Ma bre Sez od kume teca tamo radio. Kazem ti da je tako bilo. Jedino ako ih stranac izvukao. Evo Zero ti rece.

Ma kakav sindikat bre ako neko pristane za mizeriju da radi ? Sta vredi sindikat ? Dodje iz PM ima kuci sta treba, pa ajd' kako da se izvuce mozda, idem za dzeparac i da se prozajebavam. Mozda nesto i naleti usput. Pa ja bih najradije da Nis nema 300000 stanovnika, vec 150000 i milina da je. Ovako se pridoda jos 150000 sa strane kao radi posla, umanjuje cenu rada, prihvataju sve i svasta ... Pa onda i poslodavci krecu logikom, ko vas *ebe, sto da dajem vise.

U pravu si lajte... Kod nas i Kinezi daju 12-13 hiljada.

fora je u tome da sve ide preko sindikata i da se poslodavcima ""neda"" radna snaga za ispod odredjenog nivoa cene,zrtve koje bi se tada podnele donele bi vecini veliki dobitak,a kapitalizmu manji profit,nerazumljivo je da se ovde manje placa radnik nego u kini,sto se tice frada po asortimanu proizvoda koji nudi nebih reko da propao nego da vecina kajmaka obere gazda

Uklanjanje posledica nevremena
Vlada pomaže poljoprivrednike sa 36,7 miliona dinara
Beta | 28. 06. 2011. - 15:54h | Komentara: 3

Vlada Srbije je danas na telefonskoj sednici donela odluku da sa 36,7 miliona dinara pomogne opštinama koje su pretrpele veliku materijalnu štetu od vremenskih nepogoda.

Kako je agenciji Beta rekao ministar poljoprivrede Dušan Petrović, ta sredstva nisu konačna jer neke opštine još nisu podnele zahteve.

On je dodao će pomoć vlade omogućiti gradjanima tih opština da saniraju štete koje su pričinjene na objektima i infrastrukturi.

Ministar je kazao da će do kraja ove ili sredinom iduće nedelje biti završena procena celokupne štete.

Petrović je kazao da se mora obezbediti da se građani na drugačiji način štite od elementarnih nepohoda.

On je kazao da se već razgovara sa udruženjima osiguravača kako bi se na najbolji mogući način obezbedilo osiguranje poljoprivredne proizvodnje.

"Sadašnje tehničke mere za zaštitu poljoprivredne proizvodnje od nevremena moraju biti unapređene", rekao je ministar i dodao da štetu nisu pretrpeli oni koji su imali zaštitne mreže.

Nevreme praćeno obilnim padavinama, jakim olujnim vetrom i gradom veličine oraha, pričinilo je veliku materijalnu štetu u nekoliko opština u Srbiji.

U opštini Arilje je bila proglašena vanredna situacija, a jako nevreme zahvatilo je i opštine Čačak, Čajetinu i Lučane.

Blic

Protivgradna zaštita pod „komandom” države

Srbija je jedina zemlja u svetu čija se protivgradna odbrana u potpunosti finansira iz budžeta i sprovodi pod „komandom” države, a efikasnost postojećeg sistema protivgradne zaštite procenjuje se na između 10 i 20 odsto.

Iako država godišnje izdvaja oko 10 miliona evra za odbranu protiv grada, jednog od „najvećih neprijatelja” domaće poljoprivredne proizvodnje, efikasnost protivgradne zaštite značajno zaostaje za Evropom gde je taj procenat daleko veći. Jedini sistem koji se u našoj zemlji koristi za odbranu od grada jesu protivgradne rakete i sistem radarskih stanica za meteorološko osmatranje, a kako stručnjaci ukazuju, metodologija zasejavanja oblaka nije značajnije menjana više od 40 godina.

General major u penziji Miroslav Lazović kazao je Tanjugu da to što se protivgradna zaštita u Srbiji sprovodi organizovano i pod „komandom” države ima svoju i dobru i lošu stranu.

Lazović kao pozitivno navodi to što smo „zemlja sa najviše iskustva u ovome i država praktično preuzima na sebe odgovornost za sprovođenje eksperimenta i pokušava da zaštiti poljoprivrednu proizvodnju”.

„Loša strana je da poljoprivredni proizvođači, za razliku od svojih evropskih kolega, zbog toga što misle da su stvarno zaštićeni ne osiguravaju svoje poljoprivredne proizvode, ni svoja imanja od šteta koje nastaju od grada”, kazao je Lazović, dodajući da je neophodno da država informiše građane o „stvarnim mogućnosti protivgradne zaštite”.

„U Srbiji je metodologija zasejavanja (oblaka) preuzeta od bivšeg Sovjetskog Saveza i do sada se značajno nije promenila od 1967. kada smo počeli sa protivgradnom odbranom”, tvrdi Lazović i ističe da je „ova metodologija u međuvremenu napuštena od svih zemalja koje sprovode protivgradnu zaštitu”.

„U ovom trenutku je raketa osnovni nosilac reagensa samo u Srbiji, Bugarskoj i Republici Srpskoj”, ukazao je Lazović, precizirajući da se u ostalim zemljama u borbi protiv grada koriste avioni, zemaljski agregati zasnovani na turbo-mlaznom motoru i protivgradne mreže.

„U raketnom sistemu mi ne možemo ravnomerno da unosimo reagens u oblak, nemogućnost kontrole ispaljivanja raketa i sve se bazira na poverenju između rukovodioca dejstva i seljaka koji su honorarno angažovani kao strelci”, upozorio je Lazović.

On je kazao i da problem leži u tome što je unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada, što je potvrdilo i istraživanje prof dr Vlade Vučkovića 2003. godine.

Govoreći o broju raketa koje su potrebne godišnje u sistemu protivgradne odbrane, Lazović je rekao da se sa tom brojkom „često licitira”, dodajući da „ u Srbiji nikada nije ispaljeno više od 20.000 raketa bez obzira na broj raketa u magacinu”.

„Ispaljeno je u proseku 15.000, a najviše je bilo oko 19.000 raketa. To je teoretska i praktična mogućnost ovoga sistema zbog gustine protivgradnih stanica i načina njihovog lociranja”, naveo je on.

U Srbiji je locirano oko 1.800 stanica, ali radi oko 1.600, a ovako projektovan sistem može da ispali maksimum 50 odsto raketa koje poseduje, rekao je Lazović, dodajući da se „godinama stanice urušavaju, a niko ih ne opravlja, tako da nisu bezbedne za rad”.

Lazović kaže i da je veličina površina koja se u Srbiji brani (od grada) „često predmet paušalnih ocena”, tvrdeći da je ona manja nego što to zvanični podaci MUP-a i RHMZ pokazuju, a to je da se pod odbranom od grada se nalazi više od sedam miliona hektara, od čega je 5,5 miliona poljoprivredno zemljište.

„U Srbiji nikada nije bilo zasejano više od 3,8 miliona hektara, a u ovom trenutku je oko 3,6 miliona hektara”, naveo je on, podvlačeći da su na više od 70 odsto branjenih površina žitarice, te „posle 15. jula ostane da se brani svega oko milion hektara”.

Lazović je rekao da su u Srbiji do sada urađena tri ozbiljna istraživanja oko promene sistema protivgradne zaštite, a rezultati su skoro indentični bez obzira na potpuno različite grupe istraživača - transformacija postojećeg sistema je neophodna.

„Dok se ne uvede nova tehnologija i ne promeni sistem neće biti nikakvih novosti u protivgradnoj zaštiti. Svakog maja i juna ćemo slušati istu priču i ponovo mahnito kupovati rakete”, zaključio je Lazović.

Poslednje istraživanje efikasnosti protivgradne zaštite u Srbiji rađeno je pod okriljem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a jedna od preporuka uključenih eksperata takođe je transformacija sadašnjeg u nov sistem protivgradne odbrane.

Rukovodilac tog projekta - profesor Hemijskog fakulteta Ivan Gržetić kazao je da efikasnost protivgradne zaštite, odnosno smanjenje uceštalosti grada u našoj zemlji iznosi do 20 odsto, dok taj procenat u Evropi iznosi 50 odsto.

Direktor Agrobiznis projekta USAID Luis Faro naveo je da se preporuke odnose i na uspostavljanje institucionalne strukture koje će se baviti tim problemom, obezbeđivanje adekvatnih i stručnih kadrova i finansijske podrške.

Preporuke su i identifikacija mogućih tehničkih i tehnoloških rešenja i unapređivanje sistema osiguranja, naveo je Faro, dodajući da je poslednja preporuka, po njegovom mišljenju, najvažnija.

Izvor: Politika

Ne do sada su bili privatna protivgradna zastita. Idiotizam, sve vise me podsecaju na slobino vreme.