Udata sam sa 3 dece.Upoznala ozenjenog coveka i desilo se ljubav na prvi pogled.Intenzivno smo cetovali i svatili smo da smo srodne duse.I njemu u zivotu fali ono sto i meni.Ta veza je vise na emocionalnom planu.Ludo smo se zaljubili i osecamo se kao da imamo 15 god.Na nasu nesrecu zatekla nas je kako se ljubimo njegova zena.Otada je zivot za nas kao nocna mora.Nismo spremni da napustimo nasu porodicu i da pocnemo zajednicki zivot,ali nemamo ni snage da se odreknemo te ljubavi. Razum diktira jedno a srce drugo.Sada oboje patimo.Nismo verovali da i u tim godinama moze da se desi ljubav. :

a koliko godina ako nije tajna?? kolika su deca?  je li to prava istinska ljubav?

jel ima neko pitanje, ili mi da pomazemo svojim komentarima?

uuuu ova tema je za mene malo kolmplikovana.....

isto sto je mirjana pitala...

Dva izlaza. Znas dobro koja. Razmisli. Odluci.

Nema sta tu da se razmišlja... imaš troje dece, misli na njih... Možda je malo okrutno, ali bi oni trebali da ti budu preči od sebe... ustvari, ti ih najbolje poznaješ, razmisli kako će reagovati...

Druga stvar...
Moraš biti apsolutno sigurna da je on taj pravi...

ne ostavljaj decu
kao preljubnici moze lako da ti se desi da ti sud oduzme

Jako komplikovana situacija!   Tu su deca,tu je i ljubav,ali prvenstveno treba prvo misliti na svoju decu,bez obzira na sve drugo!.

Mislis da je to prava ljubav....to izmedju vas dvoje....

dobro razmisli....jedan izlet ili dva ...pa sad...desi se...ali ljubav...ne verujem

cuvaj tvoje andjele....

Није то љубав.Али овако само на блид је не могуће рећи шта је по среди.Зашто људи мисле да се на таква питња могу дати кратки одговори.На још краћа питања.

Ја би само питао шта ти је важније деца или он.Или још боље ти.Шта ти је на првом месту.Да ли ти волиш своју децу.Ово може изгледати окрутно али да видимо.Ако имаш мужа којег волш и са њим имаш децу коју волиш,како то да сад све то не волиш а волиш неког тамо другог а не мужа своје деце и своју децу.
Нађи децу развдих родитеља и види са њима како то утиче на њих.Тако да ти то не би саветовао.ЋУвај воју децу.Или како Nale17 каже.

Udata sam 19 god.Ja imam cerke od 18 i 8 g. i sina od 12.Ja imam 37 a doticni 34.Pitate me da li je to prava ljubav?Pa toliko sam zaljubljena da ne mogu u ovom trenutku trezveno da razmisljam.Zato trazim vase mise misljenje jer nemam kome da se poverim.Odnosi u braku su zahladneli.Muz nema vremena ni za decu a kamoli za mene.Postao je nervozan i grub.Naravno deca su mi na prvom mestu.Da nema njih,verovatno vec odavno ne bih bila u braku sa njim.Za mene bih idelno resenje bilo ostati u braku a vidjati se sa doticnom osobom.Ali znam da je to nemoguce.Ili je ipak moguce?Sta vi mislite.Dosad sam bila verna a ni sada sebe ne smatram nevernom,jer osim price,kafe i poljubaca nista
znije desilo.Dovoljno je samo da budemo zagrljeni a ostalo sve osecamo. Verujte mi ni sama ne mogu da prepoznam sebe.

Seti se sta si osecala prema muzu kad si ga upoznala, pa to uporedi sa ovim novim. Nije fer da ih uporedjujes u ovom vremenu kad te muz trpi vec 19 godina a ovog jos drzi euforija. Mozda te smori vec posle 3 meseca.

svašta ljudi nazivaju ljubavlju

a...svašta se i naziva čovjekom svog života

Е свака ти част

Ja sam dete razvedenih roditelja. Moj savet ti je da se okrenes deci. Ne mogu ti reci da ga zaboravis kada to dobro znas da ne zelis da ucinis. Pomisli na svoju decu, bice jako nesrecna ako ih ostavis. To znam iz licnog iskustva.
A ljubav prema njemu bi trebala da te pokrece. TRebala bi da razmisljas kako je sve to lepo, ali isto tako i kako bi sve to moglo da nestane ako bi odlucila da napustis svoju porodicu. Deca bi ti bila nesrecnija, zar bi ti bila srecna da gledas kako ti deca placu i kako te dozivaju????

ni dalje ne znam sta bih mogla da napisem, a da to bude bar donekle ispravno.

koliko se dugo vec cujete, vidjate?

sacekati da prodje zaljubljenost, pa tek onda razmisljati. sta drugo? 

To se isto desilo mojoj ujni i ujaku. Isto imaju troje dece, najstarija 19, (isto dve devojčice i dečaka)...

Ona se upoznala sa nekim tipom sa kojim je bila u šemi. To je sve dovelo do razvoda braka. Odselila se od mog ujaka i živi privatno. Međutim, ovaj je sad šutnuo... 20 godina braka upropašteno...

Baš zamršena situacija... U svakom slučaju, uživaj dok traje i pošto su velika osećanja u pitanju, nastavite da se viđate, ali maximalno oprezno i bez ishitrenih poteza u pogledu zajedničkog života; vreme će pokazati da li je on vredan tvoje tolike žrtve (godine provedene u braku, podizanje dece, odricanje od svega i svačega). I da, kao što spomenu mirjanammm, ipak sačekaj da prođe zaljubljenost - u početku se čini sve blistavim, fantastičnim, savršenim - da bi nakon izvesnog vremena shvatila da ti, u stvari, sa tim čovekom nemaš nikakvih dodirnih tačaka (nekada to traje nedelju dana, nekada mesecima... zavisi). Naročito danas, kada su u igri sve  materijalne "opcije" koje mnogi vešto maskiraju osećanjima. Ipak za upoznavanje treba vremena, a za pravu ljubav - mnogo, mnogo više

Dovoljno si zrela da bi mogla sama da procenis sta je najbolje uraditi. Rekla si da bi idealno bilo da ostanes u braku, a da se vidjas sa tim tipom... Iskreno, bez ikakve namere da te osudjujem, ne shvatam kako neko u tvojim godinama moze takvu, eventualnu situaciju, da nazove "idealnom"  Dovoljno je da na momenat "zamenis uloge", odnosno da postavis situaciju tako kao da se to sto se tebi desava - desava tvom suprugu. Verujem da bi se osecala prilicno ponizenom i da ne bi mogla da podneses cinjenicu da on, u neku ruku, ima "dvostruki" zivot. Ne mozemo uticati na to "kada ce se ljubav dogoditi" i "da li ce se ljubav dogoditi", jednostavno... desava se, ali u zrelim godinama, kada smo dovoljno svesni da se "ne jede sve sto leti", treba preuzeti odgovornost za svoje postupke, posebno ukoliko se radi o krajnje ozbiljnim stvarima. Niste klinci, iza sebe imate dosta toga izgradjenog, a prvenstveno svoje potomke o kojima najvise treba razmisljati. Naravno, postoji tu i ona strana medalje, koja kaze "da ce deca sutra osnovati svoje porodice i otici svojim putem", a roditelji ostaju u losem braku koji su pokusavali i kako tako uspeli da odrze upravo zbog te svoje dece... a sada su u nekim godinama kada je "kasno" za neke drasticne promene, tipa - razvod braka... Opet, s druge strane, tog tipa si upoznala na odredjeni nacin, koji navodi na to da njemu mozda nije prvi put za takav "izlet", ili mozes postaviti pitanje "a sta ako na isti nacin upozna neku drugu, trecu, cetvrtu... desetu?", kada ukapira da si ti neki "trenutni zanos"... ili... recimo, ti kroz godinu, dve shvatis da on ipak nije taj, pa na isti nacin upoznas nekog drugog, treceg, cetvrtog... Sve ovo sto napisah, moze da bude, a ne mora da znaci... ipak... sve u svemu, vracam se na pocetak svog posta i ponavljam: "Dovoljno si zrela da bi mogla sama da procenis sta je najbolje uraditi".

I jos nesto... po meni kljucno i najbitnije... napisala si "da niste spremni da napustate svoje brakove i prepustite se zajednickom zivotu"...

poslusaj razum 

Zahvaljujuci vasim misljenjima mislam da sam donela konacnu udluku.

Која гласи......... како?

Не заборави, један је живот и треба га живети двеста из места. Шта пропустиш данас, кајаћеш се сутра.

Davidovac...ima ta mesta...svaka cast,iako treba pametno,naravno:)