Roster i plate


Putujući cirkus NBA lige. Vlasnik Vivek Ranadive sigurno misli da zna više o košarci nego Rajli i Pop zajedno, pa otpušta i zapošljava trenere i GM-ove kao da je doš'o mrtav pijan iz grada i uključio kompjuter da odigra menadžera malo. Teško je i pohvatati ko koju funkciju ima i šta ona ustvari predstavlja, al uglavnom, GM je sad Divac, trener je Džordž Karl, a dokle će to tako da bude, to će da vidimo.

Majk Meloun je prošlu sezonu počeo kao trener Kingsa i čak su krenuli sa 9-5 i delovali kao prilično dobra ekipa, onoliko koliko je to moguće sa igračima koje su imali. Kazins je konačno delovao fokusirano, izjavljivao je da je konačno dobio trenera za kog hoće da igra i to se videlo na terenu. Meloun je prvi čovek koji je uspeo da ubedi Bugija da se potpuno posveti košarci i situacija se bar malo kretala u pozitivnom smeru. E onda je Ranadive odlučio da je, jebiga, neprihvatljivo da ekipa ima skor 11-13 na zapadu, sa takvim majstorima i višestrukim ol star igračima kao što su Ben Meklemor, Džejson Tompson, Omri Kaspi, Redži Evans itd. Otpustio je Melouna, dao nesposobnom Taju Korbinu da vodi tim dva meseca, da bi onda na ol star pauzi potpisao Karla i pritom razbesneo Kazinsa.

Da stvar bude gora, Karl je kasnije izjavio da nikad u karijeri nije trenirao igrača koji je nedodirljiv u trejdu, što je Bugi doživeo kao ličnu uvredu. Onda se u junu pojavila informacija da Karl pokušava da nagovori Divca i Ranadivea da trejduju Kazinsa, jer je smatrao da ne može dovoljno da mu veruje i da bi ekipi bilo bolje bez njega. To je dovelo do raznoraznih spekulacija da će Sakramento morati da bira između jednog ili drugog, što je u prevodu značilo da bi dobili četvrtog trenera u roku od 6 meseci, jer ne postoji scenario u kom bi izabrali Karla da je do toga došlo. Ipak, stvar se tokom leta malo smirila i zataškala, Divac je navodno organizov'o sitdaun sa obojicom i sad su u dosta boljim odnosima nego što je to bio slučaj pre samo par meseci. Karl se takođe i javno izvinio Kazinsu zato što je indirektno nagovestio da Bugi nije antačbl. Sve je sjajno i bajno u oktobru, svi pričaju prave stvari i ono što navijači i javnost žele da čuju, a kakva je stvarno situacija, znaće se kad počne sezona.

Osim te telenovele, imamo još i slučaj Stauskas. Naime, Stauskas je bek šuter koji je prošle godine biran kao osmi pik od strane Sakramenta, samo godinu dana pošto su Kingsi sa sedme pozicije birali Meklemora, koji je pogađate, bek šuter. A evo i kako je taj izbor otprilike izgledao - u fazonu, ja sam vlasnik i šatro neću da namećem svoje mišljenje, al ću da budem tu (iako o košarci ne znam ništa u suštini) da ga kažem naglas jer znam da niko neće da mi se usprotivi, jer sam ja taj koji im ispisuje čekove. Kao što piše u jednom od komentara na ovaj video, malo više od godinu dana pošto je ovo snimano, ni Majk Meloun (trener), ni Pit D'Alesandro (GM), ni Kris Malin (savetnik), a ni Nik Stauskas nisu više članovi Sakramento Kingsa. Al Vivek je tu, to je bitno.

Pitate se zašto bi neko dve godine zaredom potrošio pikove na tako visokim mestima da draftuje igrače koji igraju na istoj poziciji, a onda svežije draftovanog trejdovao posle samo godinu dana i u tom trejdu zauzvrat dobio kurac? Iskreno, ja nemam racionalnu teoriju i objašnjenje zašto, tako da ću, pošto je ovo jebeni Sakramento, da se poslužim Mutinim "Sve je to normalno". Jer je kod njih to stvarno normalno i uobičajeno. Nenormalno bi bilo da su draftovali recimo Elfrida Pejtona i tako dobili pleja za budućnost da upare sa Bugijem.

Inače, to je onaj trejd sa Tompsonom i Lendrijem gde je Sakramento oslobodio prostor u seleri kepu (i plus poslao Filadelfiji Stauskasa i budućeg pika prve runde - već sam pis'o da je Hinki tu silovao Divca najstrašnije), a sve zbog kretenskog uverenja, pretpostavljam Ranadivea prvenstveno, da bi neki top igrač stvarno i razmislio da dođe i provede 3 ili 4 godine igrajući za tako raštimovanu franšizu. Najbolji primer toga je Ves Metjuz, koji je ostavio na stolu između 10 i 15 miliona dolara veću ponudu Sakramenta i potpisao za Dalas. Jebeni Vesli Metjuz (uz dužno poštovanje njemu, stvarno dobar igrač, al svetlosnim godinama daleko od neke elite) ih je praktično ponizio, i to posle operacije ahilove tetive.

Mogu ovako do sutra da se nabrajaju kretenski i sramotni potezi Kingsa, al ajde malo da se pozabavimo košarkom i igračima koji imaju tu (ne)sreću da ove sezone nose ljubičasti dres.

Prvi među definitivno nejednakima je, naravno, Bugi Kazins. Možda čak i ol araund najdominantniji visoki igrač u ligi. Da nije prženica, već bi bio ravnopravan kandidat za MVP-a. Prošle sezone je konačno rešio da se skroz uozbilji, u Melounu je video trenera kog vredi slušati i od kog vredi učiti, i takav njegov pristup je bio najveći razlog što su Kingsi startovali sa 9-5. Onda je dobio virusni meningitis, propustio 10 mečeva (Kingsi su u tom periodu imali 2-8), Meloun je otpušten i stari Bugi se vratio. Do kraja sezone ga bilo kakvo zalaganje nije posebno interesovalo, a ipak je završio sa 24 poena, skoro 13 skokova i 3.5 asistencije po meču. Kurcobolja je ipak ostavila traga u vidu 46% šuta iz igre (49% sezonu pre toga), kao i nestvarne 4.3 izgubljene lopte u proseku (odmah iza Vestbrukovih "vodećih" 4.4 i više od Hardena i Lebrona).

Bugi u napadu može sve. Leđima, licem ka košu, pasovi sa posta posle udvajanja, poludistanca, dobijanje faulova, bukvalno sve. Sad je u predsezoni počeo i trojke da šutira, al to nikako nije dobra stvar i rešenje za mečeve koji se računaju (veliko je pitanje naravno dal će to da ga spreči da ih šutira u regularnoj sezoni). Kad ne stoji podbočen i gleda kako igrači koje treba da čuva zakucavaju, Kazins ume da odigra sasvim dobru odbranu. Nije samo ni njegova krivica što dosad nije uspevao da ostane zainteresovan tokom cele jedne sezone. Džordž Karl je peti trener Sakramenta otkad je Kazins u ligi, a za tih 5 godina, nijedan tim Kingsa nikakvu šansu nije imao da uradi nešto značajno. Ove sezone bi stvari mogle da budu za nijansu drugačije, al to će pre svega da podrazumeva DMC-a kao nekog ko će da predvodi ekipu, a ne nekog ko će sve da otera u pizdu materinu čim malo ne ide.

Druga violina - Rudi Gej. Rudišu kroz celu karijeru bije maler da je individualac, da ga timska košakrka preterano ne interesuje i da su prazne brojke jedino što on radi. Kad se pogleda kako su prošli Memfis i Toronto kad su ga jedni za drugim trejdovali, takvo mišljenje o njemu dobije određenu težinu. Gej je imao najbolju sezonu u karijeri u Sakramentu, bar što se tiče (praznih) brojki. 21.1 poen, 6 skokova, 3.7 asistencija (daleko najviše u karijeri), a popravio je i šut za 3 poena, kao i procente i broj izvedenih bacanja (6 po meču, 86%). Potpuno mu odgovara Karlova trči i šutiraj, pa trči još malo da šutneš još neki put košarka, i nema razloga da ove sezone ne ponovi iste partije, ako ne i da bude još bolji. Gej je takođe potpisao ugovor na 3 godine i 40 miliona, koji je smešan za igrača njegovog kalibra kad se uporedi sa ugovorima koji su ovog leta potpisivani širom lige. Ne znam ko ga je i kako nagovorio da je takav ugovor dobar fazon, al to Sakramentu daje dobru šansu da ga eventualno trejduje ako se stvari ne budu odvijale onako kako oni žele (a obzirom da su to Kingsi, tako nešto je skoro pa izvesno). Startovaće na krilu, ali će dosta vremena da provodi na četvorci jer tu veliku prednost ima u odnosu na svoje čuvare, najviše zbog brzine. Odbranu ne ume, ne zanima ga i obzirom da ima 29 godina, to neće da se promeni, jedonstavno je tako.

Ostatak petorke čine Ben Meklemor, Koli-Stajn/Kufos i tabletica Rondo. Meklemoru je ovo treća sezona, a u prve dve se nije baš proslavio. Kao ruki je bio užasan, kao sofmor za nijansu bolji, ali daleko od očekivanog. Kad spusti loptu na parket, to se najčešće ne završi dobro. Ne završava do koša, bacanja gotovo da i ne šutira, a omiljeni šut mu je, kao i velikoj većini mladih igrača, duga dvojka ili trojka iz driblinga sa rukom u faci. Ima samo 22 godine, pa se u Sakramentu nadaju da itekako ima vremena da ispravi sve nedostatke u svojoj igri, ali to mora da počne da radi kol'ko odma. I njemu odgovara ran end gan košarka jer ima sjajne fizičke predispozicije, ali ih ne koristi, pre svega u odbrani. Nekonstantan je, lako se pogubi i moguće da mu je sve i dalje prebrzo, čak i posle dve sezone. Timovi Džordža Karla i nisu baš poznati po odbrani, ali Meklemor mora da radi na svojoj igri na obe strane, ako ne želi da doživi Stauskasovu sudbinu.

Još nije pala odluka ko će da startuje pored Kazinsa, ruki Stajn ili Karlov ljubimac Kufos (potpis'o letos za 33 miliona na 4 godine). Stajn je poslednji u nizu Sakramentovih top 10 pikova sa drafta i smatra se da je, pre svega defanzivno, itekako spreman za NBA. Mnogi ga porede sa Tajsonom Čendlerom, a Stajn je možda čak i skočniji i agilniji od njega. Odlično čuva reket, nema problem ni da izađe iz pika i isprati pleja, a ogroman raspon ruku i odličan rad nogu mu omogućavaju da kontroliše situaciju oko reketa. Čovek njegove veličine ne bi trebalo da može da bude tako brz, ali Stajn sa svojih 2.13 ponekad izgleda kao Bolt. U napadu je sirovina, klasičan rol igrač ka košu, koji na NBA nivou u ovom trenutku poene samo iz zakucavanja može da zaradi. Ali sa takvim potencijalom da bude čudovište u reketu i da ne zahteva mnogo lopti u napadu, deluje kao savršen izbor uz Kazinsa i Geja koji loptu vole više nego 'leba da jedu.

Karl obožava Kostu, k'o što napisah, još iz vremena kad je trenirao Denver. Kufos je igrač sličnih karakteristika kao i Stajn - dobar defanzivac, odličan bloker i mali potrošač lopti. Naravno, fizikalije nisu ni blizu Vilija Trila, ali Kufos na svojoj strani ima iskustvo igranja u ligi, a i u Karlovom sistemu. U ovom trenutku ruki ima prednost, ali do početka sezone može to da se promeni. Ko god da startuje, služiće da hvata skokove, ponekad zakuca i pokriva dve zvezde u odbrani.

Redžoooon. Od tripl dablova protiv Lebrona u plejofu, do toga da letos niko nije hteo da mu ponudi ugovor, je prošlo svega 3 godine. U januaru 2013., Rondo je pokidao ligamente desnog kolena i od tad više nije isti igrač. Tu sezonu je šutirao 48% iz igre, a to mu je negde i bio prosek karijere. Otkad se vratio, u poslednje dve sezone, Rondo šutira 40% iz igre, 30% za 3, a prošle godine je čak uspeo da bacanja šutira 40%!!! U decembru je trejdovan u Dalas, gde je uspeo da sam uništi dotad najbolji napad lige, i na kraju da upropasti Mevsima celu sezonu praktično. Izgubio je brzinu i pošto više ne može da dođe do koša kao ranije (tu mu ne pomaže ni to što više ne igra sa tri buduća hol of fejm igrača), Rondo onda šutira, ili bolje rečeno baci loptu ka košu i nada se čudu. Vrlo je moguće da je trenutno najgori šuter u celom NBA-u, a to je titula koju nije lako osvojiti.

Ono što je najveća depresija je što je on najzvučnije pojačanje Kingsa pred ovu sezonu. Doduše, potpisali su ga na samo godinu dana, tako da većih posledica neće da bude ako Rondo nastavi nizbrdo. Ko zna, možda i pronađe neko svoje mesto u ovom timu i pomogne Kazinsu i Rudiju da dolaze do laganih poena, jer je Rondo, čak i ovako kljakav, i dalje jedan od najboljih asistenata lige.

Njegova zamena je Daren Kolison, igrač koji je verovatno bolji u ovom trenutku i koji je imao sezonu karijere kao startni plej Kingsa dok nije povredio kuk. Karl je rekao da će on i Rondo da provode dosta vremena zajedno na parketu, a ne bi bilo iznenađenje da u toku sezone Kolison i preotme mesto startera. Čini se da su se u Sakramentu spremali da Kolison i dalje bude u petorci, ali su ih onda svi ispalili i oni su na osnovu imena doveli Ronda da bi bar nešto imali da pokažu sa letošnje pijace. Kolison bi i dalje trebalo da dobije 30+ minuta i jedan je od najboljih igrača koji na otvaranju neće da bude starter.

Divac i drugari su još pazarili Belinelija (3 godine, 19 miliona), povratnika u NBA iz Žalgirisa Džejmsa Andersona (minimalac), dedu Karona Batlera (uplaćuju mu starački dom), a u rosteru su i Omri Kaspi, brat Stefa Karija Set, kao i Dejvid Stokton, sin legende Jute Džez. Belineli će da bude hit ček gaj sa klupe, pogotovu u turbo brzom napadu koji će da forsiraju, i on je prilično dobro pojačanje za, do ove sezone, anemičnu klupu Kingsa. Kaspi će isto da ima ozbiljnu ulogu i on je više puta pokazao da je itekako koristan kad mu se daju minuti, uglavnom kao neko ko može da pogodi trojku (40% prošle sezone) i raširi malo teren u napadu. Anderson pitanje kol'ko će da se rastaje od peškira, mada on nije loš igrač i Karl je ovih dana izjavio da je vrlo zadovoljan onim što je Anderson dosad pokazao, pogotovu u odbrani. Batler je tu veteran, glas razuma, dobar za atmosferu i to. Svaki tim ima bar po jednog takvog matorca kome daju 3, 4 miliona da tokom sezone sprečava tuče i potezanje hladnog oružja u svlačionici. Ovi selebriti rođaci će da igraju u garbidž tajmu, i to samo zato što imaju poznatog batu i ćaleta, mada kažu da je Set Kari dosta napredov'o u odnosu na prošlu godinu.

Ovo je možda i prelomna sezona za ovakav Sakramento. Ako fejluju opet, priče o odlasku Kazinsa mogu da postanu vrlo realne i ozbiljne. Na zapadu ima 6, verovatno i 7 sigurnih plejof ekipa, ali bi Kingsi mogli sa Jutom i Dalasom da se pošibaju za to osmo mesto ako im određene stvari budu išle na vodenicu. Bugi mora da bude fokusiran i zdrav tokom bar 70 mečeva. Rondo mora da prestane da šutira i da eventualno malo podseti na igrača koji je bio u Bostonu pre povrede. Gej mora da nastavi da ponekad dodaje loptu, a Meklemor da pokaže znake napretka na obe strane terena. Na klupi imaju praktično celu petorku kompetentnih NBA igrača, nešto što prethodinh godina nije bio slučaj, a ne treba zaboraviti ni da je Džordž Karl čovek koji ima 1142 pobede kao NBA trener, i da je i pored svih svojih mana, jebena legenda. Od Adelmana i čuvenih timova Kingsa sa početka veka, zbog kojih je velika većina ljudi sa ovih prostora i počela da prati NBA, Sakramento nije bio ni bitan, a ni u prilici da ode preko 50% pobeda i da se bori za plejof. Sad ta šansa postoji. Mala je, ali postoji. I kad se zna kakve su sve svinjarije pravili u poslednje vreme, ovaj tim, bar na papiru, uopšte ne izgleda tako loše.


by dzejson

Roster i plate


Tim Njegovog Letećeg Visočanstva. Prethodnih godina izuzetno mučni za gledanje i franšiza bez ikakve nade da se pomakne iz konstantne borbe za poslednju poziciju u plej ofu. Ekipa sastavljena u potpunoj suprotnosti sa onim što se trenutno dešava širom NBA lige. Milion dugih dvojki, guranje lopte Džefersonu na post koji zaustavi protok lopte, najgori šut za 3 poena od svih 30 timova. Ukratko, recept za negledljivu i neefikasnu košarku.

Da stvari budu gore, pre dve nedelje je Majkl Kid-Gilkrist, jedan od najboljih defanzivaca lige i jedini kompetentan defanzivac u Šarlotu, sjeb'o rame i propustiće celu sezonu. To Hornetse stavlja u poziciju da će na dvojci verovatno da im startuje jedan Džeremi. E sad, dal Lin ili Lemb, to nije mnogo ni bitno, jer prvi nije bek šuter, a drugi po svemu sudeći nije kalibar za više od 10 minuta u ovoj ligi.

Lin je doš'o iz Lejkesa gde je imao uglavnom užasnu sezonu i gde nikako nije bio na istoj talasnoj dužini sa trenerom Bajronom Skotom. Posle Linsenitija koje je trajalo dva meseca, Lin više nije pokazao taj nivo košarke, što pokazuje i ugovor od 4 miliona na 2 godine koji je potpisao sa Šarlotom (ugovor sa Hjustonom je bio na 3 godine i 25 miliona). Trebalo je da bude zamena Kembi Vokeru i da povremeno igraju zajedno, a sad postoji realna mogućnost da bude u petorci. Gledati njih dvojicu kao startere bi značilo i gledati Stršljenove kako vrlo često primaju 110+ poena, pošto se ne zna koji je od njih dvojice gori u odbrani (Lin je gori ustvari). Lin je dobar pik en rol igrač, nije ni loš šuter za 3 poena, ali njegova uloga u ekipi treba da bude rezervni plej koji igra 20-25 minuta, i tu bi njegove dobre strane itekako više došle do izražaja od njegovih mana.

Džeremi iz Oklahome je u dosadašnjoj karijeri bio veliko razočarenje. Ama baš ništa nije pokazao za tri sezone, i Presti ga je bukvalno prepustio Hornetsima letos. Lemb nije dobar šuter, nije dobar defanzivac, nikako nije konstantan, pregled i pas igra su mu užasni i stvarno je veliko pitanje kol'ko on može da pomogne ovoj ekipi. Može da se desi da ga je situacija u Oklahomi gušila i da u novoj sredini zaigra bolje, ali on nijednog trenutka svojom igrom nije nagovestio da je tako nešto moguće. I čudnije stvari su se dešavale naravno, ali je teško očekivati neku veliku promenu u onome što Lemb radi na terenu. S druge strane, dvojka mu je prirodna pozicija i višlji je i za nijansu manje nesposoban od Lina u odbrani, pa mu to možda donese poziciju u petorci.

Plej je naravno Kemba. Jeziv šuter, zaljubljen u krosovere i poludistancu. Za krosovere je ćale, za poludistancu (i uopšte bilo kakvu distancu) ne baš. 39.5% šut u karijeri, prošle sezone 38.5%, trojke jedva 30%. Al voli čovek. Kad bi mu neko objasnio da su brzina, kontrola lopte i prodor do koša sve što mu treba da postane mnogo ozbiljan igrač, to bi bilo mnogo dobro, jer su to sve stvari u kojima je sjajan. Podseća malo na Vola, s tim što Vol ima neuporedivo bolji pregled igre i višlji je 7 centimetara, što je takođe prednost, ali bi Vokeru bilo pametno da pogleda kako je Vol unapredio svoju igru i kako je smanjio šuteve sa malim procentom uspešnosti (mada i on i dalje ume da ima katastrofalnu selekciju šuta). Ne pomaže mu naravno ni to što Šarlot igra užasno sporo i što dosad nisu imali nijednog krštenog šutera u ekipi koji bi mu malo otvorio prostor za prodore i koji bi mu dao opciju za pas kad upadne u gužvu.

Taj problem bi trebalo da bude malo manji ove sezone dolaskom Batuma i draftovanjem Kaminskog. Generalni menadžer Rič Ču i trener Stiv Kliford su ukapirali da su šut za 3 poena i protok lopte dve najbitnije stvari u NBA-u, i pokušali su, u skladu sa mogućnostima, da roster napune igračima koji bi ekipu mogli da dovedu do bar nekog proseka u tim aspektima igre.

Nikolas Batum ima samo 26 godina (27 u decembru). Prvo sam to napisao iz prostog razloga što je prošlu sezonu odigrao kao da ima 35 i da je to to što se njegove karijere na visokom nivou tiče. Šut iz igre je opao za nestvarnih 6.5%, sa 46.5 na 40. Za tri je šutirao 32.4%, daleko najslabije u karijeri, a im'o je i celih 9.4 poena u proseku, što je takođe najmanje u karijeri ako se ne računa ruki sezona u kojoj nije mnogo igrao.

Razlog tako košmarne sezone niko baš sa sigurnošću ne može da odredi. Batum jeste igrao sa praktično pokidanim ligamentima u zglobu šuterkse ruke veći deo sezone, ali nije samo šut bio problem. Gubio se u odbrani, odmah po prijemu dodavao loptu kao da je vrela, i generalno izgledao kao da nema nimalo samopouzdanja. Batum nikad nije bio neko ko je u napadu trošio mnogo lopti, ali je prošle sezone bio konstantna četvrta opcija, a ponekad i peta. Oldridž i Lilard su završavali praktično pola napada Portlanda, a i Metjuz je dobijao znatno više šuteva od Batuma, pa je eto možda to razlog što nikako nije uspevao da uđe u ritam. Malo povreda, malo manjak samopouzdanja, malo smanjena uloga, i eto kako odličan igrač može da izgleda kao da su mu oni iz spejs džema ukrali talenat. Skokovi i asistencije su ostali na nivou iz prethodnih sezona, i to je jedina pozitivna stvar.

U Šarlotu će da ima mnogo više odgovornosti i lopta će više da bude u njegovim rukama. Batum kaže da je ta povreda ruke zalečena i da potpuno spreman ulazi u novu sezonu. Jedini je plus defanzivac u ekipi, a neće pored sebe da ima Metjuza (a ni Gilkrista), tako da će i tu morati više da radi nego u Portlandu. Hornetsi su za njega dali Vonlea, a Portland ga je trejdov'o iz razloga što su napravili potpuni remont i zbog toga što je Batum narednog leta slobodan agent. Šarlot s njim nema šta mnogo da izgubi, obzirom da su smatrali da Vonle neće da postane ono što su od njega očekivali. Četiri sezone koje su prethodile prošloj, kao i godina proizvodnje, bi trebalo da ponište priče o Batumovom trajnom padu forme i nivou igre. Ali ako slučajno bude ponovio još jednu takvu, to je onda već ozbiljan problem i dovodi u pitanje kako će Batumov ostatak karijere da izgleda. Zasad je tu jednu sezonu, i ako se vrati stari Batum, Džordanu i drugarima će da bude i više nego drago da mu ponude ogroman ugovor (Šarlot ima Batumova Bird Rights, što znači da mogu da mu ponude godinu dana više u ugovoru i više para nego bilo koji drugi tim), a ako ne, jednostavno ga puste da ode.

Frenk D Tenk je bio aspolutna zvezda prošlogodišnjeg NCAA turnira. Posle 4 godine provedene na koledžu, delovao je kao da je neko sa NBA iskustvom došao da igra koledž košarku. U poslednjoj sezoni u Viskonsinu je šutirao skoro 56% iz igre i 42% za 3 poena, uz 19 poena i 8 skokova po meču. Zajedno sa Semom Dekerom je uništio nepobedivu sezonu Kentakija na fajnal foru, ali je Jazavce u finalu sačekao Djuk sa Vinslom, Okaforom, Devinom Bukerom, Tajusom Džonsom, i Kaminski je ipak ostao bez titule. Što se NBA karijere tiče, smatra(lo) se da mu je odbrana previše u minusu, kao i da u najjačoj konkurenciji neće imati toliko vremena da se namesti na šut i da prolazi pored ljudi posle pamp fejkova koje obožava. Jer Kaminski je sve, samo brz i eksplozivan nije. Ne verujem da će ikad da dođe na nivo čak i pristojnog defanzivca, ali, šta smo najpre naučili iz ovih tekstova dosad? Visoki igrač koji ima dobar šut je zlata vredan, a Kaminski itekako ima dobar šut.

Šarlot je za njega odbio ponudu Bostona od tri pika prve runde, a Džordan lično je tražio da ga draftuju, tako da je prilično jasno da se u Frenka u Šarlotu polažu velike nade. Konkurencija za startno mesto četvorke su mu Kodi Zeler, Marvin Vilijams i Tajler Hensbro (kome je nadimak Psiho inače). Kaminski je tu u prednosti i biće iznenađenje ako se ne nađe među starterima za oupening najt.

Ostaje nam numero uno ekipe, Al Džeferson. Apsolutni doktor igre na postu. Drop stepovi, ap end anderi, horozi, najbolji pamp fejk u ligi. Rad nogu besprekoran i apsolutno nestvaran za čoveka takvih gabarita. Prošle sezone je imao problema sa povredama i uglavnom je delovao usporeno. Igrao je svega 30 minuta po meču, a imao je najlošiji procenat šuta u karijeri, kao i najmanji prosek skokova otkako je starter u ligi (9 sezona). Odbrana je konstantno razbojnička, ali je Kliford napravio šemu koja je uspela da ograniči štetu koju Big Al može da načini na tom delu terena. Problem je što najveći deo te šeme neće da igra cele ove sezone, pa sad ne postoji mnogo toga što kouč može da uradi da mu pomogne. Džeferson je rek'o da je prošle sezone bio dosta umoran kad su se mečevi bližili kraju, pa je tokom leta smršao 10 kila i sad se oseća mnogo bolje. Priče igrača da su smršali ne bi bilo vredno pominjati, ali je i Kemba Voker izjavio da je primetio promenu u njegovom kretanju i da sad uopšte ne izgleda tako tromo i umorno.  Big Al je 20-10 igrač već skoro deceniju, ali igrači kao što su on, nažalost polako izumiru u današnjoj NBA ligi. Da je igrao devedesetih, sigurno je da bi bio višestruki ol star. Ovo mu je poslednja godina ugovora i, uprkos svemu, bolja sezona od prethodne je skoro pa izvesna.

Komitet iza Kaminskog će da dobije najviše minuta sa klupe, a tu je i Hoooooooooz. Spenser otac će da zaradi skoro 20 miliona u naredne 3 sezone, a Ču ga je doveo naravno zato što može da pogodi trojku. Ako pak bude šutirao kao prošle sezone u Klipersima, taj ugovor će na nos da im izađe. On je doš'o u trejdu za Lensa Stivensona, što znači da su u Šarlotu smatrali da je bolja opcija da plate 20 miliona za igrača koji možda neće ništa da im donese, nego da im se Lens parkira ispred hale još godinu dana (Born Redi je prošle sezone šutirao 17% za 3 - sedamnaest jebenih posto).

Šarlot je ostao i bez Bijomba, koji je otiš'o u Toronto i koji je ofanzivno najsiroviji igrač u ligi, ali čovek zaključava reket. Tip igrača čije bi odsustvo itekako moglo da se oseti ove sezone, obzirom na šta će sad da liči ta "odbrana" bez Gilkrista.

Marvin Vilijams će da igra i na trojci u nedostatku krilnih igrača. Vilijams je bivši drugi pik na draftu 2005., ali nikad nije pokazao ni blizu kvalitet koji se od igrača sa te pozicije očekuje. Ni u čemu posebno dobar, ali solidan igrač za rotaciju i za nuždu.

Pi Džej Hejrston je prilično oboleo, i dosad je uspeo da bude izbačen sa koledža, da bude uhapšen zbog posedovanja vatrenog oružja i vutre, zbog vožnje sa falsifikovanom dozvolom, a i na nekom neobaveznom basketu je prebio srednjoškolca. Najzabavnije od svega toga je što je u ruki sezoni šutirao 32% iz igre i što bi mogao da bude starter ako se Kliford odluči da ostavi Batuma u bekkortu sa Kembom.

Jedan od Herison blizanaca, Eron, je u Hornetsima. Niko ga nije draftovao, ali mu je Šarlot dao šansu i mogao bi i da obezbedi mesto u rosteru. Ako se to desi, biće poslednji igrač sa klupe i čak i iza rekreativca Brajana Robertsa u rotaciji.

Hensbrov nadimak dovoljno govori o tome koja je njegova uloga. Zeler je četvrti pik Šarlota od pre dve godine, i prošle sezone je pokazao znake napretka, zamenio Vilijamsa u petorci, ali je kasnije imao problema sa ramenom i rano je završio sezonu. Igraće i iza Kaminskog (možda i bude starter, nije još to odlučeno) i iza Džefersona, a najbitnije je da ostane zdrav i da nastavi da napreduje kao pre povrede.

Vrlo neinteresantna družina u suštini. Od onoga prošle sezone gore ne može, i to treba da ih obraduje. Plus su na istoku, što znači da nisu na zapadu, i da šansa za plejof maltene uvek postoji. Ali konstantne osme pozicije, ili sedme, ili devete, nikako nisu nešto što dugoročno obećava neki uspeh. Šarlot je među ekipama koje trenutno nisu ni gore ni dole (slično kao Niksi, čak su i blizu depresivni kad ih gledaš), a u NBA-u je odatle najteže izaći. Videli su da ekipa koju su sklepali ne funkcioniše, da je Lens veliki promašaj, i uradili su dobar pos'o letos da to promene i da dovedu igrače koji više odgovaraju novim trendovima u ligi. Petorka sa Kembom, Batumom, Gilkristom, Kaminskim i Džefersonom je mogla da bude prilično dobra, pogotovu ako Kaminski brzo pohvata fore, i ako se Batum seti da je pre dve godine bio košarkaš.

Povreda MKG-a je to sve bacila u vodu, i sad je Šarlot opet u velikom problemu. To obično tako bude kad ste osrednji tim, a jedan od glavnih igrača vam se sjebe za celu sezonu (povreda Metjuza je razjebala mnogo ozbiljniju ekipu Blejzersa). Za Hornetse to bukvalno nije moglo da dođe u gorem trenutku jer su sledećeg leta i Batum i Džeferson slobodni agenti, a ishod sezone ne deluje baš obećavajuće iz ove perspektive. S druge strane, to im daje šansu da razjebu sve i krenu ispočetka, jer ovaj pokušaj rebilda očigledno neće da uspe kol'ko god da su se trudili. Izmakao im je Obrva 2012. kad su bili Siksersi pre Siksersa (i kad su bili Bobketsi pre svega) i imali 7-59 u lokaut sezoni. Onda su birali Zelera koji je još u fazi razvoja, pa Vonlea koji je sad u Portlandu, a pik koji je trebao da bude Dejvis je aut ove sezone.

Mišn fejld jebiga. Pliz čraj agen.


by dzejson

Roster i plate


Najtrofejnija franšiza NBA lige koja je imala nekoliko legendarnih timova u svojoj istoriji (17 titula, jedna više od Lejkersa). Prvo era Bila Rasela, Boba Kouzija, Sema i Kej Sija Džonsa, kasnije Havličeka (sva petorica hol of fejmeri, plus još nekoliko igrača iz tog perioda od 1957. do 1969. kad su Seltiksi osvojili 11 titula), predvođeni Redom Auerbahom. Onda Leri Brd, Periš, MekHejl, Deni Ejndž, Denis Džonson i rivalstvo sa Medžikovim i Karimovim Lejkersima koje je oživelo ligu. Na kraju najsvežiji veliki tim Bostona koji je najkraće trajao i koji je uzeo "samo" jednu titulu (izgubili finale 2010. od Lejkersa), ali Pirs, Garnet, Alen i Rondo svakako zaslužuju da se pomenu ovde, jer su vratili trofej Lerija O'Brajena u Boston posle više od 20 godina.

Ipak, čak ni takav gigant nije imun na povremene periode prosečne košarke i timove koji ne mogu da se bore za titule. Jedan od takvih perioda je upravo sada u prestonici Masačusetsa. Iako navijači u Bostonu nisu mnogo patili prethodnih godina, obzirom da su Nju Ingland Petriotsi osvojili Superbol prošle godine, Red Soksi titulu u bejzbolu 2013., a Bruinsi Stenli Kup 2011., sigurno je da bi voleli da se i Seltiksi što brže pridruže svojim gradskim kolegama iz drugih sportova.

To nije realno da se desi još minimum dve godine, ali su u Bostonu na dobrom putu i imaju odličnu situaciju sa mladim igračima i draft pikovima koje poseduju. U poslednjih nekoliko godina, verovatno je samo Hinki više trejdov'o i kalkulisao od Ejndža (GM Seltiksa). Ejndž ne samo da je zaslužan za to što su Garnet i Alen stigli u Boston i doneli titulu, već je u junu 2013. opljačkao i uništio budućnost Bruklin Netsa. Genijalni generalni menadžer Netsa Bili King, je ustupio Bostonu praktično četiri buduća pika u prvoj rundi za tada 37-godišnjeg Garneta, i 36-godišnje Pirsa i Džejsona Terija. Bruklinov prvi pik 2014., 2016., 2018., kao i pravo da Seltiksi 2017. zamene svoj pik sa Netsima.

Plan je bio da se Pirs i Garnet pridruže Bruku Lopezu, Džou Džonsonu i Deronu Vilijamsu, i odma napadnu titulu (i da samim tim pikovi koje bi Bruklin prepustio Bostonu ne budu na visokim pozicijama). Plan je propao. Lopez je odigrao 17 mečeva cele sezone, Vilijams se mučio sa povredama i nije ličio na sebe, a Garnet se totalno ugasio. Epilog je bio da su se dogegali do četvrte pozicije na istoku, izbacili Toronto u sedam mečeva pošto je Pirs po ko zna koji put objasnio zašto mu je nadimak Istina, ali onda ih je u polufinalu konferencije Majami pregazio sa 4-1, i to je bilo to što se tiče te ekipe. Pirs je odmah otiš'o u Vašington, Garnet se vratio u Minesotu da završi karijeru, Vilijams je u Dalasu, a Netsi sad smrde i i dalje duguju Bostonu dva pika i jednu moguću zamenu.

Pored poklona iz Bruklina, Seltiksima pika prve runde iduće godine duguju Dalas (zaštićen za pozicije 1-7), Minesota (zaštićen od 1-12, i taj će verovatno da se pretvori u dva pika druge runde), kao i Memfis 2018. (zaštićen od 1-12), plus imaju milion pikova druge runde. To su sve odlični mamci za eventualni trejd koji bi u Boston doveo neku od zvezda. Pokušali su Lava da upecaju prošlog leta, ali ipak nisu uspeli.

Prvog od mnogobrojnih pikova koji im sleduju, su prošle godine iskoristili i sa 17. pozicije uzeli Džejmsa Janga, koji u ruki sezoni nije mnogo igrao, uglavnom zbog povrede. Velika je nepoznanica šta on može i očekuje se da i ovu sezonu više provede na klupi i u D-ligi nego na NBA parketima, ali momak ima samo 20 godina i nema nikakve žurbe od strane Seltiksa u njegovom razvoju.

Sopstvenog pika su 2014. potrošili na Markusa Smarta, plejmejkera koji još ne ume da igra tu poziciju, ali je u odbrani već iznad proseka. Kao i većina rukija, užasno je šutirao i igrao toplo-hladno većinu sezone. Čas je bio u petorci, čas nije, čas je izgledao kao da je u ligi 5 godina, čas kao da mu tu nije mesto. Sve normalne stvari. U predsezoni se bori sa Ajzeom Tomasom za mesto startnog pleja, ali je za očekivati da se Bred Stivens (najmlađi trener u NBA-u sa 38 godina i već jedan od najboljih) odluči za Smarta zbog odbrane koja odlično pasuje Ejveriju Bredliju, partneru na poziciji beka. Smart mora da popravi šut logično, a bacanja su posebno problematična (65%). Pored toga, pregled igre i dribling mu nisu baš na zavidnom nivou. U letnjoj ligi slomio dva prsta desne ruke, ali je sad to u redu i spreman je za novu sezonu.

Boston će verovatno da bude ekipa sa najdužom rotacijom, možda čak i celih 11, 12 igrača, tako da je teško odrediti kakva će čija uloga da bude, a na unutrašnjim pozicijama i ko će da bude starter. Zna se da je Bredli startni bek šuter, i da je Džae Krauder na trojci. Dejvid Li i Amir Džonson su favoriti za četiri i pet, al tu je baš velika gužva sa Olinikom, Salindžerom, Tajlerom Zelerom, pa i Jerebkom.

Bredli je najbolji defanzivac ekipe i jedan od najboljih odbrambenih igrača na lopti. Jebe ga visina, i kad igra sa Smartom uglavnom on čuva plejmejkere, a Markus njegovu primarnu pozicju. Nije loš šuter, pogotovu za 3, ali ne doprinosi mnogo u napadu pored šuta. Pravi timski igrač, odrađuje prljav posao i Stivens ga opasno gotivi. Njegov stil igre apsolutno odgovara ovom sastavu Bostona koji nema nijednog pravog superstara.

Otkako je stigao iz Dalasa u trejdu za Ronda, Krauder je procvetao. Šut za 3 je popravio, kad ostane sam je posebno opasan i posle ol stara prošle godine je imao mečeve gde je ubacivao 3, 4 trojke bez problema. I on je, kao i Bredli i Smart, dosta dobar u odbrani, al ga, kao i Bredlija, visina ponekad ograničava u duelima sa povećim krilima kao Karmelo, Gej, Heris, itd. To nadoknađuje time što je jak kao bik, brz, ima duge ruke i stalno se gura i bori za poziciju. Krauder donosi čvrstinu i vođa je na terenu ove ekipe, iako je praktično tek stigao. Ejndž je izričito njega tražio Mevsima i po ko zna koji put je bio u pravu. Letos je Krauder bio ograničeno slobodan agent, ali je potpisao na 5 godina i 35 miliona sa Seltiksima i biće jedan od bitnijih igrača u ovoj, i narednim sezonama.

A ako je situacija spolja kol'ko tol'ko jasna po pitanju minuta i uloga, na centarskim pozicijama se ništa ne zna, osim toga da tu odbrane nema (osim eventualno Amira Džonsona). Favoriti su Džonson i Dejvid Li, dva najplaćenija igrača u timu koji igraju na ističućim ugovorima (Boston ima opciju da sledeće sezone otpusti Džonsona ako ne budu zadovoljni njegovom igrom). Kouč je zgotivio Lija i njegovu pas igru i iskustvo, tako da je on prilično siguran starter. Li i dalje može da ubaci 20 poena i uhvati 10 skokova skoro svako veče, ali je njegova skadnalozna odbrana problem. Od ostalih visokih igrača, Džonson je jedini koji donekle može da pomogne da se to ne vidi mnogo, ali ni on nije baš Mutombo. Amir je počeo malo i trojke da šutira, k'o i ostalih 450 NBA igrača u ovoj predsezoni, ali Bostonu ne manjkaju veliki i debeli ljudi koji povremeno mogu da pogode trojku i da ne urade mnogo toga pored. Salindžer ima to zaduženje, a i Olinik se uklapa, samo nije debeo. Popularni Sali je prošle sezone dobio priliku da startuje i bio je dosta dobar, ali ga bije glas da uopšte ne voli da radi i trenira, pa je tako usled prevelike težine zaradio stres frakturu metatarzalne kosti i to ga je izbacilo iz petorke, a izgleda da u pauzi ništa nije promenio, pa je sad veliko pitanje dal će na startu i u rotaciji da bude. Olinik je u prve dve sezone igrao oko 20-tak minuta po meču, povremeno bljesnuo, ali bez ikakve konstantnosti i otpora u odbrani. Ne treba očekivati mnogo više sad kad ima 5, 6 igrača kojima trebaju minuti na dve pozicije.

Jerebko i Zeler tu baš prave problem, a Zelerovi minuti će da budu sigurniji. Tajler je stariji brat Kodija iz Šarlota, a pošto je dve sezone u Klivlendu bio nevidljiv, posle trejda u Boston je imao dobre partije i čak pokazao kvalitet da povremeno sačuva reket. Njegovo korišćenje i uloga će da direktno zavise od protivnika i rezultata. Jerebko je neobjašnjivo dobio 10 miliona na dve sezone, ali on je još jedan Stivensov ljubimac, a i u drugoj godini Boston može da ga otera, kao i Džonsona. Jerebko širi napad, dobar trojkaš, 10-15 minuta sa klupe, bla, bla, bla.

Za rukije Terija Rozijera i Ar Džeja Hantera je rezervisana D-liga i povremeni garbidž tajm. To nas ostavlja sa Evanom Tarnerom i daleko najboljim (i najnižim) igračem ove ekipe, Ajzeom Tomasom. Tarner je Nikolas Batum iz prošle sezone. Trojke bez, odbrane bez, asistencije i skokovi uglavnom tu, ali u suštini prazni brojevi. Igraće iza Bredlija, Kraudera, pa čak i Smarta i Tomasa ponekad.

Pica gaj je odigrao doktorsku sezonu u Sakramentu - 20 poena i 6 asistencija u proseku. Onda se pokačio sa Kazinsom i morao je da bude odstranjen. Finiks ga je drage volje potpisao na 4 godine i 28 miliona i izgledalo je da će tamo da bude odlična podrška Dragiću i Blecu. Al onda se zapitate što bi igrač sa takvim brojkama uopšte bio zamena nekom, i to se u nekom trenutku i on zapitao. Onda je i Dragić počeo da kuka i znamo kako se to završilo. Dragić je trejdovan u Majami, Ajzea u Boston gde je fenomenalan bio, al opet s klupe. Izjavio je da mu je svejedno da li je starter ili ne, ali u svakom slučaju je najbolja opcija koju Seltiksi imaju u napadu i neko ko može da izmisli poene kad oćeš, i kol'ko oćeš, sa sve svojih 175 centimetara. Odbranu s tom visinom ne može da igra ni da oće, al se trudi i nabija se ljudima u dres pa ih tako nervira ako ništa drugo. Prvi kandidat za najboljeg šestog igrača i skoro sigurno prvi strelac Bostona.

Mnogo ovde igrača ima koji treba da igraju, a kol'ki god da je Stivens mađioničar, to je teško izbalansirati. Prošle sezone je uspeo, i čak su stigli do plejofa, al čini se da je ove sezone situacija još zajebanija u tom pogledu. Seltiksi verovatno neće ponoviti podvig plasmana u prvih 8, iako ironično, verovatno imaju i bolju ekipu nego prošle godine. Nije to njima baš ni cilj. Treba razvijati mlade igrače, pametno postupati sa velikim brojem pikova koje imaju i lagano napredovati ka vrhu. Obzirom na raspoloživi talenat, minuli rad Ejndža i Stivensa, kao i tradiciju i ono što Boston Seltiksi predstavljaju u NBA ligi, to ne bi trebalo da bude veliki problem.


by dzejson