Za poslednje tri godine oko 260.000 radnika ostalo je bez posla. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Aleksincu.

Pre samo tri godine, nijedan od 257.922 radnika nije ni sanjao da će uskoro dobiti otkaz, ali je upravo to doživeo. Srbija je, od početka ekonomske krize do danas, desetkovala svoju radnu snagu, a najviše otpuštenih je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Aleksinacu. U pojedinim sindikatima pak prognoziraju da će se na ovaj spisak dodati još 150.000 prezimena do kraja godine, pišu Novosti.

Najveći pad zaposlenih zabeležen u prerađivačkoj industriji (64.134), trgovini (14.763), građevinarstvu 14.243. Najgore su prošli zaposleni u privatnom preduzetništu jer je sa 401.016 radnika, broj onih koji rade pao na samo 234.459.

U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da je i malo koji region zaobišla ova sudbina. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Zlatiborskom okrugu, a iza njega su na crnoj listi odmah Jablanički, Pčinjski, Moravički i Mačvanski. U pojedinim krajevima, kriza je uzela strašan danak kao, na primer, u Svrljigu gde trenutno radi svega 56 odsto nekadašnjeg broja zaposlenih, a ništa bolje nije ni u Baču. A u devet od 159 opština pad zaposlenosti je veći od 30 odsto.

Poslednji podaci iz ankete o radnoj snazi, objavljenoj u novembru 2011. godine nisu optimistični jer je, u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2008. godine, spisak kraći za 613.632 imena, odnosno za čak 21,62 odsto.

Da trendovi nisu ni najmanje ohrabrujući, potvrđuju i podaci Zavoda za statistiku, po kojima je u 2001. godini Srbija imala 2.101.668 zaposlenih, pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041, a 10 godina potom imamo 358.257 uposlenih manje nego početkom decenije.

„Samo za poslednjih pet godina privatizacija je bez posla ostavila čak 375.000 radnika“, kaže Zoran Ristić, iz UGS ”Nezavisnost”. „U tom je periodu 74 odsto zaposlenih iz društvenog sektora ostalo bez stalnih i redovnih primanja.“

Prema njegovim rečima, radna mesta izgubilo je najviše onih koji su zarađivali u metalskom sektoru, prehrambenoj industriji i ugostiteljstvu.

Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se poslu na birou rada nada 735.053 građana, kao i da su liste nezaposlenih najduže u Čačku, Valjevu, Aranđelovcu...

Najveće učešće u nezaposlenosti ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,36 odsto), zatim Vojvodine (26,93 odsto), Južne i Istočne Srbije (26,64 odsto), Beogradski region (13,21 odsto) i region KiM (0,86 odsto).

Izvor: Novi Magazin

neće ljudi da budu plaćenici. vole da rade džabaluka. ...



Firma Roaming networks raspisala konkurs za poziciju roba u magacinu

Sigurno ste već svi upoznati sa oglasom na Infostudu koji ovih dana kruži po internetu, u kojem je firma Roaming Networks raspisala konkurs za poziciju volontera u svom magacinu u Leštanima.

Pre nego prozborimo koju reč o kvalifikacijama koje su potrebne volonterima u srpskim magacinima, moramo da razjasnimo jednu sitnicu – Zakon o volontiranju.
Znam, znam sve, “ne moramo se držati zakona kao pijan plota”, ali moram vam reći da u tom prašnjavom dokumentu srpske zakonske regulative u članu 8. vrlo jasno, piše: “Zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti ili volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.”

Dakle, ako je firma Roaming Networks neprofitna organizacija, koja za cilj ima podizanje svesti cigančića, neki humanitarni rad, ili rad od društvene koristi onda je volontiranje u njihovom magacinu potpuno u skladu sa zakonom i filantropijom koja je osnova za volontiranje. Međutim, ako kompanija Roaming networks nije humanitarna organizacija, ili odred izviđača, ili spasilačka misija, nego privredni subejkt koji valja mobilne telefone, i ostalu telekomunikacionu galanteriju, bez neke ideje o opštem dobru, već zarad potrebe zgrtanja novca vlasnika, onda je potrebno da im tržišna inspekcija za sporni oglas naplati propisanu kaznu 100.000 – 500.000 dinara.

Da pojasnimo, volontiranje je organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa. Vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa nije volontiranje. Ukoliko ste čistili sneg ispred zgrade i lokala niste volontirali nego ste se pridržavali zakona kako ne biste dobili kaznu. Volontiranje je isključivo dobrovoljna aktivnost koja pomaže drugim osobama i društvu u celini, doprinoseći zajedničkim vrednostima, bez ličnih interesa, već doprinosi opštem poboljšanju uslova i načina života.
Međutim, po tumačenju nikad zadovoljnih srpskih preduzetnika, razlika između volontiranja u Srbiji i robovlasništva u Africi je u tome što afričkom robu, robovlasnik obezbedi slamnati šešir da ga ne zvizne sunčanica, šupu da ne kisne i koru hleba da ne crkne od gladi, a srpskom volonteru, srpski preduzetnik, ne mora ni toliko.

Opet, da se razumemo, mi živimo u paralelnom univerzumu već dve decenije pa ovde ljudi “volontiraju” bez plate mesecima, godinama, pa čak i decenijama. Mal-mal pa čujemo na vestima kako neka radnička družina štrajkuje sa zahtevom da im se isplate svi doprinosi i zarade od Novembra 1993. do Januara 2012. godine, dok čekaju restruktuiranje firme, privatizaciju ili državni ulet u kešu, pošto od ozbiljnih ljudi sa novcem u njihove prošlovekovne zahrđale mašine i veštine niko ne želi da investira. Ovde je rad bez plate stvar folklora, kao i burazerska ekonomija, zapravo “volontiranje” i “znašmeznamte” privreda su tajna srpskog uspeha.

Elem, da biste mogli postati rob u magacinu Roaming networksa potrebno je da znate da vozite automobil, da radite tri smene, i prekovremeno ako treba, da radite pod pritiskom, budete odgovorni i spremni na timski rad. Završen ETF nije obavezan uslov, kao ni višegodišnja praksa u dirinčenju bez primljene plate.





Bilo bi poželjno da se volonter i "učipi", pa da se gazdi i njegovim drugarima iz Demokratske stranke za rođendan plate neke kurve da se ljudi malo opuste.

Najboljem robu u Roamingovom magacinu će nakon 2 meseca biti ponuđeno zaposlenje.
Uslovi za sada nepoznati.

preuzeto sa ...

Ovi iz Roaming Networks-a kao da su malkice vishe prolupali nego shto treba. Posle tih dva meseca torture, koliku platu mozhe da ochekuje taj rob? 

Nikakvu, naći će druge da "volontiraju", i tako u krug, mogu bar dve godine da izvuku.

ovo sam uzeo s nelog bloga. ne sećam se kog, pa nema linka.



idealan radnik


Ako zanemarimo veze, te uzmemo u obzir šta stvarno poslodavci traže, to je sledeća osoba:
•   starost do 28 godina
•   iskustvo 5 godina (naravno, na istom poslu za koji se traži radnik, a
razlog za napuštanje starog poslodavca je zaljubljenost u novu firmu)
•   znanje stranih jezika (nasim poslodavcima to znanje najčesće ne treba, ali
nekako dobro zvuči)
•   napredno znanje računara (ni to obično ne treba, ali isto dobro zvuči)
•   kod žena – da su, ako je ikako moguće, neudate, neplodne, da nemaju decu i
da ih nikad neće imati
•   kod muškaraca – da imaju dvoje, troje dece, ženu koja ne radi i pet
kredita, kako bi morali pristati na sve
•   savršeno zdravlje koje može izdržati barem pet godina potpunog uništavanja
•   beskrajno visok IQ koji se koristi samo i jedino kad poslodavac to hoće i
na način na koji hoće
•   inicijativa (ili proaktivnost) na način na koji to poslodavac hoće (samo
što nikad nije objasnio kako to tačno treba izgledati)
•   ljubav prema poslodavcu koju je Majka Tereza osećala prema gubavcima
•   volja da se sve žrtvuje poslu
•   potpuni nedostatak slobodne volje i bilo kakvih potreba, osim da se ugodi
poslodavcu.
Eto, tako bi oglasi trebali izgledati.


I jos nešto.

•   Ukoliko se trazi dinamična i fleksibilna osoba, firma je u haosu i treba
nekog ko je to u stanju i voljan trpeti.
•   Atraktivna zarada prema rezultatima znači da im proizvod ništa ne valja i da
trebaju varalicu koja je to voljna i može prodati naivcima.
•   Mogućnost napredovanja znaci da su voljni promeniti naziv radnog mesta nakon
nekoliko meseci, ako radnik bude radio za trojicu.
•   Ulaganje u razvoj radnika znači da puno vremena troše na prigovaranje
radnicima.
•   Ugodna atmosfera znači da se svi radnici smeškaju, jer ako se ne smeškaju
dobiju otkaz.
•   Rad u mladom timu znači da se radi od jutra do sutra uz nadu u bolju
budućnost.
•   Kreativan posao znači da niko ne zna šta bi i kako bi tačno ta osoba trebala
raditi, ali imaju problem koji ne znaju rešiti, pa se nadaju da će to neko
novi napraviti.
•   Ozbiljna firma znači da daju male, ali redovne plate.
 

Robot...ukratko...

ovoga sta je zapoceo temu treba strpati tamo gde je on mene trpao na temu opsteg tipa

Nije na meni da ti uspostavljam dijagnozu, to sam radis i to radis kao profi.



Surovo i istinito.

nije sve tako crno  (narod je kriv, nece da radi  ) vest sa politike naslovna, danas je tadic sa fiatom 500, isto sranje drugo pakovanje... par jako interesantnih komentara

ali jbg. glasacko telo su nam penzosi i partisko-nepotisticki administrativni radnici (mi smo radili ili radimo a oni nece da zaradjuju za nase plate    ), cenim da ce biti grdjih tekstova i "stvari"  

a "oni" verovatno gledaju zemlje juzne evrope, ako su oni mogli zajmove po par stotina milijardi zasto ne mozemo i mi 




Ни за 2.000 евра нема ко да ради

Најнижа плата коју нуде „Путеви Ужице” за рад у Сочију 1.200 евра. – Ни са стипендијом нико неће да учи за зидаре и фасадере
Сочи: кратки рокови а мало мајстора (Из фотодокументације „Путева Ужице”)

Ужице – Док трају припреме за улазак у другу фазу радова на градњи дела олимпијског комплекса у Сочију у Русији (универзитетско насеље и неколико хотела, укупно 92.000 квадрата), на основу недавно уговореног посла вредног око 260 милиона долара, грађевинска фирма „Путеви Ужице” има додатне потребе за радном снагом. Уз расположиве у предузећу, ваља обезбедити још око 2.000 радника, углавном грађевинске струке, да би обавили посао у предвиђеном року од 14 месеци.

Та компанија тражи добре мајсторе, не само у ужичком крају него и широм Србије: зидаре, столаре, фасадере, монтере, тесаре, вариоце, керамичаре… Нуде солидну плату и услове рада, али и грађевинско умеће и знање. Међутим, тешко је наћи такве на „тржишту”, међу неангажованима. Истина, понуда има, заинтересовани се јављају, али је мало искусних и добрих мајстора, а времена је мало. Изгледа да је већи проблем наћи поуздане и умешне грађевинце него у свету уговорити велики посао.

Директор „Путева Ужице” Милан Бојовић за „Политику” каже да је минимална месечна плата за најпростији грађевински рад на овом послу у Русији 1.200, а да проверене мајсторе плаћају око 2.000 евра. При томе, обезбеђен је смештај, три оброка дневно, у пола године плаћен је и један авиолет до Србије.

– Постоје, дакле, повољни услови и отуда прилична заинтересованост. Ево, за непуне две седмице од уговарања посла, јавило нам се око 100 радника, не само грађевинске већ и других струка из целе Србије, спремних да раде у Сочију. Истовремено, десетак домаћих фирми понудило нам је зидаре, фасадере, тесаре и друге из области високоградње. И даље зову телефоном у наше представништво у Београду или у управу у Ужицу, траже да их упослимо. Квалитет и умеће свих тих радника ћемо проверити. Ми смо, иначе, у јавност свесно дали те наше потребе, суочени с искуством да у ранијем периоду нисмо могли да нађемо довољан број квалитетних мајстора – прича Бојовић.

Међу пријављенима, наставља он, има и оних са искуством и без, углавном оних што имају проблем с послом па би, разумљиво, радом у иностранству да обезбеде егзистенцију. То, међутим, не значи да сви погодују потребама фирме која тражи врсне зналце да на што бољи начин обаве посао у Сочију.

– Намера нам је да на нашим градилиштима у Србији најпре проверимо заинтересоване кандидате, да знамо чиме располажемо. Стотинак радника, већ одабраних у минула два месеца, који су добили радне визе из Русије, шаљемо наредног викенда из Београда у Сочи. У сваком случају, није лако доћи до добрих мајстора, без обзира на оволику понуду – сумира директор „Путева Ужице”.

Неки од кандидата за ове послове изјавили су новинарима да је шанса за добру зараду главни мотив пријављивања. „Најбоље је радити у свом завичају, али овде је мала плата”, вели зидар Иван Павловић из Малог Зворника. Исто мисли и кувар из Бајине Баште Драгомир Благојевић који би паре зарађене у Русији уложио да крај Дрине боље живи. Међу пријављенима је и дипломирана правница из Ариља Анка Јевтовић, која говори руски језик и жели да дође до посла овде или у Русији, с тим што рад у Сочију сматра идеалном приликом.     

Ни на списковима Националне службе запошљавања у овом крају нема довољно младих, умешних и спремних грађевинаца. У филијали те службе у Ужицу, по речима њеног директора Радољуба Шуњеварића, на посао чека четрдесетак мајстора грађевинске делатности, и то старијих од 50 година, с тим што они не би на рад у иностранство већ на домаћа градилишта. – Младих мајстора међу незапосленима нема, та занимања школарцима нису популарна, тешко се формира одељење упркос израженим потребама на тржишту рада – напомиње Шуњеварић.

Ту незаинтересованост ђака потврђују нам у Техничкој школи „Радоје Љубичић” у Ужицу, која има и смер грађевинарство. Најтеже се, каже нам професор из те школе Радомир Тошић, формирају одељења трогодишње грађевинске струке. Деца их нерадо уписују.

– Пре неку годину хтели смо да отворимо одељење за зидаре и фасадере од 30 ученика. Обезбедили смо стипендије за сваког ђака у том одељењу, а „Путеви Ужице” понудили су им посао по завршетку школовања. Није вредело, само четири ученика су се пријавила, па одељење није ни формирано. Деси се, истина понекад, да таква одељења успемо да оснујемо, али су углавном она половична по броју ђака – истиче професор Тошић.

Бранко Пејовић


Politika

Kako psiholozi zaista biraju kandidate (recruitment)?


Yupiiiiiiiiiiiiii, yeeeeeeeeeeeee novi “psihološki” izum: recruitment!



Do pre izvesnog vremena su sigurno propadale firme jer se ne zna na koji način su poslodavci dolazili do potrebnih kadrova. Danas, je to veoma olakšano , jer svakim danom smo bogatiji za neki novi test. Ima ih svih vrsta:

    *
      od onih da se kandidatu za posao zavrti u glavi od izgleda pivot tabele,
    *
      preko onih sa kvadratnim korenom binarne rečenice sa dve decimale koji se nazivaju matematičko – logičkim
    *
      pa do onih psiholoških.

E, pa kod psiholoških sad ima dve vrste. Ako mere sposobnosti onda ujedno mere i izdržljivost jer dok ih radi, kandidat prebledi od umora pošto nije poželjno dati samo jedan nego sve kojih ste se dočepali. Takodje, ako je test ličnosti, onda dajte obavezni PIE ili Plučik i obavezno proverite verodostojnost tih podataka sa domaćim Veliki pet plus jedan Društva psihologa Srbije ili uvoznim Facet 5, u zavisnosti šta želite da kandidati posle pričaju o vašoj firmi – da ste čuvar tradicije i domaćih proizvoda ili da ste fancy.



Malobrojni kandidati koju ne padnu u nesvest ili u vatru zbog celog dana koji ste im oduzeli, a da pri tome i dalje žele da rade za vašu firmu jer – dobar ste im uvod napravili – kao u filmu ” I konje ubijaju, zar ne?”

Kao da su na traci pa ko preživi ulazi u uži izbor. A , da, tom fizičkom iscrpljivanju obavezno dodajte i psihološki efekat: mučite ih neizvesnošću. Onima koji su prošli dalje nemojte javiti odmah tj. javite im posle isteka roka za koji ste im rekli da je sigurno poslednji, a onima koji nisu prošli nemojte ni javiti.

Ako ih ni time niste odvratili od pomisli da rade za firmu koju predstavljate, onda ih pozovite na razgovor sa obaveznom naznakom da je to samo početak vašeg kratkotrajnog i efikasnog procesa selekcije od par meseci.

Kada dođu na intervju pustite ih malo da čekaju da biste ih dodatno unervozili , ako je moguće po celoj firmi postavite zbunjujuće strelice na sve strane da vam jedva nađu kancelariju. Ako je nađu onda im kažite da sačekaju još malo, da vidite da li su zaista toliko tolerantni.

E, kad baš ni tu ne posustanu obavite prvi intervju sa njima. Sad je pravi momenat da im naglasite da vi u stvari i nemate otvorenu poziciju, da sve Tantalove muke kroz koje su prošli nisu uzaludne pošto postoji mogućnost da se u dalekoj budućnosti kad se oni već požene/poudaju i dobiju decu i par sedih, otvori pozicija za koju bi mogli biti adekvatni. Suglašavam se, postoje zaista neumorni i vrlo izdržljivi kandidati za posao koji ni tu neće odustati.



Ako baš govore neki egzotični strani jezik pored “maternjeg” nam engleskog (niko više ne rukuje – svi handluju, niko više ne pliva – svi swimminguju…), ali da nije španski pošto su njega mogli savladati uz mnogobrojne televizijske serije. Obavezno ga stavite u nemoguće misije u hipotetičkim situacijama, ograničite ih rokom, podignite tenziju..(ali imajte pribor za prvu pomoć kao u automobilu ako nekom pozli ili ako vas neko posle svega napadne).



Ako ste svi preživeli najupornijeg koji i dalje ima neizmernu želju da vam bude kolega, propustite ga u sledeći krug. Naravno, naglasite da se razgovor koji sledi obavlja sa direktorom koji je po funkciji odma uz generala, a on je među kolegama poznat kao kolega sa najmanjim procentom propustljivosti kandidata u neki krug. Možete im reći da su neki podaci posle silniih krugova zastareli ili da je prestala potreba za tom pozicijom u međuvremenu ili ih pozvati na dodatni intervju jer su razlike među kandidatima nijanse pa biste da budete sigurni u vašu odluku.



Malobrojnim maratoncima čestitajte što su uspešno prebrodili sve prepreke i zamke “savremenog recruitmenta” i dodelite im lente kao prvim pratiljama i saopštite im divnu vest: OSTAJETE U BAZI KANDIDATA, ČESTITAMO !!!



Sad se i vi naoružajte strpljenjem jer treba da sačekate par godina da biste ponovo kontaktirali kandidata i pokrenuli ga iz letargije. U međuvremenu je kandidat dobio stomačić , bradu, brkove, dete, svekra, svekrvu, taštu..i prag tolerancije mu je znatno opao, izdržljivost takođe, pa ćete konačno moći da ga odbijete posle razgovora -podsetnika.

 

O Pera transu, Žiki commercu i ostalima neću ni da trošim reči, pričamo samo o ozbiljnim firmama koje vode brigu o svojim zaposlenima i o svojim kandidatima tj. potencijalnim zaposlenima. Moderne kompanije imaju Humanr Resources Deprtmentente, sve sa Hedovima. One brinu o Employee Satisfactionu a posebno o Corporate Social Responsiblity (CSR). Naravno, brinu se i za “mir u svetu”. Tu je i nezaobilazna PR menadžerka, u vidu zgodne cica mace. Obično plave boje. A ove kompanije obožavaju da grade i mostove,  kako reče predsednik Tadić



I opet se pitam kako li je to nekad funkcionisalo? Šta su uopšte do sad radili psiholozi? I šta su ljudi upisivali od fakulteta kad nije bilo silnih menadžerskih fakulteta? Pitam se ko je zapošljavao ljude i na koji način, kako su uopšte opstajale firme?? Nemoguće da je sve to moglo bez današnjeg regrutovanja kadrova?!! Jedino što vreba opasnost od nekog autogola.




Tekst je napisao psiholog, koji radi kao Human Resources menadžer velike i poznate domaće kompanije. Tekst je originalno delo Autora, napisano na osnovu njegove prakse. Autor bi voleo da ostane anoniman. Pretpostavljam da razumete razloge


ovo i ono predhodno uzeto odavLe