Postoje li dve verzije ugovora za isti posao? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Predmet velikog interesovanja funcionera, naročito pred izbore: Most kod Borče

Beograd - Jedan od odgovora na pitanje zbog čega Srbija gubi sporove pred međunarodnom arbitražom verovatno leži i u činjenici da ugovori sa stranim investitorima, kreditorima ili izvođačima radova, namerno ili slučajno, nisu valjano sastavljeni. Na to je pre nešto manje od mesec dana ukazao ministar infrastrukture Velimir Ilić, koji je u intervjuu za Danas na pitanje da li je eksproprijacija jedini problem u vezi sa izgradnjom koridora 11, rekao da tu „ima još problema“.

„Jedan je to što Azerbejdžancima, koji kreditiraju deonicu do Ljiga, u ugovoru piše da su oslobođeni plaćanja PDV-a, dok u Ministarstvu finansija tvrde da je to tehnički nemoguće. „Azerbejdžanci su ozbiljna firma i ozbiljni kreditori, oni hoće da finansiraju izgradnju, ali ne žele da na novac koji izdvajaju još plaćaju i porez na dodatnu vrednost. Neko je, međutim, to stavio u ugovor, a ako dođe do spora, mi nemamo šta da tražimo“, rekao je Ilić. On je dodao da se sada traži rešenje za tu situaciju, da je moguća varijanta da azerbejdžanska firma i plati formalno PDV, ali da ostvari odmah pravo na povraćaj, ali i za to postoje tehničke prepreke. „To hitno mora zakonom da se reši“, rekao je Ilić i dodao da zbog toga graditelji još nisu stvarno započeli gradnju puta, iako se nalaze na trasi.

Izgleda da taj slučaj nije usamljen jer je, prema saznanjima Danasa, ugovorom o izgradnji mosta preko Dunava kod Borče, koji je Srbija potpisala sa sa kineskom firmom CRBC (Čajna roud end bridžis korporejšen) ova kompanija oslobođena plaćanja poreza i doprinosa na zarade za više od 200 kineskih radnika angažovanih na projektu. Kako to po našem zakonu nije moguće, član ugovora kojim se to pravo utvrđuje, postoji samo u engleskoj verziji ugovora, ali ne i u srpskoj, tvrdi naš izvor. Na ovaj način budžet države Srbije mogao bi da bude oštećen za 128 miliona dinara.

Tu informaciju, međutim, nismo mogli da proverimo, jer je gotovo nemoguće utvrditi gde se originalna (i važeća) verzija ugovora nalazi, niti ko je nadležan da je sačuva. Odgovor smo najpre potražili u kabinetu Verice Kalanović, koja je uz gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, potpisala ugovor sa zamenikom predsednika kineske kompanije Lu Šana. Kalanovićeva je u to vreme bila ministarka za NIP. U kabinetu (sada) ministarke za regionalni razvoj nam je rečeno da je „taj ugovor prenet na Ministarstvo finansija“, tako da je sada ono nadležno, kao i da NIP nema veze s tim.

Međutim, u Ministarstvu finansija smo, raspitujući se za slučaj kineske kompanije koja gradi most preko Dunava, ali i ugovor države sa Azerbejdžancima koji rade deo put E 736 od Ljiga do Preljine, saznali da je „te ugovore verifikovala Skupština Srbije“ i da se nalaze na sajtu ove institucije. Ugovora sa kompanijom CRBC nema među usvojenim na sajtu Skupštine. Jedini verifikovani ugovor je onaj koji je država potpisala sa kineskom Eksport-Import bankom o kreditiranju projekta mosta Zemun - Borča.

Ugovor o izgradnji mosta preko Dunava, potpisan je u aprilu 2010, a prvi radnici iz Kine su stigli sredinom prošle godine u Beograd i tada je i počela izgradnja mosta. Gradonačelnik Đilas je tada rekao da će „kada zaista počne da se radi, gradnja ići dinamikom kojom kineske građevinske firme rade svuda po svetu i u Kini“.

Vrednost potpisanog ugovora je 170 miliona evra, od kojih je 85 odsto kreditirati kineska Eksim banka, dok su za obezbeđivanje preostalih 15 odsto zaduženi republika i grad. Kamata na kredit je tri odsto, grejs period je pet godina, a rok otplate 15 godina. Most bi trebalo da bude dugačak 1,5 kilometara, a dužina pristupnih saobraćajnica je 21 kilometar. CRBC je ponudila da izgradi i koridor 11 do granice sa Crnom Gorom. Oni su već uputili zvaničnu ponudu JP Koridori Srbije za finansiranje i izgradnju svih preostalih deonica na koridoru 11 od Beograda do granice sa Crnom Gorom.

Punom parom

Most preko Dunava kod Borče uveliko se gradi, a trenutno je u toku betoniranje dva centralna stuba. Skoro 150 šipova sa borčanske strane je završeno, a uskoro će početi izgradnja gornje konstrukcije mosta. Most sa po tri vozne trake u oba smera bi trebalo da bude pušten u saobraćaj krajem 2014.

Izvor: Danas