Neuschwabenland :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Kao i mnoge druge zemlje, Nemačka je poslala više ekspedicija na Antarktik krajem 19-tog i početkom 20-tog veka. Većinom su bile naučne prirode. Ekspedicije krajem 19-tog veka su bile astronomske, meteorološke i hidrološke, a pokrivale su područja južnog Atlantika i Južne Džordžije, Kerguelenski i Krozet arhipelag; uglavnom u saradnji sa naučnim timovima drugih država. Na samom kraju veka, Nemačka počinje da se zanima za Antarktik samostalno.
Gaussova ekspedicija (1901-1903) je bila prva nemačka ekspedicija na Antarktik. Predvođena od strane geologa profesora Ericha Von Drygalskog, to je bila prva ekspedicija koja je upotrebila balon sa toplim vazduhom, na Antarktiku. Ona je otkrila i dala ime Zemlji Kaisera Vilhelma II. Druga nemačka ekspedicija (1911-1912) vođena Vilhelmom Filchnerom, imala je za cilj da pređe Antarktik i utvrdi da li je Antaktik kompaktno parče kopna. Taj pokušaj je propao i pre samog starta, ali je ekspedicija otkrila i imenovala Luitpoldovu obalu i Filchnerov ledeni greben. Nemačka flota kitolovaca je poslata u region i nakon njihovog zveštaja počelo se sa planovima i za treću ekspediciju, ali se od nje odustalo zbog izbijanja Prvog svetkog rata.
Helmut Wohlthat - izvršni direktor posebih dužnosti u službi načelnika Četvorogodišnjeg plana - Hermanna Göringa, u proleće 1938. inicira pokretanje nove ekspedicije na Antarktik. Treća nemačka ekspedicija na Antarktik (1938-1939) je bila predvođena Alfredom Ritscherom, Göringovim opunomoćenikom. Zvanična svrha poduhvata je bila da se osigura jedno područje Antaktika na kome će biti locirana nemačka postaja za lov na kitove, kao deo plana za povećanje nemačke proizvodnje masti. Kitovo ulje je u to vreme bilo najvažnija sirovina u proizvodnji margarina i sapuna u Nemačkoj, i zemlja je bila drugi najveći uvoznik kitovog ulja iz Norveške (gotovo 200.000 tona godišnje). To se nepovoljno odražavalo na devizne rezerve zemlje - i to uoči vrlo izvesnog rata. U stvari, to je bila misija aneksije područja. Praktične savete članovima ekspedicije dao je iskusni polarni istraživač, američki admiral Richard Byrd. Angažmanom američkog admirala trebalo je uveriti inostranu javnost, (naročito Engleze i Francuze) kako se radi o civilnoj misiji. Vojni deo misije će se tajno obaviti pri povratku.
17. decembra 1938. ekspedicija "Neuschwabenland" (Nova Švapska) napušta luku Hamburg na teretnom i poštanskom brodu "Schwabenland" ustupljenom od Lufthanse, sposobnom da nosi i katapultira avione. Ekspedicija je brojala 33 člana, kao i 24 mornara sa "Schwabenlanda". 19. januara brod stiže u područje koje je do tada već bilo proglašeno, norveškim kraljevskim ukazom - Zemljom kraljice Maud. Nemci odmah počinju sa mapiranjem područja. U narednim nedeljama izvršeno je 15 letova avionima Dornier Wal, "Passat" i "Boreas" sa "Schwabenlanda", iznad područja od oko 600.000 km² (po nekima 250.000 - 300.000 km²). Svaki avion je mogao ostati u zraku maksimum 9 sati i s obzirom da u unutrašnjosti nije bilo nikakve sletne staze, to je ograničavalo limit istraživanja. Snimili su između 11.000 i 16.000 fotografija, koje su, ustvari bile beskonačan niz manje-više belih obrisa, bez vidljivih obeležja koji bi ukazivali na geografski položaj. Stare norveške mape su se pokazale pogrešnim i Nemci su nastavljajući ispravke mapirali gotovo 1/5 Antarktika. Kao dokaz nemačkog prava na novoimenovanu koloniju Neuschwabenland, tri zastave Rajha su postavljene duž obale i još 13 ih je bačeno iz aviona po unutrašnjosti. Postavljane su i posebne oznake - gvozdene šipke dužine 1.5 m sa svastikom na vrhu. Bacane su na led na rastojanju od 30-40 km. Tim je takođe hodao duž obale obeležavajući ukaz o zauzeću na brdima i istaknutijim mestima. Bačeno je i nekoliko hiljada malih zastavica Rajha. Ekspedicija je zatim uspostavila i privremenu bazu. Na području platoa Schirmacherovih jezera (Die Schirmacherseenplatte), primećeni su iz vazduha topli izvori sa vegetacijom. Takođe su nazvani po kapetanu koji je komandovao letovima - Schirmacherova oaza. Pronašli su i nekoliko pećinskih ulaza kao i prostranu glečersku pećinu dužine oko 30 milja sa velikim geotermalnim jezerom duboko u njoj. U februaru 1939. nakon dva meseca putovanja, "Schwabenland" se vratio u Nemačku. Ritscher proučava materijal; mape, fotografije, beleške... Bio je toliko iznenađen fotografijama da smesta počinje sa planiranjem naredne, civilne ekspedicije.
Još dve ekspedicije su planirane za 1939-1940. i 1940-194. - obe navodno u cilju otkrivanja novih područja za kitolov, kao i mnogo važnijeg zadatka širenja nemačke teritorije na Antarktiku. Druga misija koju je trebalo da predvodi Schirmacher, imala bi za cilj da proceni izvodljivost izgradnje pomorskih baza, iz kojih bi Nemci kontrolisali južni Atlantik i Indijski okean - duž Drejkovog prolaza. Obe ekspedicije su otkazane izbijanjem Drugog svetskog rata.
Nemci su nastavili da šalju podmornice u region. Na osnovu vojnih tovarnih listova potonulih i zarobljenih podmornica, može se zaključiti da su mnoge u toj regiji prevozile 50-60 ljudi, iako prosečna posada ima 8-10. Tu je uključena i mašinerija i građevinski materijal. Slani su i razni naučni timovi: biologa, botaničara, zoologa, insektologa, mikologa, ornitologa itd. Teret je uglavnom stizao brodovima iz Južne Afrike a rute transporta su agresivno štitile podmornice - potapajući sve što se približi. Svi ti ljudi i teret slivali su se u podzemni kompleks, takozvanu - Bazu 211. Postojanje baze nikada nije zvanično potvrđeno ali postoje neke indikacije da je ona zaista postojala (ili još postoji?). Admiral Dönitz je možda aludirao na Bazu 211 u nekim svojim izjavama: “Nemačka podmornička flota je ponosna što gradi za Fürera, na drugom kraju sveta, jedan Šangri-La na zemlji - jednu neosvojivu tvrđavu!” U stvari, pre će biti da je rekao: „Die deutsche U-Boot Flotte ist stolz darauf, daß sie für den Führer in einem anderen Teil der Welt ein Shangri-La gebaut hat, eine uneinnehmbare Festung.“ U obraćanju podmorničkim kadetima takođe je nagovestio, da ako rat krene po najgorem - sigurno utočište je već obezbeđeno. Tu je i priča o dve famozne podmornice čije su se posade predale neutralnoj Argentini - U977 i U530. Obe podmornice su bile gotovo prazne. USA šalje svoje visoke oficire da ispitaju slučaj. Oba kapetana su poslata u zatočeništvo na dve godine, a takođe i saslušavana u vezi isčezlog šefa NSDP-a i Hitlerovog sekretara, Martina Bormanna; kao i o lokaciji moguće baze na Antarktiku. Kapetan Schaeffer je dalje prosleđen Britancima na dodatno ispitivanje. Za taj deo priče se vezuju dodatna naklapanja, kako je Schaefferova podmornica prvo pristala u Neuschwabenlandu iskrcavši ljudstvo i robu. Mnogi tvrde da nacisti nisu napustili područje nakon ekspedicije 1938. Nekoliko članove posade "Schwabenlanda" se zaklinjalo da su obavili više putovanja za nacističku koloniju Neuschwabenland, prevozeći vojnu opremu i tešku mehanizaciju za izgradnju tunela i materijal za miniranje. Aktuelna je i legenda o begu flote super podmornica Ekelktro U-Boot XXI, u danima opšteg sloma i rasula, kojom su evakuisani visoki oficiri i naučnici SS-a, nalazeći utočište u lavirintu tajnih tunela svoje antarktičke kolonije. Spominje se primer podmorničke baze "Biber Damm", na istočnoj obali Grenlanda korištene kao skrovište za Reichsflugscheiben kao i podmorničke baze Forteventura na Kanarima, koja je i dalje na svom mestu. Britanski istraživač i civilni službenik Britanskog ministarstva odbrane James Robert u novembarskom broju magazina Nexus tvrdi: "Njihovo (nemačko) najinteresantnije otkriće je podvodni prolaz koji vodi pravo kroz Antarktik, preko podzemnih jezera, pećina, glečerskih pukotina i tunela u ledu." Po mnogima, ovde počinje legenda o NLO-ima ili bolje nemački - Reichsflugscheiben-ima, koji su, kako se čini, bili samo još jedan očajnički pokušaj Nemaca da ostvare preokret u ratu. Ali mnogi veruju da oni nisu doživeli sudbinu drugih Wunderwaffe projekata i da su ostvareni i realizovani u tajnosti Neuschwabenlanda. A sada sledi najpikantniji deo:
Priča o navodnom nacističkom egzodusu na Antarktik ili tačnije u Bazu 211. Navodno je SS RUSHA (SS Rasse und Seidlungshauptamt - SS Rasni i naseljenički biro) počeo u 1942. uzimati žene arijevskog porekla iz Ukrajine (Volksdeutsche), starosti između 17- 24 godine, njih oko 11.000, s namerom transporta u Bazu 211. Zajedno sa njima bi bilo prebačeno i 2.500 vojnika Waffen SS-a na ratnoj službi u Rusiji. Planirano je da oni kolonizuju Antarktik ili tačnije - da se nastane u Bazu 211 i nastave sa projektom Reichsflugscheiben-a iliti "letećeg tanjira". Šta bi oni tamo radili osim što bi pravili leteće tanjire tj. Reichsflugscheibene - ostaje mašti čitaoca. Takođe nisam uspeo da odgonetnem zašto 4 Ukrajinke-Švabice na jednog vojnika (pa makar i veterana Waffen SS-a), ali mogli bi pretpostaviti da su već i oni od ranije posakrivani naučnici i SS zvaničnici, postali već pomalo nestrpljivi. Istovremeno i Saveznicima je već 1946. postalo sasvim jasno da su netragom nestale 54 podmornice najviše klase - XXI sposobne da operišu bez izranjanja 2-3 pre nadopunjavanja baterija, što opet traje samo 5 časova i to uz za radar nevidljivi snorkel. Takođe je netragom nestalo 6.000 naučnika i tehničara - i to onih iz redova SS-a.Takođe se ne zna sudbina oko 40.000 prinudnih radnika i od 142.000 do 250.000 nemačkih građana. Iako bi se ovo lako moglo pripisati gubicima u ratu, Amerikanci su ozbiljno posumnjali da su se mnogi od njih prebacili u Južnu Ameriku i Bazu 211 (ako ona postoji). Pod izgovorom potere za ratnim zločincima počeli su špartati Latinskom Amerikom a 26. avgusta 1946. počinju sa spektakularnom vojno-pomorskom operacijom ("Operation Highjump") na Antarktiku, u organizaciji onog istog admirala Richarda Byrda, a pod komandom kontra-admirala Richarda Cruzena. Oni su svoje ciljeve zacrtali u 5 tačaka vojne i naučne prirode ali angažovanje 4.700 ljudi, 13 brodova (2 razarača, 2 tankera,1 za vezu, 2 ledolomca, 2 za snabdevanje, 1 podmornica, 2 nosača hidroaviona i 1 nosač aviona ) uz 15 aviona, 2 hidroaviona, 6 helikopterakao i 6 amfibijskih brodova - budilo je ozbiljne sumnje u namere ovog vojno-naučnog poduhvata - i to baš na Antarktiku. Rezulti poduhvata su ostali zamagljeni a admiral Byrd je upozoren na suzdržanost nakon lakomislenih izjava novinaru čileanskog lista "El Mercurio" koji prenosi: "Byrd mi je danas obelodanio, kako je neophodno da Sjedinjene Države pokrenu odbranbene mere protiv neprijateljeskih pilota koji dolaze sa polarnih regiona. Admiral mi je dalje pojasnio, da mu nije bila namera da prestraši nekoga ali je krajnje realno da će u slučaju novog rata, Sjedinjene Države doći u poziciju da bude napadnute letelicama koje mogu leteti fantastičnom brzinom, od jednog pola do drugog." Američka štampa se poslušno bavila samo filtriranim informacijama dobijenim od vojske. Kao da su se svi trudili da kontroverza oko Baze 211 ispari što je brže moguće. I sudbina Neuschwabenlanda se činila zapečaćenom. Norveška ponovo anektira Zemlju kraljice Maud. Ali već 1952. godine vlada Savezne republike Nemačke, ponovo na području Neuschwabenlanda uspostavlja stanicu Georg Von Neumayer, kako je zvanično saopšteno - u istaživačke svrhe. Bilo je prilično jasno da iza projekta stoje neki čudni "sentimenti" i da se sada - demokratska Nemačka, doduše stidljivo, poziva na prava i proklamacije iz vremena Reicha.
Naziv Neuschwabenland, Neu Schwabenland, New Swabia još uvek se koristi na nekim mapama, kao i mnoga nemačka imena reljefa toga područja. Nijedna zemlja nikada nije priznala nemačka prava na Neuschwabenland, no da bi stvar postala još zamršenija, neki tvrde da zahvaljujući rupama u zakonu i pravnim nedorečenostima - Treći Rajh još uvek zakonski postoji u granicama Neuschwabenlanda! Drugi odgovaraju da takve tvrdnje nisu podržane niti nemačkim, niti međunardnim pravom, te da nisu u skladu sa uslovima za bezuslovnu predaju Savezničkim silama od strane predstavnika Nemačke vlade 8. marta 1941. a koji su doveli do Berlinske deklaracije sačinjene od Savezničkog upravnog saveta, i kojom je raspuštena nemačka civilna vlada. To je potvrđeno i sa nemačke strane 1990. nakon ponovnog ujedinjenja zemlje.

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)