neverne bebe :: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Спокој је највиша вредност

Када ти Бог да таленат за музику, немаш другог избора осим да свираш, а ја не могу да радим ништа друго, каже Милан Ђурђевић, покретачка снага групе „Неверне бебе”, која ће сутра наступати у распродатом „Сава центру”
Милан Ђурђевић

Састав „Неверне бебе” постоји скоро једну и по деценију и спада у ред најквалитетнијих и најслушанијих поп-рок бендова у нашој земљи. Стрпљиво градећи каријеру константним свиркама и сталним музичким иновирањем, група је распродала сутрашњи концерт у „Сава центру” на коме ће промовисати свој последњи студијски албум „Иза облака”, најтиражније домаће рок издање у овој години, доштампавано већ два пута.

Због великог интересовања публике, заказан је и други термин у „Сава центру” 30. октобра, за који је још могуће набавити улазницу. Питали смо Милана Ђурђевића, клавијатуристу и неформалног вођу бенда, откуд толико интересовање за београдски концерт:

– Одговор на то питање има публика. Моје је било да правим песме и радим музику онако како то осећам. Одговор који бих ја могао да понудим крије се у искрености коју живимо и свирамо 13-14 година. Нисмо јурили ни каријеру ни популарност и испоставило се да је тачно да кад не јуриш ствари, оне саме дођу. Морам да признам да сам и ја мало изненађен чињеницом да је концерт у „Сава центру” распродат, ако знамо да исте вечери у Београд долази минхенски Бајерн, и да се карте за други наступ 30. октобра веома добро продају. Публика може да очекује двоипосатне концерте са доста гостију, на којима ће бити свега осим баналне забаве.

Рад на албуму „Иза облака” Милану је остао у пријатној успомени:

– Посебно ми је драго да сам успео да направим албум за своју душу. Свака наша плоча и свака наша песма требало би да буду корак даље у нашој каријери, пошто ми не размишљамо о популарности. Ја сам у једном тренутку пре пет-шест година дошао у ситуацију да размишљам да ли ће ико слушати „Неверне бебе”, али наставили смо да снимамо и свирамо за нас, и драго ми је да се публици то свиђа, јер је цела прича иза овог албума искрена, што је највећи квалитет бенда. На плочи су гостовали Аки Рахимовски из „Парног ваљка”, а посебна ми је част што је у три песме на албуму Сајмон из групе „Тото” свирао бубњеве.

„Неверне бебе” су током 14 година постојања одсвирале више од 1.600 концерата. Ђурђевић открива лично виђење дуговечности бенда:

– Каријера је мерило времена. Оне не постоје за годину-две, она тек у периоду од десет-петнаест година прогресивно расте и тек тада је то каријера у правом смислу те речи. Када ти Бог да таленат за музику, немаш другог избора осим да свираш, а ја не могу да радим ништа друго. Да ли ће мене слушати педесет, петсто или пет хиљада људи питање је квалитета моје уметности, иако то није основни параметар јер познајем одличне музичаре који се нису до краја остварили. С друге стране, чланови групе и ја смо, док смо свирали клупске свирке, били веома срећни. Имали смо групу у којој нам је било лепо док свирамо, имали смо групу посвећених фанова и све се то временом ширило, али оно што је мени најбитније јесте да људе воле „Неверне бебе” из срца, да имају један однос према нама који се базира на нашој музици а не на публицитету, аферама и сличним стварима.

Милан са својом групом наступа и по суседним државама:

– Ми смо направили пробој у бившим југословенским републикама у последње две године, и људима је све то занимљиво јер им је ново. Нас генерално прати фама да смо одлични музичари и увек ми је занимљиво када први пут гостујемо у неком граду, јер се обавезно окупе сви градски музичари како би нас видели на делу, што нас посебно мотивише. Наступали смо у свим републикама осим у Хрватској, у којој је песма са Акијем постала хит. После београдских концерата наступамо у Зеници, Сарајеву и Бањалуци. Веома сам задовољан чињеницом да годишње свирамо између 100 и 150 концерата, а долазимо из земље која има око тридесет градова и у којој је много тешко направити озбиљну каријеру у данашње време.

Са стажом дужим од 20 година на музичкој сцени, Милан је на крају разговора поделио своје искуство у овом послу:
– Када сам почињао, мислио сам да улазим у нешто чисто. Наравно, нисам знао да су ту естрада и кланови. Док сам се снашао, прошло је петнаест година. Морао сам да схватим да већина људи функционише по другим принципима, да њих музика једноставно не интересује, већ их искључиво занима на који начин музику могу да продају, за колико новца могу мене да купе како би на тај начин извукли профит. Мени је музика у контексту Божјег талента битнија и од популарности и новца, и човек који прати неку своју унутрашњу искру нема разлога да буде забринут јер је спокој, по мом мишљењу, највиша вредност, пошто не прилагођавам своју музику масовном укусу. Због тога и имамо концерте у „Сава центру” и због тога ћемо наставити да пунимо хале где год постоји интересовање за нас. А интересовање постоји, јер музика без душе није музика. Ми говоримо о вери, емоцијама, поштењу и поштовању; о категоријама које очигледно неким људима сметају. Ми причамо нашу причу, јер у њу верујемо иако пролазимо сваки дан кроз искушења. За мене је музика емотивно и ментално стање које има функцију отварања нових перцепција у животу.
Марко Николић

Izvor: Politika