Marža za ugalj dostizala i 205 odsto

Komisija za zaštitu konkurencije otkrila kako su „Kolubara“, „Kostolac“ i njihovi kupci uvećavali cene. Postoji mogućnost da su konkursnom dokumentacijom favorizovani pojedini partneri



RUDARSKI basen „Kolubara“ i Termoelektrane i kopovi „Kostolac“ i njihovi kupci u lancu, značajno su uvećavali prodajne cene uglja i imali ogromne marže koje su u nekim slučajevima išle čak do 205 odsto, saopštila je u utorak Komisija za zaštitu konkurencije.

U analizi prodaje uglja putem javnog oglašavanja od 2010. do 2013. godine, Komisija je utvrdila da je način prodaje uglja za potrebe široke potrošnje iz „Kolubare“ i „Kostolca“ omogućio da određena grupa kupaca u daljoj prodaji stiče ekstraprofit.

- Pojedini uslovi iz konkursne dokumentacije, koju je bilo potrebno dostaviti za kupovinu uglja za potrebe široke potrošnje, ukazuju na moguće postojanje diskriminacije među kupcima, kao i na moguće ograničenje samog pristupa tržištu - navedeno je u informaciji na sajtu Komisije.

I „Kolubara“ i „Kostolac“ su svojim uslovima za podnošenje prijava za kupovinu uglja, suzili krug potencijalnih kupaca i zatvorili vrata novim kupcima. Jer, u njihovim uputstvima obavezan kriterijum je bila saradnja od tri godine sa prodavcem i učešće na prethodnim oglasima.

- To bi moglo ukazati na okolnost da se ovim mehanizmom obezbeđivao „željeni krug kupaca“ - navela je Komisija u dokumentu. - Metodologija raspodele oglašenih količina uglja RB „Kolubare“ i TE-KO „Kostolac“ ne predstavlja povredu konkurencije, ali sve okolnosti pod kojima se obavljala prodaja uglja ukazuju na potrebu da se o ovim pitanjima odrede drugi nadležni organi.

CENOVNIK

ZA povlašćene kupce sirove „kolubare“, tona je 2010. godine koštala u veleprodaji 2.208 dinara, koja su „izabrani kupci“ građanima prodavali za 6.900 dinara po toni. U 2011. godini, veleprodajna cena tone ove vrste uglja koštala je 2.777, a u maloprodaji 7.300 dinara. U veleprodaji je sirova „kolubara“ 2012. koštala 2.955 dinara, dok mu je cena „na malo“ bila 7.900 dinara po toni.

Preuzeto sa ...

Pola estrade se finansira iz Kolubare...

Trgovci ugljem nas pljačkaju

Građani su prethodne četiri godine kupovali ugalj koji su povlašćeni trgovci nabavljali u Kolubari i Kostolcu po pet puta nižoj ceni od one po kojoj su nam ga prodavali.



Recept za ostvarivanje ekstraprofita je bio jednostavan. RB Kolubara i Kostolac prodaju ugalj po fiksnoj ceni određenim firmama, a one isti taj ugalj prodaju drugom kupcu po tri do četiri puta višoj ceni. Isti ugalj do građana stigne s papreno visokim cenama. Komisija za zaštitu konkurencije, koja je analizirala prodaju uglja u periodu od 2010. do 2013, ustanovila je da, pošto se ugalj prodavao po fiksnoj ceni, nije bilo nadmetanja.

Da bi dobili mogućnost da kupe taj ugalj i da ga dalje prodaju, morali su da ispune određene kriterijume. U njima je komisija videla potencijalna privilegovanja određenih preduzeća. Ovakvom politikom prodaje nekima je omogućeno sticanje ogromnog profita.

U svom izveštaju komisija je identifikovala nekoliko trgovaca koji su imali ubedljivo najveću zaradu u lancu prodaje. Imena i adrese tih firmi nisu objavljeni. Umesto tih podataka stoje tačkice.

Ko su potencijalno privilegovane firme ne znaju ni u Ministarstvu energetike i trgovine. S detaljima nije upoznat ni direktor EPS Aleksandar Obradović, a prema saznanjima „Blica“, on je tražio da se ta tema stavi kao dodatna tačka za diskusiju na sledećem poslovnom kolegijumu preduzeća.

Ko građanima Srbije naplaćuje pet puta skuplji ugalj, „Blicu“ nije htela da otkrije ni Komisija za zaštitu konkurencije, koja je i objavila izveštaj. Objašnjeno nam je da je anonimnost preduzeća sačuvana i u izveštaju komisije koji je prosleđen ministarstvima energetike i trgovine. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za „Blic“ kaže da podaci od javnog interesa uvek treba da budu javni.

I u Kolubari i u Kostolcu tvrde da oni ne mogu da utiču na cenu kupaca u daljem lancu prodaje, ali nisu spremni da odgovore kome ugalj prodaju.

Preuzeto sa ...