Infekcije virusom hepatitisa su podmukle i veliki broj obolelih decenijama ne zna da je zaražen. Virus se prenosi preko krvi, seksualnim putem, ali i korišćenjem istog pribora za higijenu...


Povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa stručnjaci upozoravaju da je u svetu zaraženo više od 500 miliona ljudi. Problem kod utvrđivanja tačnog broja obolelih predstavlja i činjenica da je samo 25 odsto zaraženih svesno da je bolesno. Ostalih 75 odsto živi svoj život po starom i širi virus, a da toga nije svesno.

Prof. dr Milena Božić, načelnica Hepatološkog centra Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i predsednica Hepatološke sekcije, napominje da su najčešće bolesti jetre izazvane virusima hepatitisa.

- Najopasniji su virusi hepatitisa B i C, koji pored akutnog, izazivaju i hronično zapaljenje jetre. Međutim, ne prelazi kod svih bolesnika akutni u hronični hepatitis. Kod hepatitisa B ovaj prelazak je u oko pet odsto slučajeva, a kod hepatitisa C čak u 80 odsto slučajeva. Hronični hepatitis prate komplikacije u vidu ciroze i karcinoma jetre - kaže Milena Božić.

Prema njenim rečima, virus hepatitisa može da dobije svako, bez obzira na pol ili starost.

- Virusi koji ostavljaju posledice, hepatitis B i C, prenose se putem krvi, produkata krvi, korišćenjem istog pribora za higijenu (brijači, četkice za zube, grickalice), mašinica za tetoviranje i pirsing kao i preko zajedničkog pribora za drogiranje (špricevi, igle, posude, tupferi, cevčice za ušmrkavanje). Virus se prenosi i preko neadekvatno sterilisanih instrumenata u zdravstvu, naročito kod bolesnika na hroničnoj dijalizi ili hematoloških bolesnika. Uz to, ovi virusi se prenose seksualnim kontaktom bez zaštite (kondoma). Infekcija može da se prenese i sa zaražene trudnice na bebu - kaže prof. dr Milena Božić.

Naša sagovornica napominje da je problem u otkrivanju i lečenju obolelih od hepatitisa u tome što virus ulazi u organizam bez ikakvih simptoma.

- Kod akutnog hepatitisa B u početku se javljaju nekarakteristični simptomi slični gripu ili trovanju hranom, a potom žutica beonjača i kože koja je najkarakterističniji znak bolesti. Za razliku od akutne, kod hronične infekcije virusom tipa B i C, nažalost, kod većine bolesnika nema nikakvih simptoma i zato je ovo tiha ili podmukla bolest. Ako se jave simptomi, to su obično umor, slab apetit, mučnina, osećaj nelagodnosti pod desnim rebrenim lukom, bolovi u zglobovima ili mišićima. Mogući su problemi sa koncentracijom ili osećajem anksioznosti ili depresije - objašnjava Božićeva.


Ona kaže da bi trebalo da imamo na umu da se infekcija hepatitisom C može dobiti i posle uspešnog lečenja jer terapija ne štiti od ponovne zaraze.

- Kod hepatitisa B postoji sigurna i bezbedna zaštita serumom i vakcinom. Nemamo vakcinu protiv hepatisa C, pa su zato mere prevencije veoma bitne u presecanju puta virusima - rekla je Božićeva.     

Besplatni pregledi

Povodom obeležavanja Svetskog dana hepatitisa, Svetski savez za borbu protiv hepatitisa „Vorld hepatitis elijens", u saradnji sa kompanijom „Bajer d. o. o", u poliklinici Kliničkog centra Srbije sprovešće danas ultrazvučne preglede kod pacijenata sa potvrđenom dijagnozom virusnog hepatitisa. Cilj pregleda je rano otkrivanje hepatocelularnog karcinoma. Osobe sa hemofilijom, koje će ovom prilikom biti takođe pregledane, spadaju u deo populacije u kojoj je visok procenat dijagnostikovanih virusnih hepatitisa.

Izvor: Press