesnog vremena biznismeni ukalkulisati u poslovne proračune, neće biti ogovarajući i dovoljan udar na monopol i da ostaju mnoge barijere za ulazak konkurencije, a njih čini milion malih administrativnih prepreka.
- "Ikea" je primer kako to izgleda u praksi. Da overite najgluplji potpis u sudu izgubite ceo dan, čak i nakon ove nove reforme. Još besmislenije je kada čekate mesecima na potvrdu da neko nije nadležan da vam izda potvrdu - kaže on.
Podsticanje konkurencije za njega je lek protiv monopola. A njega nema jer kako objašnjava, vlada nezdrava simbioza interesa privatnog biznisa i političkih partija. To za posledicu ima činjenicu da građani za svoje plate plaćaju skuplje proizvode i usluge nego u drugim zemljama. Obično ti proizvodi i usluge nisu ni približno vrhunski.
Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, Srbija na 130. mestu po efikasnosti antimonopolske zaštite, negativan je signal za strane investitore.
- Strani ulagači vole razvijeno tržište, a ne zavisno od odluka monopolista. Mnogi tajkuni potrudili su se da stvore nedozvoljenu koncentraciju kapitala na tržištu - navodi Kovačević.
On je samo jedan od mnogih koji upozoravaju na spregu političkih partija i novo bogataša, u kojoj jedni druge uzajamno koriste, ali i drže zemlju zatvorenom.

 

Stranke guraju svoje kandidate za Savet
Skupština Srbije raspisala je konkurs za izbor članova, predsednika i saveta komisije za zaštitu konkurencije po novom zakonu. Niko od naših sagovornika nije želeo da otkrije da li tajkuni lobiraju za izbor određenih članova, ali kako smo nezvanično saznali, pojedine stranke su i te kako zainteresovane za neka imena. Krije li se iza njih interes tajkuna, pitanje je za sada bez odgovora.
Prema rečima Nebojše Lazarevića, pomoćnika ministra trgovine, Skupština je raspisala konkurs, a rok za prijavu je 14. februar. Skupštinski Odbor za trgovinu do početka marta te zahteve će obraditi i proslediti Skupštini koja bi tokom martovskog zasedanja trebalo da odluči o izboru. Početkom aprila komisija bi trebalo da počne da radi.
Do sada se, prema tvrdnji Lazarevića, prijavilo 14 kandidata, mahom dosadašnjih članova komisije. Među njima je i Dijana Marković Bajalović.

Sud nije uvažio prijave
Tokom 2009. godine komisija je izdala desetak prijava. Sud, međutim, nije doneo nijednu presudu protiv srpskih monopolista, izuzev onih koje obaraju rešenja komisije. Novi zakon komisiji daje znatno šira ovlašćenja. Ali o realnoj spremnosti države da se obračuna sa monopolom govori i druga činjenica - količina raspoloživog novca iz novog budžeta namenjena komisiji. Ista je kao i prethodnih godina, a broj zaposlenih je nepromenjen gotovo od osnivanja. Ima ih oko 20. Standard EU za ovo tržište i broj stanovnika predviđa 80 zaposlenih.

Nemačke firme kažnjene sa 160 miliona evra
U decembru prošle godine nemačka Savezna kancelarija za suzbijanje monopola odredila je kaznu u ukupnoj visini od 160 miliona evra za tri pržionice kafe koje se ubrajaju među najveće u Nemačkoj zbog ilegalnih dogovora o usklađivanju cena.
Firme „Tschibo”, „Melitta” i „Dallmayr” kaznu moraju da plate jer su se od 2000. do 2008. godine dogovarale kada će i koliko podizati cene.

 

Izvor: Blic

Kako da kazne svoje glavne finasijere, ko ce onda  sutra da im finansira stranku.