Mladi na meti razbojnika
U toku prošle godine nad maloletnicima je učinjeno 5.236 krivičnih dela, od čega nad decom do 14 godina 2.225 i 3.011 nad osobama između 14 i 18 godina





Zaštiti žrtava kriminala mlađih od 18 godina posvećuje se veća pažnja od početka primene Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika.

Posebno poglavlje ovog zakona odnosi se na 27 najtežih krivičnih dela sa elementima nasilja, koja ukoliko se učine nad maloletnikom zahtevaju neodložno reagovanje centra za socijalni rad, policajaca, javnih tužilaca i sudija koji su stekli posebna znanja iz oblasti krivičnopravne zaštite maloletnika.

Glavni policijski savetnik Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije kaže za „Politiku” da je ciljovakvog postupanja zaštita ličnosti i sprečavanje „sekundarne viktimizacije” odgovarajućim reagovanjem na probleme žrtve i obezbeđivanjem stručne pomoći i podrške.

– Razgovor sa maloletnikom žrtvom obavlja se obavezno u prisustvu roditelja ili staraoca. Nakon prikupljenih obaveštenja o događaju, o utvrđenim činjenicama i okolnostima obaveštavaju se javni tužilac i nadležni centar za socijalni rad. Ukoliko je žrtva bez roditeljskog staranja, kao i u situacijama kada se utvrdi da je roditelj izvršio krivično delo na štetu svog deteta, policija je dužna da obezbedi prisustvo stručne osobe organa starateljstva koje će umesto roditelja prisustvovati razgovoru, preduzeti odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti i dodeliti privremenog staraoca detetu – objašnjava Olivera Zečević.

Prema podacima policije u toku prošle godine nad maloletnicima je izvršeno 5.236 krivičnih dela, od čega 2.225 na štetu dece do 14 godina i 3.011 nad mladima između 14 i 18 godina.

– Najzastupljeniji su imovinski delikti, i to drske krađe, razbojništva i iznude. Druga po broju prijavljivanja su krivična dela protiv života i tela, gde prednjače lake i teške telesne povrede, zatim grupa dela protiv braka i porodice gde je uglavnom reč o nasilju u porodici, oduzimanju ili zapuštanju i zlostavljanju maloletnika, kao i krivična dela protiv polnih sloboda koja su često praćena dalekosežnim posledicama – konstatuje naša sagovornica.

Među krivičnim delima protiv polnih sloboda najučestalije su nedozvoljene polne radnje, a zatim obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja i silovanje. Iako se kod ove grupe dela kao žrtve prevashodno pojavljuju devojčice, bilo je i slučajeva u kojima su oštećeni maloletnici muškog pola.

– Učinioci ovih krivičnih dela, zloupotrebom odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje i moć, na razne načine zlostavljaju decu. Najčešće su to osobe iz komšiluka ili kućni prijatelji kojima je dete dato na čuvanje, vaspitač u ustanovi za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, odrasli članovi iz hraniteljskih porodica, nastavnik ili profesor koji drži privatne ili dodatne časove, kao i roditelj kome je povereno starateljstvo nad detetom u toku ili nakon razvoda braka.

Neretko se seksualno uznemiravanje i nasilje dešava prema partnerovoj deci iz prethodnog braka, kao i prema deci rođaka sa kojima se živi u zajedničkom domaćinstvu. U pojedinim situacijama reč je i o incestu – napominje naša sagovornica.

Kada su žrtve seksualnog zlostavljanja maloletne osobe ometene u psihofizičkom razvoju, Olivera Zečević kaže da je znatno teže procesuiranje takvih slučajeva, jer se prilikom razgovora i obezbeđivanja dokaza policija uglavnom oslanja na pomoć njihovih roditelja ili stručnjaka iz ustanova gde ova deca privremeno borave.

– Generalni problem u dokazivanju delikata protiv polnih sloboda jeste to što se dete uzdržava da govori o tome šta se dogodilo, zbog osećaja stida i straha kako će reagovati roditelji ili osobe koje o njemu brinu. Osim toga, zbog reakcije na traumatski događaj i psihološke nestabilnosti najčešće je otežana komunikacija sa žrtvama seksualnih delikata, pa je potrebno više strpljenja i empatije u radu sa ovom kategorijom oštećenih, kako bi se tokom razgovora izbeglo ponovno proživljavanje negativnog iskustva. Upravo zbog toga policajci, posebno obučeni za rad sa decom žrtvama, pridržavaju se jasno definisanih procedura opisanih u Posebnom protokolu o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja – naglašava naša sagovornica.

U procesu zaštite žrtava posebno je značajna koordinacija u intersektorskom pristupu rada.

– Ključnu ulogu u situacijama kada su život i zdravlje maloletnika ugroženi imaju policija, tužilaštvo, zdravstvene ustanove, kao i službe socijalne zaštite koje prilikom neodložne intervencije imaju zadatak da u roku od 24 časa obezbede dete i ukoliko je neophodno, izmeste ga iz porodice – ocenjuje naša sagovornica.




Izvor:Politika