Ma daj....
Aj da vidim,da mene neko "isprogramira"...
Ovakve nebuloze mogu da se vide samo u casopisu koji se zove "Velika Srbija"...cini mi se...i u "Trece Oko" doduse...

Zapitaj se ti kad si tako samouveren-koliko ti je to dobro.Ja sam u svemu nepristrasan za razliku od takvih kao što si ti.
 Niko nije rekao da treba da veruješ u "moje" priče koje i nisu moje btw.
  Ignorantan si i preterano samouveren u "gluposti" pa teško da s takvom osobom može da se priča.
   Veruj u zvanična sranja ako ti je tako milo i drago i ne idi dalje.Jer,da si sto posto siguran u to što pričaš,ne bi ni bio radoznao i dolazio na temu.

I onda je mrmot zavio cokoladu... 

 Anea opet spamuješ...

@niko79

pa vec si isprogramiran da, recimo, ne prihvatis drugaciju teoriju od svoje

Izvini bro,njoj je to radjeno od malena,pre nego što se formirala.Problemi sa verovanjem?Ma da na televiziji nisu javili,kako da veruješ u takvo nešto.. 
  http://svjesnost.com/?p=12  "Conspiracy theory" o 11.sept.2000.
  http://www.netro.ca/disclosure/npccmenu.htm Gomila naučnika i stručnih ljudi-spremni da govore na sudu i pred kongresom o nekim stvarima. Dr. Steven M Greer (The Disclosure Project)
Originally Broadcast Live on Wednesday, May 9, 2001
        I svi su budale?Hm...
  http://video.google.com/videoplay?docid=1289338414420676723&q=Revelations+of+a+Mother+Goddess&total=31&start=0&num=10&so=0&type=search&plindex=0
 "Revelations of a Mother Goddess" Intervju - Arizona Widler,devojka koja je prošla pakao kontrole uma i uspela je da se izvuče.Sve je počelo u najranijem detinjstvu.

Citat jednog Dr. med.:
ovdje ima nešto o konzumiranju ljudske uglavnom dečje krvi:
Dean Warwick

 

Ubistvo uz pomoć daljinske kontrole (Murder By Remote-Control?)

*News Brief - October 9, 2006*http://thetruthseeker.co.uk/article.asp?ID=5290

Pojavile su se nove indikacije da Dean Warwick, http://www.ampliflaire.co.uk/Page2.html , pionir u istraživanju alternativne energije i član kruga obavještajaca, nije umro prirodnom smrću.

Dean Warwick je kolabirao i umro dok se obraćao krcatom auditorijumu u Blackpool-u, prošlog vikenda. Međutim, ono što je bitno, prije nego što je počeo svoj govor, on je rekao da osjeća “snop” (energetski, prim.prev.) odnosno, da ga nešto peće s jedne strane glave. Prema onima s kojima je razgovarao neposredno pred početak svog govora, Dean je rekao: “Mislim da će me likvidirati". Porijeklom sa Novog Zelanda a nastanjen u Škotskoj, Dean jeobećao da će na toj konferenciji objaviti neke vrlo značajne stvari.

Nekoliko sedmica prije tog govora, na Probe Internacionalnoj Konferenciji <http://www.ivy-rose.co.uk/Holistic_Events/498.htm>, Dean je Dave-u Starbuck-u dao u jednom intervjuu neke nagovještaje u vezi onoga što slijedi.

Između ostalog, Dean je obećao da će imenovati i one koji su stajali iza ubistva Bobby Kennedy-ja. Međutim, kako je reko Starbuck-u, to će biti samo početak jer će takođe imenovati i “Antihrista” i podići prašinu u vezi podzemnih baza i nestale djece. U intervjuu kojeg je snimio Dave Starbuck, on je takođe rekao kako i zašto je sedam preživjelih putnika srušenog aviona kod mjesta Lockerbie ostavljeno da umru od hipotermije. Razlog za to je, rekao je on, što su preživjeli putnici znali da teroristička bomba nije srušila Pam Am Let 103, koji je srušen 1988.g. pri čemu je poginulo 270 putnika i članova posade. Njih su ostavili da umru zato što su znali da je raketa bila ta koja je oborila avion, a ne bomba. (Slično kao i u slučaju Leta 93, koji je oboren iznad Pensilvanije, 11 septembra 2001.g., prim. prev.). Tako da su oni preživjeli, onda bi sigurno to i posvjedočili.

Međutim, ovo znanje učinilo je Dean Warwick-a veoma opasnim čovjekom po one koji kriju te stvari. To je i razlog zašto postoji mnogo pitanja u vezi njegove iznenadne smrti.

Kratko nakon što je počeo svoju prezentaciju, kako kažu organizatori konferencije, Warwick, 62 godine star i dobrog zdravlja, rekao je da ima “predosjećaj” da će mu se nešto desiti. Prema Dave Starbuck-u koji je prisustvovao Deanovom govoru na Internacionalnoj Konferenciji Probe, Dean je počeo da korača krupnim koracima. On je najavio da će objaviti ko je ubio Boba Kenedija, ime “Anihrista” i još mnogo toga. Međutim, njemu to nije pošlo za rukom. Uz riječi, “strpite se malo…” Dean se naslonio lijevim laktom na obližnji sto a onda se srušio na pod. Činilo se da je u tom momentu već bio mrtav uprkos svim pokušajima da ga ožive, mada neki tvrde da je umro prije nego što je dotakao tlo.

Iako je napravljena obdukcija, okolnosti u vezi Deanove smrti veoma su sumnjive. Da stvar bude interesantnija, oni očevidci koji su pokušali telefonom kontaktirati njegov vebsajt, nisu mogli dobiti vezu. Iako nismo primili nijedan poziv tog vikenda, naše telefonske linije bile su stalno “zauzete”. To je još jedan razlog zašto nam se čini da je Dean vjerovatno bio likvidiran uz pomoć energetskog snopa (oružje poznato kao: “beam-weapon”, prim. prev.) od strane grupe koja ima veliki interes da drži poklopac na nome što se stvarno dešava.

Dean Warwick je bio “insajder” koji se s autoritetom obraćao jednom širem auditorijumu i slušajući ga postaje očigledno zašto mnogi smatraju da je on likvidiran. Uostalom, prosudite sami na osnovu ovoga što je rekao Dave-u Starbuck-u u vezi napada na Svjetski tgovinski centar.

http://www.revelationaudiovisual.com/Audio/Dean%20Warwick%2001.wma

Ili poslušajte ovo što je Dean izjavio u vezi nestale djece i žrtvovanja ljudi.

http://www.revelationaudiovisual.com/Audio/Dean%20Warwick%2002.wma

***

http://thetruthseeker.co.uk/article.asp?ID=5337


Uzbunjivač umire pod sumnjivim okolnostima na bini za vrijeme konferencije
James Casbolt – October 17, 2006

U subotu 7 oktobra prisustvovao sam konferenciji na temu NLO-a, u Blackpool-u pod nazivom ‘Probe international’. Namjeravao sam da se sretnem sa bivšim službenikom američke vlade, Dean-om Warwick-om koji je bio poslednji predavač tog popodneva, kako bih ga nagovorio da nam otkrije sve što zna u vezi NSA, izgubljene djece i vanzemaljaca.Ovih dana, Dean je već izašao u javnost i prije par sedmica dao je jedan intervju mom prijatelju, Dave Starbuck-u, koji je inače istraživački novinar. Činjenica jeste da je Dean tu iznjeo samo jedan manji dio onoga što on stvarno zna. Zato sam namjeravao da ga zamolim i pokušam da ga ubijedim da nam potpuno otkrije sve što zna.

Samo par minuta nakon što je izašao na pozornicu, Dean je izgubio svijest i srušio se na pod. Ljudi su se zapanjili i nastala je opšta konfuzija. On je prestao da diše, pozvana je hitna pomoć, međutim, Dean je umro na pozornici. Kad se Dean srušio na pod, jedna žena je primjetila tamnokosog čovjeka kako se iskrada napolje. Ona ga je pratila dok je on bezbrižno zviždukao, onako sam za sebe, silazeći niz stepenice, onda je ušao u auto i nazvao nekoga telefonom. Onda je vidjela kako se on smije razgovarajući s nekim.

Ko će to zadovoljno zviždukati a onda se smijati priliko telefonskog razgovora neposredno nakon što je vidjeo čovjeka kako se ruši na pod i umire?!Svi ovi događaji ukazuju na činjenicu da se ovdje radilo o ubistvu od strane jedne obavještajne službe koja je koristila E.L.F – oružje. (Estremno niske frekvencije, prim. prev.) Ta E.L.F oružja mogu biti podešena na Delta valove i u stanju su da “isključe” čovjekov nervni sistem.

Većina te tehnologije dovedena je do savršenstva na 4.-om nivou CIA-ine podzemne baze Dulce, u pustinji države New Mexico desert. Četvrti nivo te podzemne baze bavi se istraživanjem tehničkog aspekta ljudske aure, manipulacijom snova, hipnozom, telepatijom i naprednim vrstama kontrole uma. Ta E.L.F oružja ‘isisavaju’ život iz žrtvinog tijela i Dean je bukvalno “zaspao” na svojim nogama. Suze su mi lile niz lice dok sam prolazio pored mog prijatelja Ellisa koji je piljio direktno u moje oči pogledom koji je govorio “Obojica znamo šta se upravo desilo”. Dean Warwick je bio hrabar čovjek koji je umro boreći se za slobodu. Oni koji su odgovorni za ovo djelo, platiće za to kad dođe vrijeme. A to vrijeme doći će brzo. Isto važi i za agente “petokolonaše”, koji su pokušavali da ubijede ljude na Probe Konferenciji da su neki od nas. Vi znate ko ste, a to znam i ja.

***

Slijedi izvod iz intevjua sa Dean Warwick-om kojeg je napravio Dave Starbuck, par sedmica prije njegove smrti. Radi se o pitanjima nestale djece, ulozi armije i vanzemaljaca i planiranog holokausta u Americi.Dean Warwick: “Želio bih da naglasim nešto što me je uznemirava već neko vrijeme, radi se o ubijanju djece. U jednom izvještaju Odjeljenja za Statistiku američke vlade, tvrdi se da će u SAD-u svake godine biti oko 150 hiljada djece za koje se nikada više neće čuti. Tri mjeseca kasnije dobio sam sličan izvještaj koji kaže da će ih u centralnoj i južnoj Americi biti oko 350 hiljada. Ja sam to izračunao, specijalizovao sam čistu i naprednu matematiku na univerzitetu. To nije slučajnost. Radi se o 0.5% populacije u sjevernoj Americi i 0.5% u centralnoj i južnoj Americi. To ne može biti slučajnost.

Dave Starbuck - “Sigurno da nije”

Dean Warwick: “Tako, jednog dana u moju kancelariju je ušao jedan sužbenik i dok smo razgovarali pomenuo mi je da ima sastanak u DSS prostorijama. Rekao sam mu – “Sigurno ćete biti zainteresovani za ovo” a onda sam mu saopštio da sam dobio te izvještaje i o kakvim se brojkama radi. Rekao sam mu da mi u Velikoj Britaniji nemamo tako nešto. On mi je odgovorio: “Reći ću vam ko sam, ja sam u tom odjeljenju 30 godina i sada sam njegov načelnik”. Rekao je: “U Velikoj Britaniji imamo isti slučaj sa oko 20 do 25 hiljada djece godišnje”. Nešto kasnije gledao sam televiziju usred dana i to je bilo nešto prezentirano kao vijest, gdje se pojavila jedna gospođa koja je član neke grupe u Londonu, mislim da je njihovo ime bilo “Majke onih koji su nestali.” Ona je rekla da svake godine u Velikoj Britaniji oko 120 hiljada djece između 10 i 23 godine ode od kuće a 80% njih se ponovo pronađe. Drugim riječima, 20% njih nestanu. Dobro, 20% od 120 hiljada čini 20 hiljada i potvrđuje onu brojku koji mi je taj čovjek rekao. Pa dobro, šta se dešava s tom djecom?

Razgovarao sam sa šefom policije i on mi kaže “U pravu ste u vezi te djece, Dean!” Kaže, “Jedne godine zabilježili smo 40 hiljada i nešto, koji su nestali. Onda je dodao da im je vlada tada saopštila da se ne radi o 40 hiljada, nego o 60 hiljada i nešto.

Ovo sam čuo od policijskog službenika koji je bio u vezi sa policijom u Dorsetu. U Novoj šumi, svake sedmice pronađu 7 do 8 djece koja su isječena od grla do ramena. Koža im je oguljena s leđa a meso jedeno dok su bili živi. Sada mislim da to ima veze s onim u vezi čega me je moj djed upozoravao da ću to saznati kasnije (Ranije u intervjuu, Dean je pomenuo da mu je djed davno rekao da kad odraste, suočiće se s jednom tajnom koja će ga uništiti.) i tako sam naletjeo na onaj događaj sa Jessicom i Holly. Svako ko je povjerovao da Ian Huntley ima bilo kakve veze s ubistvom te djece, trebao bi da se javi doktoru na pregled.”

Dave Starbuck - “Prije četiri godine održao sam predavanje na temu - ‘Ko je stvarno ubio Holly Wells i Jessicu Chapman’ i odaziv je bio nevjerovatno veliki, uključujući čak i nekoliko advokata.”

Dean Warwick - “Optužili su Ian-a Huntley-a zato što je imao u naborima svojih pantalona sjemenke biljaka koje se nalaze u toj šumi. On ih je mogao pokupiti bilo gdje, a mogli su mu ih i podmetnuti. Taj čovjek ne bi bio tako glup da odnese ta tjela na ono mjesto, svuče im odjeću, polije ih benzinom pa onda zapali. Svako ko ima bar pola mozga zna da je bolje ostaviti odjeću na tijelu da upije benzin a onda da ih zapali. On je navodno odnjeo njihovu odjeću nazad do škole, stavio je u kantu za smeće, onda zapalio, pa je ugasio polijevajući je vodom iz crijeva. To je glupost!

Imamo slučaj gdje je jedna gospođa tražila od medija da objave njenu priču. Ne znam koliko je to tačno. Radi se o tome da je ona šetala svog psa u toj šumi svakodnevno u toku par sedmica prije nego što su Jessica i Holly bile pronađene. Ona je izjavila da je vojna policija blokirala taj put.”

Dave Starbuck - “Da, to je tačno. Ja sam to takođe čuo iz jednog drugog izvora.”

Dean Warwick - “A imamo i onog džogera koji je bio saslušan izvan suda dok se sudilo Huntley-u. On je rekao da je tri noći trčao pored te šume i da je čuo krike djevojčica iz te šume. Sada, one informacije koje imam o tome stigle su od visokih američkih vojnih obavještajaca kojima u svakom slučaju vjerujem. Oni su unutar vlade, duboko unutar vlade, a ko su oni, to je već posebna priča. Tijela tih djevojčica bila su unakažena kandžama a bile su i silovane. Sada, da li se tu radilo o činu nekog kulta ili transmutaciji “prisustva” (misli se na proces transmutacije entiteta iz 4D, prim. prev.) to je već ovoreno za diskusiju. Ja lično mislim da je David Icke stigao prilično blizu, samo što je on promašio u vezi onoga što bi mi trebali da radimo u vezi s tim slučajem reptilskih i drugih entiteta ali nećemo sada o tome.

Međutim, ukoliko se ponovo vratimo na onaj slučaj nalaženja 7-8 tijela u Novoj šumi, u Dorsetu, taj policajac mi kaže da njegov kolega koji pregledava ta tijela, svakog puta želi da počini samoubistvo nakon onoga što vidi.”

Dave Starbuck- “Mogu da vjerujem”

Dean Warwick- “Ovo me podsjeća na ono što nalazimo na mnogim mjestima u bibliji, ‘A oni su jeli meso djece tih dana,’ a postoji i razlog za to. Srećom imam jednu seriju dobrih proizvoda, tako da srećem mnogo ljudi. Jedan klijent je npr. postavljen veoma visoko u naučnom istraživačkom centru britanske vlade.

Činjenica je da se dosta toga nalazi u biblijskim zaisima i onome što je Zacharia Sitchen pisao, recimo ona priča o “Onima koji su s Neba na Zemlju došli” ili o Nefilim-ima i Anunaki-jima.Oni su konzumirali menstrualnu tečnost njihovih žena zato što im je to davalo sposobnost da čitaju um svojih suparnika, da komuniciraju telepatski i ja u to vjerujem a kasnije ću reći šta sam istraživao na univerzitetu na Novom Zelandu.

Kad je došlo vrijeme za te entitete da idu, a oni su ti koji su došli s nebesa i uzimali žene ljudi pokušavajući da ih oplode a pošto su te žene rađale gigante, umirale su kod porođaja, nastao je problem. Tako je to ono kako su oni naišli na to kako će dobiti te supstance. Nisu mogli iz menstrualne tečnosti ljudskih žena da dobiju te supstance ali su otkrili da ih mogu dobiti iz muskulature djece koja su izložena mučenju. Ovo ima i svoju naučnu bazu, neću sada reći odakle tačno iz SAD, ali da, to je odgovor. Takvo meso je “natopljeno” serotoninom i adrenalinom, i ono im daje slične supstance koje im omogućavaju da čitaju drugima um i komuniciraju telepatski. To se pominje na mnogo mijesta u Bibliji, i to se treba bukvalno uzimati, onako kako je napisano.

Tamo se na kaže da su oni jeli dječje kosti, ili dječju kožu, nego da su jeli dječije meso, što znači da su im gulili kožu. Slično s onim iz Biblije gdje se kaže da je Kain navodno ubio Abela. To nije tačno, u stvari, nije rečeno tako. Rečeno je da je Kain pojeo Abela i zato je bio prognan. Ne mogu zamisliti ništa gore od mučenja jednog djeteta u onom stepenu u kojem se to čini, a onda da ga se konzumira onako kako je to bilo rečeno od strane policajaca koji su sprovodili istragu. To možda ima neke veze s onim o čemu mi je moj djed pričao kad sam bio dijete, tj. o onome što ću saznati kasnije u mom životu, a sigurno je to da ne postoji ništa gore od toga što djeca dožive kad se podvrgnu svemu tome.

Slično tome, nedavno sam magazinu Nexus dostavio dokumentaciju o tome da se kod nas sada pojavljuju giljotine, koje su pomenute u Otkrovenju 24. Hiljade njih sada dovoze u američke vojne baze. Zašto? Senator koji je to pomenuo rekao je da je to divan način da se izvede smrtna kazna. Ali oni ne likvidiraju ni stotinu ljudi godišnje u Americi, šta će im onda hiljade giljotina? Žena kongresmen iz San Dijega je javno izjavila da je u jednoj japanskoj fabrici vidjela da prave te stvari.”

Dave Starbuck- “Da i ja sam negdje čuo taj izvještaj”

Dean Warwick- “Pa, to je bilo i na BBC radiju negdje sredinom januara 2004. godine, da se to slalo u SAD u kontejnerima, 300 u jednom. Sada mi se čini da znam o čemu se radi. Neki svjetski lideri kao Kissinger, javno su trvdili da je potrebno reducirati svjetsku populaciju sa 7 milijardi na pola milijarde. Kako ćete likvidirati toliki broj ljudi? Dobro, možemo se igrati s klimom, možemo raditi razne stvari kao npr. napraviti velike poplave, ljudi mogu ginuti zbog globalnog zagrijavanja planete, podizanja nivoa mora itd.

Imam podatak da je policija prijetila jednom farmeru u Yorkshiru. Ovdje ću stati i vratiti se malo natrag da pomenem da je Gunderson, koji je bio najveći proizvođać metala u svijetu, bio intervjuisan na Tv u vezi s tim što je dobio ugovor da za američku vladu proizvede hiljade teretnih vagona a u svakom od njih je bilo mjesta za 150 ljudi. Imamo takođe slučaj onog britanskog doktora koji dok je s porodicom hodao kanadskim šumama u blizini američke granice, nabasao na željezničko skladište sa više od 50 teretnih vagona. Kada su otvorili vrata svakog od njih, u njima su vidjeli okove i giljotine za glavu.

Sada ću ti reći ovo, zamisli da smo ja i ti u tim okovima i mene su stavili na giljotinu a tebe su ostavili za sutra. Ti ćeš se prestraviti.”

Dave Starbuck- “Prokleto si u pravu!”

Dean Warwick - “Tako da tu dobijamo slične okolnosti, pošto si ti prestravljen, adrenalin i serotonin teku, te tako imamo te sastojke u našem tijelu. Zato je onaj senator pomenuo da je to divan način za likvidaciju kao i za korištenje dijelova tijela ili organa.

Ali da se 6.5 milijardi ljudi iz cijelog svijeta tako likvidira, to je velika stvar i većina ljudi će to proglasiti glupošću. A upravo u tome i jeste poenta. Kad staviš nešto direktno ispred nečijih očiju, to je najbolji način da sakriješ tu stvar.

To je isto kao kad su se Njemci počeli ponovo naoružavati za Drugi svjetski rat. Oni su mogli praviti puške, dijelove oružja i municiju i mogli su ih lako sakriti ali ono što nisu mogli lako sakriti to su bile topovske cijevi. Šta su oni onda uradili? Oni su ih ugrađivali ljudima u kuće kao dimnjake. Tako su te cijevi stršile napolje kroz krovove, a ljudi su od topovskih cijevi mislili da su to dimnjaci.”Dave Starbuck- “Pa, to je već odavno strategija sila Novog svjetskog poretka. Ako hoćeš nešto da sakriješ, stavi to ljudima ispred nosa. Ja sam prilično dobar poznavalac toga. Prije nego što sam postao novinar bavio sam se mađioničarskim vještinama, tako da znam kako se sakrivaju stvari ljudima isred nosa. ”

nešto više informacija o Deanu Dean Warwicku može se naći ovdje: www.jamescasbolt.com

Svojevremeno mi reče jedan pametan čovek: "Čitanje je opasno po mentalno zdravlje.", dodala bih i gledanje televizije. Dakle moje mišljenje je da se ljudima upravlja mnogo lako putem emocionalnog odgovora, serviranja dezinformacija, interesnih grupa i sitne korupcije nego nekakvim satanističkim obredom. Više pažnje u oblikovanju svesti treba posvetiti TV i ostalim "pouzdanim" izvorima informacija. U prirodi čoveka je da postaje nekritičan posle nekog vremena. Ja sam taj užas pratila tokom raspada exYu i naprosto nisam mogla da verujem koliko je lako i jednostavno isprati nekom mozak.

Pre kratkog vremena tema br 1 bila je ona hormonska bomba koja može da izazove homoseksualno ludilo među vojnicima. Svi znamo da se u hranu bez problema mogu trpati aditivi, pa je lako jednu grupu izložiti uticajima psihoaktivnih supstanci bez njihovog znanja (preko zajedničkog obroka) i to se sa policijom i vojskom svuda u svetu često radi. Kad je u pitanju program na TV ako prvo gledamo nešto što je zabava koja iziskuje isključivanje kritičke svesti kao recimo humorističku seriju ili crtani filn, pa odmah posle vesti, bićemo vrlo prijemčivi da verujemo u sve što se na tim vestima prikaže. Jedna od omiljenih tehnika je i dezinformacija putem"radio Mileve". Ako se dezinformacija pusti u javnost sa "obaveštenog mesta" kao slučajno izrečena tajna a onda se izvor pokaje pa ne sme da obrazlaže dalje slušaoci prosto nekritički gutaju i postaju prenosioci velikom brzinom . Oni svojom ubeđenošću bez dokaza dalje utiču na uverenje drugih. Takođe vrlo je lako prikazivanjem osobe koja pati, posebno deteta, izazvati gnev koji isključuje kritičku svest. To su samo nekoliko primera, ima ih bezbroj.

Tajna društva i sotonjarski obredi s druge strane način su da neko postane saučesnik u zločinu nakon čega je podložan samocenzuri, strahu i lakše podleže pritiscima. Takođe i korupcija kjoja može biti beznačajna, nepravična unapređenja recimo, sitne privilegije, prosto su smrtonosne za moralni otpor pojedinca.

KONTROLORI UMA I LJUDI


    Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude.Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma.Znači da još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um.Ali...Ako mi nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to već nisu.
    U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slično.Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat 'Ćaskanje' (Chatter).Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku vojsku. To je i učinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik generalštaba SAD.Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju  u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering. Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo.
Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'  imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.
      Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um.Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je 'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama.Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom 'akustična psihokorekcija'.Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija.Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala 'ohrabrujuće' rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata.Među sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju.Tu je i projekat 'Monarh' koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno normalnih ljudi.U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog elektromagnetskog generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uređaji stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju'.
    CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal.Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera).Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Čarlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome što je zračio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e.Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač kontrole ljudskog uma na daljinu.On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduću osnovu širenja psihopolitičkog aparata, 'koji će moći delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja'.Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje).Užasavajuće u celoj toj činjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje.Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će čak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana 'soba sa rešetkama'.U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako bi pacijent pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare.To bi kod njega izazvalo paralizu mišića i dijafragme a  žrtva bi i dalje bila svesna svega. Nakačene elektrode i provodnici imali su zadatak da moždane talase pacijenta usmere i prenesu u  susednu prijemnu sobu  u kojoj se nalazila aparatura koja je  imala za cilj različite manipulacije sa umom.Brisanje  pacijentovog uma i  memorije vršeno je ogromnim dozama LSD-a,  neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili čak 75 puta jači nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um.Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput .Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije.
    Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proučava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke" kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u mozak.Za naučnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom priprema za 'hipnotičku rekonstruktivnu operaciju'.
    Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu kontrolu.To je značilo da se izvesna mentalna stanja kod čoveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta 'Artičoke' bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su imali zadatak ubijati po naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran.

SADAŠNJOST - ČIPOVANJE LJUDI !!!

    U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."
   Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće priznati).Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere.
    Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo veči od zrna peska.To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih a mogu i da se očitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu.
    Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima).Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka.Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa.
Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi.Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične karte.U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.
    Međutim tržište na koje se cilja je mnogo veće.Sve što postoji na planeti je moguća meta čipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvaničnika implantirani mikročipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo oni koji imaju ugrađene ove čipove mogu pristupiti u određene oblasti gde je pristup strogo ograničen.Pretpostavlja se da tajni agenti imaju ugrađene RFID čipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici koji rade za neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati na čipovanje.
    Čipovanje može biti ljudima protureno kao i modni hit i prestižna stvar u životu.U Holandiji jedan noćni klub vrši čipovanje ljudi, tako što im se mali RFID čip implantira u lakat.Na mikročipu su svi Vaši podaci kao i jedna vrsta Vaše platne kartice.Kada Vam osoblje donese račun, Vaše je samo da im podignete lakat da bi oni ručnim čitačem učitali Vaše podatke i naplatili Vam račun.Ovakvom kontrolom ima se uvid u tačne podatke o osobi, čime se bavi, šta je kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do zaključka da su RFID čipovi mnogo više namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnološkoj bezbednosti.Lako je pretpostaviti da će doći dan kada će svi biti čipovani.Pretpostavlja se da će prvo banke ponuditi čipovanje svojim klijentima da bi spečili eventualne prevare sa kreditnim karticama.Posle će se to proširiti i na sve druge sfere života.Pogledajte i predlog za novu ličnu kartu kod nas (na zapadu već uveliko postoji), koji ima RFID čip na sebi, liči na kreditnu karticu i moguće ju je čak određenom tehnologijom učitavati na daljinu (kao i svaki RFID čip), čak i bez znanja vlasnika.
    Svi ljudi sa implantiranim RFID čipom moći će se pratiti i špijunirati bez ičije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj kome budu trebali Vaši podaci mođi će sa određenim skenerima da ih očita kad god mu budu potrebni.Neće postojati ni jedno mesto na planeti gde će te se moći sakriti !
   
 
Apel NVO “Za život bez žiga” slobodnim stanovnicima Srbije

   Došlo je vreme za povlačenje crte i životno istupanje protiv najvećeg nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora.
    Kako se već više puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da započne izdavanje novih ličnih dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske čipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Za početak. Niko ne zna koji će se sve lični podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih detalja, policijskih dosijea i slično. Međutim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema.
    Čipove na tim novim ličnim kartama - koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole – moći će da očitavaju jedino čitači u posedu državnih organa, poput policije i pasoške kontrole, ali i državne birokratije u svim državnim sektorima, kao i - policijskih i obaveštajnih organa drugih država! Jedino vlasnik ličnog dokumenta neće nikad više sa sigurnošću moći da zna šta sadrži čip koji ga ogoljava pred domaćim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i državnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika “međudržavne saradnje” mogu doći u posed njegovih ili njenih najosetljivijih, najličnijih podataka. Ali to je samo početak.
    Moderna tehnologija već sada omogućava stalno praćenje raznih vrsta čipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta. Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili ličnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome biće neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. Što znači da se priprema teren da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena “mapirana”. I da se stalno dodaju novi podaci na vaš čip i u vašu jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja.
    Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da lični podaci svih državljana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da “lična karta” nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti je suluda.
Oprema koja je za ovu svrhu naručena još pre četiri godine, koštala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana Jočića, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane žitelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o ličnim dokumentima tada još nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skupštinom Srbije. Očigledno da je neko računao da će taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazujući najveći mogući cinizam i prezir prema žiteljima Sribije. Taj neko će nastaviti da profitira, pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas.
     Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preračunala. To je sada već pitanje života - i nas i budućih generacija.
    Da li ćemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke, od rođenja do smrti? Da li ćemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroliše?
    Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi još nema ovako “napredne” lične dokumente kakve sadašnja vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako nešto, ili slično, pokušavaju da uvedu. Međutim, to će se desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva “međunarodna obaveza” da se lične karte sa biometrijskim čipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, čak i da je to cena za “priključak svetu” - da li je to svet u kojem želimo da živimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju će dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?
    Život je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga učini nečovečnim, čak i zarad nekog “višeg interesa”? Niko.
    Priključimo se ovoj akciji koja život znači - u njegovom najdubljem smislu.Recimo NE novom žigosanju putem mikročipovanih ličnih dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga.
    Vreme je sad. Sutra će biti kasno.
    Ne prihvatamo nove lične karte sa čipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni - sada ili u sledećem sazivu Skupštine. Izlazimo iz totalitarnog matriksa koji nam se nameće, i gradimo jasnu alternativu Života dostojnog slobodnog čoveka. I za Srbiju i za svet.
   Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.

ZAŠTO SMO PROTIV?

Prihvatamo deset tačaka Žičkog simposiona, održanog 26. marta 2005. godine u Kraljevu, prvog stručnog skupa koji je obradio problematiku uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou i u javnost iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom fakultetu 8. juna 2006. godine.
   1. Biometrijske lične karte kao obavezujući dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko država sveta, uglavnom dalekoistočnih. U Evropskoj uniji velika većina zemalja nema takve lične karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvođenje doprinosi bržem ulasku. Očigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogućnost), već obične plastične sa višim nivoom zaštite.
   2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske lične karte suočene su sa otporom misleće javnosti i društvene zajednice uopšte. U Velikoj Britaniji je pokušaj uvođenja biometrijskih ličnih karti doveo do višemesečnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih građana, dok je u Kanadi od strane zvanične parlamentarne komisije odbačen na neodređeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.
   3. Svetski stručni organi, kakav je Zajednički komitet za ljudska prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanične studije o izvodljivosti pokazuju da takve lične karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autentičnost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih ličnih karti krši prava građana i odredbe Ustava, u skladu sa čime su doneti i suspenzivni akti.
    4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih ličnih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od američke firme Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeljivanje novca iz republičkog budžeta, zbog čega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivičnih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za biometrijsku identifikaciju građana, a posle toga (tačnije posle tri godine) pokrenuta skupštinska procedura za predlog zakona o biometrijskim ličnim kartama, zbog čega je sebe svrstala u red totalitarnih država sa voluntarističkim pravnim uređenjem.
     5. Američka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju građana ima posebne ugovore sa američkom vojskom i centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne postoji mogućnost odliva podataka stranim službama. Takođe je osnovano pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne lične karte za svoje potrebe, koje će od strane našeg računarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je činjenica da u Americi državna uprava nije ni pokušala sa uvođenjem biometrijskih ličnih karti među svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.
     6. Nije tražena masovna saglasnost građana Srbije za proširivanje baze podataka koju će država o njima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju.
      7. Projekat direktno ugrožava privatnost građana kao jedno od fundamentalnih ličnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive.
    8. Birokratski aparat dobija mogućnost gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze trećim licima.
     9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet ličnosti koje su njima obuhvaćene.
   10. Usvajanje ovog projekta u budućnosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, čime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru države nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potkožnih čipova, zbog čega hrišćani svih konfesija izražavaju opravdan strah od najave totalitarnog režima opisanog u Jovanovom Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali zvanična saopštenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za unošenje razdora i nemira među hrišćane.

NEISTINE REŽIMA I MEDIJA

1. Lične karte sa biometrijskim čipom su «naša međunarodna obaveza». Ne postoji međunarodno telo koje propisuje «obaveze» za lična dokumenta suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Čak ni na nivou EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja pasoša EU zemalja sa biometrijskim čipom.
2. Sve zemlje EU imaju ovakve lične karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a). Većina zemalja EU nema ovakve lične karte, a čak i one koje imaju lične karte sa biometrijskim čipovima većinom ih ne vezuju za centralnu bazu podataka, tako štiteći privatnost soptvenih građana.
3. Sve susedne zemlje imaju ovakve lične karte. Ni jedna susedna zemlja nema ovakve lične karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane lične karte sa većim stepenom zaštite, ali bez biometrijskih čipova i centralizovane baze podataka.
 4. Nove lične karte su «bezbednije». Upravo je suprotno slučaj.
Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne «hakerisanju», i takvi slučajevi su česta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno «hakovani», kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD, gde je preko 2,2 miliona dosijea američkih ratnih veterana «ukradeno».
Kao drugo, greške na ovakvim ličnim kartama je mnogo teže ispraviti i, ako dođe do pogrešne identifikacije, njen nosilac može da ima ogromne probleme, morajući da dokazuje policiji, državnim organima i računarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška.
5. Nove lične karte se ne mogu koristiti za praćenje ljudi. Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva očitavanje vaše lične karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka, moći će da napravi «mapu» vaših kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A kad u sledeću generaciju čipova budu ugrađeni RFID čipovi koji su minijaturni radio-odašiljači, onda će svaki vaš pokret biti vidljiv – u realnom vremenu.


Stav Srpske Pravoslavne Crkve