Nestalo Jablaničko jezero, materijal za tužilaštvo? VIDEO

ponedeljak, 6.02.2017. | 13:37

Jedan od tamošnjih ribara po imenu Ekrem ispričao je da ne pamti da se nešto slično dogodilo do sada.

Ribari kažu da je Elektroprivreda pustila vodu pre 40 dana bez ikakvog prethodnog obaveštenja. Nestalo je dva miliona ribljih jedinki, a poribljavanje je trajalo decenijama.

“Da bi se ovo vratilo u prvobitno stanje treba da prođe 50 godina”, kaže ribar Mirsad Trešnjo.

Uzrok u vidu poslovanja Elektroprivrede BiH navode svi, a spekuliše se i o rekordno visokim cenama na tržištu električne energije, navodi Kliks.ba

"Ovo je potpuna katastrofa, uništeno je više od dva miliona ribljih jedinki i to nisu paušalne ocene, već podaci sa terena, direktno povezani sa aktuelnim studijama koje su rađene o flori i fauni u jezeru, a izradile su ih dve naučne institucije - Prirodnomatematički fakultet i Poljoprivredni fakultet iz Sarajeva, tzv. ribolovna osnova", ističe Mirsad Trešnjo, sekretar Organizacije sportskih robolovaca Konjic koja je zakonski upravnik ribolovnim područjem Konjica koje čine reka Neretva sa pritokama te Boračko i Jablaničko jezero.

Ribari su svesni težine situacije i traže reakcije nadležnih.

"Jezero više ne postoji, uništeno je ogromno prirodno bogatstvo i mišljenja smo da ovde ima materijala i za Tužilaštvo. Svetska organizacija za zaštitu životne okoline (WWF) uvrstila je lokalitet Jablaničkog jezera u 200 najvažnijih eko prostora u svetu. Sad je sve to potpuno uništeno. Razočaravajuće je da nema nikakve reakcije načelnika Općine Konjic, kao ni njegove administracije na ovu ekološku katastrofu i uništavanje prirodnog bogatstva Konjica, ali i države Bosne i Hercegovine", navode iz OSR Konjic.

Doktor Sanel Riđanović, profesor zoologije i ekologije na Univerzitetu Džemal Bijedić, za Kliks kaže daje Jablaničko jezero bilo najveća poljoprivredna oaza u vreme bivše Jugoslavije.

“Ovo je direktna posledice nehaja Elektroprivrede. Nekontrolisano puštanje vode je dovelo do ovoga, a posledice su dugoročne. Neke endemske vrste koje kad jednom nestanu, nikad se više neće vratiti. Možda će trebati dvadeset, pedeset ili sto godina za povratak na neko ranije stanje, ali to niko sa sigurnošću ne može govoriti. U principu, jednom kad narušiš vodeni ekosistem, nikad se on zaista ne može vratiti na ranije stanje", upozorava profesor Riđanović.

Kako kaže, treba zabraniti ne samo krivolov, već i lov, dok ne dođe do potpune revitalizacije ribljih fondova.

“Elektroprivreda BiH kao odgovorna za ovo stanje sad treba utrošiti još više novca u poribljavanje. Treba poribiti, ali tu ima celi niz problema vezanih za poremećene lance ishrane”, ističe on.

Cena električne energije u poslednjem periodu bila ja izuzetno visoka, a spekuliše se da je Elektroprivreda BiH očekivala brže topljenje snegova, koje je zbog niskih temperatura na planinama izostalo.

"Tržište diktira ponašanje proizvođača električne energije, a velika potražnja diktirala je i veće cene. Cena električne energije na tržištima u januaru je znala dostizati i 150 evra po megavatu, a poslednjih dana je bila oko 130 evra, što je duplo više od uobičajenih cijena", govori izvor Kliksa iz elektroenergetskog sektora.



Izvor: B92

Језеро је направљено са циљем да служи за производњу струје, не рибе. Ниво воде је био и нижи неколико пута у задњих 20-30 година.