peglate se i ovde oko Putina 

Sto se tice osude okoline u slucaju zlostavljaca, to moze komotno da se okaci macku o rep.

U nasem drustvu cak i porodica zrtve retko pristaje da stane na njenu stranu, bez obzira da li je zrtva zena, dete ili muskarac.

Da, da... sad ce opet ono - ja to nikada ne bih, ali secam se price jedne moje drugarice cija je tetka bila zrtva nasilja (tipa, muz ju je bacio kroz zatvorena staklena vrata kad je bila u poodmakloj trudnoci) i za koju se jedino jedan brat od njih 5-6 zauzeo, doveo je svojoj kuci sa cerkom i bukvalno cuvao narednih godinu dana dok se nije snasla, jer je divni zet dolazio ili skroz lud i pretio da ce ih sve pobiti ili sa cvecem i bombonjerama i molio da se vrati.

Elem... okolina, cak i njegova porodica, su mislili da je lud sto to radi....

Nadalje, znam za jedan slucaj gde je opet doslo da rasturanja porodice gde otac nece da trazi svoju decu i zenu koja je opet flipnula i otisla svojima koji je psihicki i fizicki maltretiraju od detinjstva jer "oni imaju veze u policiji"... Obaska sto su mu svi prijatelji okrenuli ledja.

Ili moje komsije koje siluju citavu ulicu jer se razvode i svadjaju oko para vec 2 godine... i policija dolazi malo-malo jer se posvadjaju oko laptop i ko se s kim svalerise, pa zovu pandure da odluce cije je sta... A nijedno nece da popusti... i policija nista nece i ne moze...a sve zbog toga sto dve seljacine vise brinu da se pokazu ko koliko ima para pred porodicom u pickovcu na mlavi nego za dobrobit svoje dece...

E, jebes mu sve ako je to normalno...

Muižniaks: Stop nasilju nad ženama u Srbiji


Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks pozvao je danas vlasti u Srbiji da hitno donesu mere za zaustavljanje nasilja nad ženama.



STRAZBUR – Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks pozvao je danas vlasti u Srbiji da hitno donesu mere za zaustavljanje nasilja nad ženama.

“Ovaj fenomen se mora hitno zaustaviti”, naveo je Muižnieks u saopštenju za medije, podsećajući da je od početka godine ubijeno devetnaest žena, što je gotovo ravno broju žrtava porodičnog nasilja u celoj prošloj godini.

Muižniaks je rekao daje hitna sednica Skupštine Srbije posvećena nasilju nad ženama “dobar prvi korak”, ali da bi svi ostali organi, pravosudni i izvršni, trebalo da donesu konkretne mere da se to zaustavi.

“Eliminacija ove pošasti mora biti prioritet za sve nas”, poručio je komesar i najavio da će u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji koji upravo završava predložiti niz mera za zaštitu žena od nasilja.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=180466

  Kada neko nasrne u rtvom prisustvu na tvoju majku, sestru i svu ostalu nejač reaguješ momentalno. U slučaju da se nasilje desilo preispita se malo slučaj i u zavisnosti od toga vraća se samo glavnica ili glavnica sa kamatom. U slučaju da je nasilnik jači u pomoć dolazi rodbina i tu je kraj priče.
  Sećam se slučaja mog drugara koji je imao problema sa bivšim zetom. Sestra mu se razvela posle porođaja i njen bivši je unao da nenajavljen bane i matletira mu majku i sestru koji su bili u drugom delu kuće. Slučaj je hteo da kad je preterao to bude baš ispod njegovog prozora. Lepo je video kako mu bivši zet prvo udara sestru a kad je istrčao napolje video je kako mu davi majku. Izneo ga je i izbacio na ulicu i počeo da smiruje ženskinje. Posle nekog vremena su došla dva pandura da uzmu od njega izjavu ili da ga privedu u slučaju otpora. Jedan pandur je otvoreno branio siledžiju (saznalo se kasnije da je bio taze razveden) dok je drugi uradio sve po zakonu. Ostalo je na tome da moj drugar plati restauraciju zubala zubala, naočara i da da neku siću da bi namirio bivšeg zeta.
 

Zbog uzasnog pravosudja gde krivicni procesi traju i po nekoliko godina, a policija sem sto belezi nasilje i izvestaje dostavlja tuzilastvu, je u principu nemocna, mnoge zrtve ostaju neme i gube volju da bilo sta pokrenu.

AKo se na to doda, kao sto neko rece, indiferentnost porodice, situacija je ovakva kakva je.

Iskreno se nadam da ce se to promeniti ali to ne rade kancelarije i psiholozi, to mora da uradi drzava.

Pismo koje je potreslo Srbiju: Ispovest devojčice čiju je majku ubio otac
Goran Božić (43) iz banatskog sela Boka rukama je usmrtio Snežanu Popadić (43) 2011. godine. Sada, ćerka ubijene Snežane traži od ministra pravde, Nikole Selakovića smrtnu kaznu za njenog oca.

Sudbine | telegraf.rs | subota, 23.05.2015. | 11:05
Komentari 0


Ona i njena tetka, sestra ubijene, koja je posle zločina prihvatila i odgajala kao svoje dete pisale su ministru pravde Selakoviću, tražeći da ih uputi kako mogu da postanu predlagači zakonskih izmena kojima bi se uvela smrtna kazna.

“Telegraf” je pismo devojčice preneo uz neznatno skraćenje:

Moja majka Snežana Popadić je ubijena.

Ubio ju je moj otac, Goran Božić, posle 16 godina neprestanog zlostavljanja nje, mene i mog brata. Godine 2011, kada je ubijena moja majka, naš advokat na sudu je izneo podatak da su te godine, za prvih 10 meseci, ubijene 43 žene i da je oko 80 dece u raznim životnim dobima ostalo bez roditelja.

Ubistvu su prehodile krivične prijave za porodično zlostavljanje, ali sudstvo i tužilaštvo nije reagovalo onako kako treba, a to je da mu odredi automatski pritvor i sudsku presudu za zlostavljanje koja, koliko mi je poznato, predviđa kaznu zatvora od tri godine. Da je takva kazna izrečena, moja majka bi danas bila živa.

Nasuprot tome, tužilaštvo mu je kao kaznu za “prevaspitavanje” odredilo 80 sati društveno korisnog rada u vešeraju Gerontološkog centra u Zrenjaninu. Psiholozi kažu da se ubicama i zlostavljačima može uticati na svest, ukazati im na loše ponašanje i osobine, i da je moguće izmeniti karakter i prevaspitati ih. Odgovorite mi: Da li je “prevaspitavanje” mog oca uspelo? Naravno da nije i neće ni kod jednog od njih. Oni se ne plaše svoje agresije, to im je usađeno u genetski kod. Po tome se i razlikuju od ostalih ljudi. Njihov mehanizam je pokvaren još od rođenja, samo niko neće da prizna da ne može da se popravi.

Naravno, psihijatri i psiholozi moraju da zarade platu. Neka psihijatri navedu bar jedan slučaj, sa imenom i prezimenom zlostavljača kog su prevaspitali, pa je posle terapije postao brižan suprug i roditelj. Nema takvog!

Ubistvo žene je postalo “trend” za koji se dobija nekoliko godina zatvora. Moj otac je presudom od 30 godina zatvora bio zaprepašćen, jer je, kako je rekao, mislio da će dobiti samo 10-12 godina, od čega će odležati najviše sedam. To je čista istina i statistika suda. Slobodno mi odgovorite ukoliko nisam u pravu.

Nema veze što smo brat i ja ostali bez majke, moja tetka i ujak bez sestre, moji baba i deda bez ćerke, kolektiv bez bez uzornog i vrednog radnika, moja braća po tetki bez tetke. Nasilno, okrutno,monstruozno! Idemo li evolucijom savremenog društva? Želimo li u tom društvu gnojne čireve koji će nam pojesti celo društvo? Gore i necivilizovanije nego u prvobitnoj zajednici. I tamo se znao neki red. Rešenje je – hiruški nož. Smrtna kazna za ubice!

Moj otac je danima planirao ubistvo moje majke i stalno je govorio da će iz stana samo “s nogama napred”. I održao je obećanje. U jednom trenutku, sama, nezaštićena, kada je ostala sama u stanu – ubijena je na najbrutalniji način. Ne iz pištolja, ni nožem, već ju je tukao dok je nije ubio, a zatim vukao za noge niz stepenice sa sprata kao vreću i zdrobio joj preostale kosti. Potom je bacio kao džak sa smećem na pod kola iza vozačevog sedišta, a onda “vozao” skoro 50 kilometara, pokušavajući da se otarasi tela, bacajući je u Tamiš i Tisu. Kada ni to nije uspeo, ostavio je auto s njenim telom u širem centru Zrenjanina.

Sve je to uradio dva dana pred polaganje moje male mature. Prijavu za moje polaganje nije imao da potpiše – niko! Nisam imala oba roditelja, ni staratelja. I njemu se dozvoljava da živi! Današnje ubice, u našem “savremenom društvu”, kojima su naše tužilaštvo i pravosuđe produžena ruka, jer su zakoni krojeni tako da njima budu na usluzi, vrlo profesionalno obavljaju svoju “svetu” misiju: polivanjem žrtve benzinom i spaljivanjem, guranjem u septičke jame, davljenjem, sekirom i komadanjem na sitne deliće, bacanjem u kanalizaciju i na deponije sa smećem.

Moja majka se rastala od monstruma kada je videla da “stručna” i “vaspitna” mera tužioca ne pomaže, ali ni to nije pomoglo. Ko je sad u pravu, a koje pogrešio? Država neće da prizna da loše radi svoj posao i da su nemoćne sve nadležne strukture. Tu pomoći nema! Eskalacija ubistava ovih dana to potvrđuje. Otelo se kontroli.

Za četiri i po meseca ove godine 26 žena je ubijeno. Dokle? Verujte da oni neće stati! Biće sve gore, jer su kazne minimalne! Ni doživotna kazna zatvora neće ništa promeniti. Samo dvojicu ubica da osudite na smrtnu kaznu i videćete kakav ćete učinak imati. Neka zaživi i doživotni zatvor, ali bez prava pomilovanja! Samo ih sklonite iz naših života za sva vremena!

Želim da postanem predlagač donošenja zakona o uvođenju smrtne kazne! To mišljenje deli veliki procenat stanovnika naše zemlje. Uputite me na postupak. Dozvolite da nešto učinim za svu decu ovog sveta čije su majke ubijene. Da pokušam da pomognem i sebi i državi. Imam snage i hrabrosti za to i podržaće me više od pola države.

Ja se oporavljam od gubitka, ali se u potpunosti nikada neću osloboditi traume i straha, jer je on tu negde. Izaći će jednog dana! Poznajući naše pravosuđe, koje će mu smanjiti kaznu iz raznoraznih razloga, kao što su mu i u startu presude oprostili 10 godina (trebalo je za ubistvo prethodno zlostavljanje osobe biti osuđen na 40 godina zatvoira) samo zato što je sve priznao.

Apelacioni sud je odbio žalbu tužilaštva kojim je traženo da se ubica osudi na 40 godina, kako je i predviđeno zakonom. Ja ću onda biti u neprekidnom strahu da li će, kada izađe iz zatvora, ubiti i mene i brata, tetku koja me je prihvatila u svoj dom i njenu porodicu, ili babu i dedu. Želite li ovakav kraj i drugim porodicama koje su preživele ruku ubice? Želite li da živimo ceo život u neprestanom strahu?

Osećamo, tu je negde, izašao je. On nema ništa, nema gde da da se vrati, moraće ubiti ponovo da bi se vratio u zatvor, jer mu jeto jedino utočište posle toliko godine. Tu ima hranu, platu, plaćenje dažbine, zanat. Za to vreme cela porodica treba da strahuje od njegovog povratka. Dakle, priznajte sebi, da on i dalje sprovodi nasilje nad nama, čak i iz zatvora i tome nema kraja. Da li nam želite i dalje život pun neprestanog straha, nesigurnosti i siromaštva?

Promenila sam ime

Sada sam maturant srednje škole u Novom Sadu, spremam maturski ispit i prijemni za fakultet. Sutra ću biti intelektualac, profesor, koji će svoje znanje i iskustvo prenositi drugoj deci. Da li neko drugo dete u budućnosti treba da strepi da će mu se otac nasilnik, okrutni ubica ponovo vratiti u život? Želite li isfrustrirano, istraumirano, i stalno u strahu društvo? Želite li da neka divna osoba postane ubica, ako dođe u situaciju da zaštiti sebe i svoju porodicu? Olakšajte nam!

Uputite me na koji način da postanem predlagač za nov zakon koji će predviđati uvođenje smrtne kazne za monstrume ili bar doživotnog zatvora bez prava pomilovanja! Morala sam da promenim ime i prezime kako bi se zaštitila, ali da li će mi to pomoći da prebrodim sve prepreke na koje i posle četiri godine, a verovatno i ceo život, budem nailazila.

U ime moga brata i porodice svih žrtava monstruozno zlostavljanih i ubijenih, prvenstveno žena, i u svoje ime.

Neutešna ćerka.

izvor: naše novine

Izvor: B92

U ovoj godini ubijeno 26 žena, timovi u svim tužilaštvima

Od početka 2015. godine ubijeno je 26 žena, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj su predstavnici Ministarstva pravde najavili da će u svim tužilaštvima u Srbiji biti formirani specijalni timovi za porodično nasilje.

BEOGRAD - Od početka 2015. godine ubijeno je 26 žena, rečeno je danas na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj su predstavnici Ministarstva pravde najavili da će u svim tužilaštvima u Srbiji biti formirani specijalni timovi za porodično nasilje.

Predsednik tog skupštinskog tela Meho Omerović saopštio je na početku sednice, na kojoj se razgovaralo o trenutnoj situaciji sve učestalijeg nasilja nad ženama i porodičnog nasilja sa smrtnim ishodom, da je od početka 2015. godine ubijeno 26 žena.

"Danas je poslednji trenutak da se svi ozbiljno zamislimo oko položaja žene u ovom društvu. Sa ovog mesta moramo da pošaljemo jasnu poruku da smo jednaki i da nas pol ne čini jačim. Moramo da razgovaramo šta i koliko možemo kao društvo i država da zaustavimo i sprečimo ovu pošast", rekao je Omerović.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić najavio je da će u svim tužilaštvima u Srbiji biti formiran specijalizovani tim koji će se baviti porodičnim nasiljem, a da će u tim timovima biti i pripadnici policije, centara za socijalni rad, lekari, psiholozi.

"Ukoliko bismo za svaku opštinu imali ovakve timove, koji bi se često sastajali, mi bismo mogli da organe represije upotrebimo i kao preventivne organe", rekao je Ilić, dodajući da je ministarstvo sačinilo platformu za borbu protiv porodičnog nasilja, koja je dobar polazni osnov za rešavanje tog problema i krivičnih dela protiv polne slobode.

U pitanju je, kako je rekao, sažet dokument, sa konkretnim predlozima, uz napomenu da je jedan jedini način borbe protiv porodičnog nasilja sveobuhvatan pristup i koordinacija svih državni organa.

Ilić je rekao da je do sada nedostajala ta koordinacija i da državni organi svojom nekomunikacijom na terenu nisu bili u stanju da daju pravovremeni odgovor na porodično nasilje.

Dodao je i da više ne sme da se događa da policija podnosi krivičnu prijavu protiv žrtve nasilja samo zato što se branila.

Dušan Milisavljević (DS), inače doktor, saopštio je da je sinoć bio na dežurstvu i da je imao slučaj porodičnog nasilja, iako je žrtva to negirala.

Kaže da je pozvao policiju, a da je ona bila iznenađena što je doktor prijavio takav slučaj.

"Moja poruka doktorima, koji prvi vide nasilje, je da ih zakon jasno obavezuje da prijavljuju takve slučajeve. Sumnja lekara mora da upali alarm. Te žene smatraju da su same, a loša ekonomska situacija i porodična situacija utiču da žene ne prijavljuju nasilje", rekao je Milisavljević.

Predsednica skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Slavica Đukić Dejanović (SPS) ukazala je da se mora postaviti pitanje šta se događa sa ženom kada se odvaži i bilo kome ispriča da trpi nasilje.

"Najčešće se događa da smo nemi, da je prepuštena samoj sebi i da mora da se vrati u porodičnu sredinu u kojoj trpi nasilje", navela je Đukić Dejanović.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=180991