Istražni sudija u Ćupriji potvrdio je za RTS da su spasilačke ekipe do sada iz pećine kod Ravanice izvukle dvojicu stradalih speleologa.

To su Boško Madžarević, rođen 1984. godine i Bojan Brokić rođen 1982., obojica iz Beograda, članovi kluba AS iz Beograda i Asocijacije speleoloških organizacija Srbije.

Kako RTS saznaje noćas su u pećini bila četvorica speleologa i, prema još nezvaničnim informacijama, oni su na dubini od hiljadu dvesta metara naišli na gas.

Još nemamo potvrdu o stanju druge dvojice speleologa do kojih spasilačke ekipe pokušavaju da dođu.

Više informacija o nesreći u pećini kod Ravanice u Dnevniku u 13 časova.

Izvor: RTS

Tragedija u jami kod manastira Ravanica
Studenti i asistent ugušili se u pećini
Autor: I.I. | 30.04.2007 - 09:09


RAVANICA, ĆUPRIJA - U pećini kod manastira Ravanica, u blizini Ćuprije, preksinoć su od gušenja ugljen-monoksidom, kako pretpostavlja istraga, stradala četvorica članova Speleološkog udruženja „As“ iz Beograda. Život su izgubili studenti Rudarsko-geološkog fakulteta Boško Madžarević (23), Bojan Borokić (25) i Filip Avramović (24), kao i asistent na tom fakultetu Saša Čolić (35).
Nesreća se dogodila u špilji dubine oko 1.500 metara.
Članovi spasilačke ekipe Rudnika „Rembas“ izjavili su novinarima da se pretpostavlja da su speleolozi nastradali od ugljen-monoksida nastalog prilikom rada pumpe za izbacivanje vode iz jezera u pećini.
Oni su u okviru devetočlane ekspedicije ASOS u petak došli i ulogorili se na ulazu pećine. Cilj im je bio da do ponedeljka dođu do trećeg jezera, jer se pretpostavlja da je ono dugo oko 30 kilometara i da izlazi u okolini Zaječara.
- U subotu uveče oko 21 sat petorica speleologa ušla su u pećinu da bi odnela speleološku opremu do prvog jezera, koja je trebalo da posluži za dalja istraživanja. Međutim, nisu se vratili, a peti član je zbog zdravstvenih problema odustao i vratio se. Prethodno je pokušao da pruži pomoć prvom koji je bio do njega, ali nije mogao da izdrži. Pretpostavlja se da je smrt nastupila oko 23 sata na kilometar i po od ulaza u pećinu. Kada je izašao iz pećine, on je pozvao ostale članove ekipe i vođu ekspedicije, asistenta Rudarsko-geološkog fakulteta Sašu Milanovića. Odmah su se uputili u pećinu i pokušali da pruže pomoć, međutim, pronašli su svoje mrtve drugove. Posedovali su svu neophodnu opremu i boce sa kiseonikom, ali još ne znamo da li su upotrebili tu opremu. Prema prvim analizama, sumnjamo da je uzrok smrti ugljen-monoksid. Posle obdukcije tela speleologa i analize vazduha, znaćemo precizno. Prvi rezultati istrage biće poznati u ponedeljak - izjavila je istražni sudija Opštinskog suda u Ćupriji Mirjana Vržina.
Oko dva sata posle ponoći stigla je spasilačka ekipa iz Rudnika „Rembas“, a kasnije i vatrogasna ekipa, Gorska služba spasavanja, Žandarmerija i ronioci iz Beograda. Izvlačenje stradalih speleologa trajalo je juče do 13 časova.
Do tela speleologa prvi su stigli rudari „Rembasa“.
- Koncentracija ugljen-monoksida bila je 10 puta veća od dozvoljene. Sigurno je koncentracija gasa bila i veća, ali to je bila krajnja vrednost koju su naši instrumenti mogli da izmere - kaže vođa spasilačke ekipa Rudnika „Rembas“ Radenko Cvijetić.
Devetočlana ekipa rudara brzo je reagovala i prva bila na mestu tragedije.
- Rudari „Rembasa’’ su išli do kraja jame, tamo gde je bilo najgore. Pored gasova, voda je do pojasa, a teren nepristupačan. Ostale ekipe su samo preuzimale tela speleologa. Nismo se uplašili, žao nam je zbog ugašenih mladih života - kaže poslovođa jame „Resavica“ Miloš Vesić.
Meštani obližnjeg sela Senje redovno ulaze u Ravaničku pećinu, koja se nalazi neposredno pored manastira Ravanica, i kažu da ne pamte ovakav slučaj.
Ministar Velimir Ilić obećao je da će Vlada Srbija pomoći porodicama stradalih speleologa. Mesto tragedije posetio je i ministar Zoran Stojković, kao i predsednici opština Svilajnac, Trstenik i Despotovac.
Zbog nesreće je u Ćupriji za danas proglašen dan žalosti.

Za smrt sina saznali preko televizije
Za smrt svog sina roditelji Bojana Borotića saznali su preko televizije, a zvaničnu informaciju dobili su tek na mestu nesreće.
- Mladen i Bosa su čuli preko televizije da je Bojan stradao. Onda smo zvali i televiziju i policiju. Ništa nisu hteli da nam kažu preko telefona. Iz policije su tražili da roditelji dođu u Ćupriju. Dok su se pripremali za put, svi smo se nadali da je ipak samo povređen. Jedva smo na kraju dobili saopštenje da je nađen mrtav - kaže nam Bojanova rođaka Maja juče ispred zaključanog doma Borotića.
Bojan je bio na završnoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta i ostao mu je još jedan ispit. Komšije i prijatelji kažu da je bio strastan sportista i redovno je išao na planinarenja. N.E.

Izvor: Blic

Uzas... Tragedija...
Inace, poginuli, Bosko Madzarevic Madza, moj dobar drug iz srednje skole, je danas sahranjen na novom groblju u Novoj Pazovi!

Obdukcija potvrdila da je uzrok smrti speleologa trovanje gasom
Autor: Beta | 30.04.2007 - 20:02

Odbukcija tela speleologa poginulih u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije, potvdila je da je uzrok smrti trovanje ugljen-monoksidom, izjavila je danas istražni sudija Opštinskog suda u Ćupriji Mirjana Vržina. 
Ona je novinarima rekla da su toksikološke analize uzoraka vazduha iz pećine izvršene u beogradskom Zavodu za javno zdravlje, pokazale da je koncentracija ugljen-monoksida bila 25 puta veća od dozvoljene.
Dodala je da je i odbukcijom izvršenom u Medicinskom centru u Ćupriji, u kojoj su učestvovali i patolozi iz Beograda i Novog Sada, utvrđeno da je smrt speleologa nastupila usled trovanja tim gasom.
Speleolozi Saša Čolić, Filip Avramović, Boško Madžarević i Bojan Borokić nastradali su u Ravaničkoj pećini u noći izmedju
subote i nedelje na oko 1.200 metara od ulaza u pećinu, pored pećinskog jezera iz kojeg su motornom pumpom izbacivali vodu.
Ugljen-monoksid je jedan od produkata nepotpunog sagorevanja benzina koji se koristi za pogon pumpe.


Izvor: Blic

UGUŠILI SE U PEĆINI!

Četvorica speleologa iz Beograda poginula su u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije! Nesrećni speleolozi najverovatnije su se ugušili ugljen-monoksidom na dubini od 1.500 metara.

Stradali su studenti speleologije i članovi planinarskog kluba "As" Boško Madžarević (23), Filip Avramović (24), Bojan Borokić (25) i Saša Čolić (35), asistent na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Nesreća se dogodila u noći između subote i nedelje. Petorica speleologa istraživala su pećinu i sišla na 1.500 metara dubine.

- Speleolozi su koristili benzinsku pumpu za vodu jer ova pećina ima desetak kanala pod vodom. Verovatno je došlo do isparenja gasova i oni su se ugušili. Ne znam zašto nisu imali detektor za gasove koji se koristi u rudnicima - kaže za Press izvor blizak istrazi.

U dramatičnoj akciji spasavanja speleologa učestvovali su pripadnici Žandarmerije, Gorske službe spasavanja i rudari iz "Rembasa".

- Spasioci su nekoliko sati izvlačili tela nesrećnih mladića. Iz Žandarmerije su došli ronioci i alpinisti, dok su rudari iz "Rembasa" svojom specijalnom opremom pokušali da pomognu speleolozima. Teren je izuzetno nepristupačan, jer je pećina puna kanala i malih jezera. Zasad se pretpostavlja da su se speleolozi ugušili, mala je verovatnoća da su se svi odjednom udavili, jer su imali opremu za ronjenje - kaže naš sagovornik.
Stručnjaci za speleologiju kažu da je najrizičnije istraživanje pećina koje imaju dosta vode.

- Ne znamo još šta se dogodilo, da li su se udavili ili ugušili. U svakom slučaju, Ravanička pećina je opasna jer ima mnogo vode i do sada nije puno istraživana - izjavili su za Press kolege nesrećnih speleologa. Oni objašnjavaju da su speleolozi posebno opremljeni prilikom silaska u pećine.

- Pre polaska u akciju prave detaljne planove i analiziraju mape podzemnih odaja. Često naprave i logor, jer njihova istraživanja traju po nekoliko dana. Ronjenje u speleološkim objektima veoma je opasno. Za istraživanje velikih i kompleksnih podzemnih objekata potrebno je boraviti u podzemlju više dana, uz odgovarajuću opremu. Odlazak u Ravaničku pećinu bio je rizičan jer je ona do sada slabo istraživana - kažu naši sagovornici.

izvor: press

Ovo je strašna tragedija, 4 mlada života

Moja mlađa ćerka (Joja Nadal) je taman u to vreme kad su ih iznosili iz pećine prošla na ekskurziji tuda, jako se potresla, kao i ja kad sam čula kompletanu verziju događaja

Последњи поздрав најбољем асистенту на свету - Чоли и вољеним колегама Бојану,Филипу и Бошку...

Istraga o nesreći u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije
Studenti umrli zagrljeni
Autor: I. I. | 03.05.2007 - 09:12


ĆUPRIJA - Istraga je potvrdila da su se četvorica mladih beogradskih speleologa prošle subote ugušila ugljen-monoksidom u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije, ali još nije poznato kako je došlo do velike koncetracija otrovnog gasa koja je bila 25 puta veća od dozvoljene.

Odličan student
„Još se nije osušilo mastilo sa prošlonedeljnih devetki i desetki u Bojanovom indeksu. Nedavno smo se dogovorili koju temu da uzme za diplomski - rekao je juče na Borokićevoj sahrani profesor Zoran Stevanović.

U ovoj nesreći život su izgubili studenti Rudarsko-geološkog fakulteta Boško Madžarević (23), Bojan Borokić (25) i Filip Avramović (24), kao i asistent na ovom fakultetu Saša Čolić (35).
- Našli smo ih zagrljene u pokušaju da se spasu - rekao je juče na sahrani Bojana Borokića Zoran Stevanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Rezultati obdukcije i analize vazduha iz pećine pokazale su višestruko povećane koncentracije ugljen-monoksida i ugljen-dioksida. Iz pećine su uzeti materijalni tragovi i dalji rezultati biće poznati u toku sprovođenja istrage.
- Analize vazduha iz pećine pokazale su da je koncentracija ugljen-monoksida bila 1.320 miligrama u kubiku, a dozvoljena je 55, što je 25 puta više. Koncentracija ugljen-dioksida bila je 2,5 odsto, a dozvoljeno je 0,3 - kaže istražni sudija Opštinskog suda u Ćupriji Mirjana Vržina.
Nebojša Atanacković (24) iz Beograda, poslednji u koloni od petorice speleologa koja se spustila u pećinu i koji je preživeo nesreću, rekao je istražnim organima da je video kolegu do sebe koji se onesvestio i pao. Nije znao šta je uzrok, prišao je i pokušao da mu pruži pomoć. Međutim, osetio je jaku mučninu i glavobolju pa je odlučio da se vrati i potraži pomoć kolega koji su bili u kampu na ulazu u pećinu.
- Za sada postoje samo pretpostavke kako je došlo do povećanja koncentracije otrovnih gasova. Oni su imali određenu speleološku opremu i boce sa kiseonikom. Prilikom spuštanja u pećinu, jednu bocu su koristila dvojica speleologa. Da li je to po pravilima za istraživanje pećina, to ćemo utvrđivati u daljoj istrazi - napominje sudija Vržina.
Istragom je takođe utvrđeno da su speleolozi ostavili motornu pumpu i oko 120 metara gumenih creva, da bi iscrpli vodu iz prvog jezera u pećini. Utvrđeno je da je pumpa radila najmanje šest sadi pre njihovog poslednjeg ulaska u pećinu.
- Očigledno je da u pećini nema provetravanja i da se stvorio gasni džep između vode i vazduha sa visokom koncentracijom otrovnih gasova. Pri ovakvim koncentracijama ugljen-monoksida, bez opreme ne može da se izdrži ni minut. Oprema koju su koristili nije bila na njihovim licima i štipaljke nisu bile fiksirane, tako da nisu udisali vazduh, već ugljen-monoksid. U takvom položaju zatekli smo ih i izneli iz pećine - rekao je vođa spasilačke ekipe rudara iz Resavice Radenko Cvijetić, koja je prva stigla na mesto tragedije i izvukla tela speleologa iz pećine.
Juče se u Beogradu sahranjeni Bojan Borokić i Saša Čolić, a prethodnog dana Boško Madžarević i Filip Avramović.


Izvor: Blic

strašno, da se na takav način ugase mladi životi

Ovo je jedan od izvestja, a dal vam on nesto govori saznacete kad procitate?
Nedeljuje mi kao da su nisu znali sta rade?



SAŽETO SAOPŠTENJE ASOS PK „AS“ i PSD „AVALA“

POVODOM TRAGIČNE NESREĆE U PEĆINI RAVANICI

Izvođači akcije u Ravaničkoj pećini, u kojoj se desila nesreća su speleološke istraživačke organizacije PK „AS“ i PSD „AVALA“ a organizator akcije je Asocijacija Speleoloških Organizacija Srbije (ASOS). Izvedena akcija je nastavak dugogodišnjih speleoloških istraživanja čiji je cilj definisanje orijentacije i prostiranja karstne izdani u tom delu Kučajskog masiva. Proučavanja u pećini Ravanica omogućavaju dobijanje podataka o količini i kretanju podzemne vode ovog dela šireg slivnog područja. Pećina se nalazi neposredno iza manastira Ravanica, na uzlazu iz sela Senje.

Plan novih istraživanja bio je tako koncipiran da se obori nivo vode u sifonima 1 i 2 kako bi veća ekipa mogla da transportuje opremu do udaljenog sifona br. 3 odakle bi speleoronioci nastavili istraživanje i topografsko snimanje.

Akcija je najavljena matičnom savezu ASOS i kroz organizacije članice prijavilo se devet speleologa. U akciji su učestvovali:

Mr Saša Milanović, hidrogeolog, član PK „AS“, asistent na Departmanu za hidrogeologiju RGFa – speleoronilac,

Milorad Kličković, hidrogeolog, član speleološke sekcije PSD Avala, zaposlen u Zavodu za zaštitu prirode Srbije – spelolog,

Bojan Borokić član PK AS, student RGFa Departmana za hidrogeologiju – speleolog,

Dragan Petrović, član speleološke sekcije PSD Avala – speleolog,

Dejan Romčević, član RK ''Bravo'' iz Beograda – ronilac,

Saša Čolić, član PK AS i GSS, asistent na Departmanu za regionalnu geologiju RGFa – speleolog,

Boško Madžarević, član PK AS i GSS, student RGFa Departmana za ekonomsku geologiju – speleolog,

Filip Avramović, član PK AS, student RGFa Departmana za hidrogeologiju– speleolog,

Nebojša  Atanacković, član PK AS, student RGFa Departmana za hidrogeologiju – speleolog. 

U subotu uveče, u 22 i 30 ekipa u sastavu Saša Čolić, vođa prvog para, sa potrebnom bocom za disanje, Filip Avramović, transport dvobocnika za ronjenje, Boško Madžarević, vođa drugog para (sa potrebnom bocom za disanje, Nebojša Atanasković, transport dvobocnika za ronjenje i Bojan Borokić , transport olova, ulaze u pećinu, nose dva dvobocnika (dve ronilačke boce spojene na zajednički samar) koje će ostaviti kod prvog sifona. Ekipa je iz predostrožnosti, ponela sa sobom dve ronilačke boce sa regulatorom, od po 15 litara na 200 bara, kako bi u slučaju opasnosti mogli disati vazduh iz boce. Peti član Bojan Borokić je, transportovao dva pojasa sa tegovima, za ronjenje. Nakon sat i tridesetak minuta u logor se vraća samo N. Atanacković i govori da je S. Čoliću loše i da je ostao u sifonu da diše na bocu, a da je prva ekipa B. Madžarević i F. Avramović pošla kroz sifon te da je B. Borokić otišao da ih pozove.

U vrlo kratkom roku, od nekoliko minuta, ostatak ekipe u logoru se opremio i krenuo prema sifonu. U zoni prvog sifona nalaze tela četiri speleologa u nesvesnom stanju i tokom nekoliko desetina minuta provedenih na mestu nesreće, a bez uzimanja vazduha iz boca, pokušavaju reanimaciju i izvlačenje unesrećenih. Nakon prvih simptoma trovanja ekipa se povlači ka izlazu, gde Milorad Kličković upućuje Nebojšu Atanackovića da zove hitnu pomoć, a sam inicira pozive za spasavanje.

U Beogradu je urgentno izvršena koordinisana mobilizacija spasilačke ekipe Gorske Službe Spasavanja, i specijalne spasilačke jedinice Žandarmerije. U sinhronizovanoj akciji četiri spasilačka tima – Gorske Službe Spasavanja, Žandarmerije, Rudarskih Spasilaca i Vartogasaca, izvršeno je izvlačenje tela nastaradalih speleologa iz zone sifona do ulaza u pećinu.

Po prijemu tela nastradalih, u medicinskom centru u Ćupriji izvršena je obdukcija, čiji rezultati ukazuju na trovanje ugljen-monoksidom. U ponedeljak, 30. Aprila, od 11 časova do 12.30 časova, angažovanjem dve speleološke ekipe i ekipe Rudarskih Spasilaca Rembasa, izvršeno je izvlačenje pumpe i dela ronilačke opreme iz „nulte“ zone do ulaza u pećinu, gde ih je preuzeo istražni organ. Deo ronilačke opreme nije pronađen na očekivanom mestu, u zoni ispred sifona, i biće tražen nakon provetravanja „nulte“ zone.

Tokom izvođenja speleološke ekspedicije u Ravaničkoj pećini, došlo je do najveće nesreće u istoriji speleologije u Srbiji. U ovoj nesreći četiri speleologa su izgubila život. To su:   

Saša Čolić, asistent na Departmanu za regionalnu geologiju RGFa – speleolog, rođen 1972. godine,

Filip Avramović, član PK „AS“, student RGFa Departmana za hidrogeologiju– speleolog, rođen 1983. godine,

Boško Madžarević, član PK „AS“ i GSS, student RGFa Departmana za ekonomsku geologiju – speleolog, rođen 1984. godine,

Bojan Borokić, član PK „AS“, student RGFa Departmana za hidrogeologiju – speleolog, rođen 1982. godine,

Tačna informacija o uzroku smrti speleologa, biće objavljena nakon završetka istrage i sprovođenja analiza od strane istražnih organa MUP-a.

RIP

**

У СПОМЕН

БОЈАН БОРОКИЋ (1982-2007)


     У ноћи између суботе и недеље (28-29. април 2007) у Раваничкој пећини, у близини манастира Раванице код Ћуприје, у току спелеолошких истраживања, настрадао је наш брат и пријатељ Бојан Борокић, студент из Београда.
     Бојан Борокић рођен је 8. октобра 1982. године у Београду. Средњу електротехничку школу "Никола Тесла" завршио је у Београду. Налазио се на завршној, четвртој години Рударско-геолошког факултета у Београду, на смеру Хидрогеологија.
     Био је члан Спелеолошког клуба "Ас" из Београда и Асоцијације спелеолошких организација Србије (АСОС).
     Од 2004. године редован је сарадник Огранка Српског сабора Двери у Београду и један од највреднијих Дверјана који су нам се прикључили у последње три године и који су учествовали у организацији свих наших великих догађаја у претходном периоду. Увек се одликовао скромношћу, добротом и поузданошћу.

                                                                        Бог да му душу прости и вечан му спомен!


                                                                     ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ, брате Бојане

                                                                     ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ !!!

                                                                     Жив је Бог и жива ће бити душа наша у вечност.
                                                                     Видимо се поново!

                                                                                                                            Дверјани

                                                                                                                            У Београду,
                                                                                                                            30. априла 2007.

Zar morate ljudsku nesrecu da koristite za sopstvenu promociju...
Sramota... velika sramota... 

E svasta.Znao sam da ces bas ti to tako prokomentarisati.Ovo je u njegov spomen i njemu zahvalnost....

Vecan mu pomen i hvala mu...A on je inace bio i ovde na forumu...Zasto mu ne bi dali zahvalnost...

Ti, neko drugi... 

Познавао сам сву четворицу лично, тако да знам да је Бојан био веома активан члан у Дверима и стално је причао о њима и стално је звао све колеге на трибине које су Двери организовали на Машинцу !!! не видим шта је споро у томе да се Дверјани опросте од њега! Много их је волео све и био је стварно МНОГО активан тамо!

КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА

трагично настрадалим колегама, пријатељима и сарадницима

                      САШИ ЧОЛИЋУ
                   БОЈАНУ БОРОКИЋУ
                  БОШКУ МАЏАРЕВИЋУ и
                  ФИЛИПУ АВРАМОВИЋУ

одржаће се у понедељак 14.05.2007. године са почетком у 13 часова на Рударско - геолошком факултету (Ђушина 7,Београд) у амфитетару А1.

pa ako pumpa oslobadja CO..sta su mislili gde ce taj gas da ode kada su na dubini od 1500m(i nema nikakvog vetrenja)..stvarno neodgovorno,od stane onoga ko je vodio expediciju!!!ne mogu da verujem da niko nije razmisljao o CO koji se oslobadja sagorevanjem gorva u pumpi!!!..zahvaljujuci tome 4 zivota su izgubljena...Sto je nagore u svemu sto su to bili sve mladi momci...Stvarno tuzno

Porodica jednog od mladića koji su se ugušili u Ravaničkoj pećini tvrdi za „Blic“
Studenti su u pećinu poslati bez opreme
Autor: Nevena Erac - I.I. | 18.05.2007 - 09:58

BEOGRAD - Tri studenta i asistent Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su se 28. aprila ugušili zbog visoke koncentracije ugljen-monoksida u pećini kod manastira Ravanica, nisu imali instrumente kojima se meri količina tog gasa u vazduhu, tvrdi za „Blic“ majka nastradalog Boška Madžarevića.
Istražni sudija Opštinskog suda u Ćupriji Mirjana Vržina potvrdila je za „Blic“ da je ta informacija tačna i da je to ustanovljeno u istrazi. Sudija Vržina dodaje da će istraga odgovoriti na pitanje da li su ti instrumenti nužni prilikom takvih ekspedicija.

U pećini su nastradali studenti Boško Madžarević (23), Bojan Borokić (25) i Filip Avramović (24), kao i asistent Saša Čolić (35). Kao članovi Speleološkog društva „As“, oni su išli u istraživanje pećine u organizaciji jednog od profesora beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta.
Biljana Madžarević, kaže za „Blic“ da su oni išli u istraživanje pećine u organizaciji jednog od profesora beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta koji nije poneo merne aparate za merenje gasova u pećini. Ona dodaje da Fakultet sada pere ruke od svega.
- Postoji video-snimak s predavanja na kojem se vidi da profesor objašnjava studentima da je ta pećina poznata po visokoj koncentraciji ugljen-monoksida. Meni je to potvrdio i načelnik gorske službe spasavanja, a to govori da je profesor znao gde ih je poslao. On je sve vreme bio ispred pećine, koja se nalazi 30 metara od manastira Ravanica, gde su postavljeni šatori u kojima je trebalo da borave - priča Biljana Madžarević, koja je dobila zapisnike iz istrage.
Članovi spasilačke ekipe „Rembasa“, koji su se prvi našli na mestu nesreće, prvo su zapitali da li su mladići imali merne instrumente. Prema njihovim rečima, oni nikada ne silaze u jamu bez njih. Rudari ističu da je za takvu ekspediciju potrebna i druga oprema - boce za kiseonik, gas-maske, rasveta i druga zaštitna oprema poput kaciga.
Sudija Vržina kaže da će veštačenje utvrditi da li su nastradali imali odgovarajuću opremu i da li su boce za kiseonik, koje se nalaze u sudu, bile ispravne.
Biljana Madžarević kaže da je drugi propust u organizaciji bila pumpa koja je ispumpavala vodu iz jednog sifona pećine u jezero, kako bi mladići mogli da pređu to mesto koje je, inače, potpuno pod vodom.
- Pumpa je radila šest sati bez prestanaka i korišćena je mešavina benzina koja je stvarala ugljen-monoksid. Korišćena je stara pumpa iz 1986. godine jer se nova pokvarila i bila je potpuno zastarela - kaže ona.
Istraži sudija Vržina je rekla da je obdukcija utvrdila da je uzrok smrti trovanje gasom. Ona je potvrdila da je pumpa radila neprekidno šest sati i da je to pumpa marke „tomos“ koja se obično koristi za zalivanje njiva.
Vržina je rekla da su toksikološke analize uzoraka vazduha iz pećine izvršene u beogradskom Zavodu za javno zdravlje, pokazale da je koncentracija ugljen-monoksida bila 25 puta veća od dozvoljene. Ugljen-monoksid je jedan od produkata nepotpunog sagorevanja benzina koji se koristi za pogon pumpe. Speleolozi su pronađeni na oko 1.200 metara od ulaza u pećinu, pored pećinskog jezera iz kojeg su motornom pumpom izbacivali vodu.

Porodice traže odgovornost fakulteta
Biljana Madžarević kaže za „Blic“ da ih je strašno povredilo kada su im u Dekanatu Rudarsko-geološkog fakulteta rekli da oni ne snose odgovornost jer su studenti bili punoletni.
- Kada ih je profesor pozvao da idu na speleološku ekspediciju, studenti su, naravno, pristali jer ipak je on profesor kod koga je trebalo da polažu ispite - kaže Biljana Madžarević.
Maja Novak, sestra poginulog Bojana, kaže da Fakultet mora da odgovori zbog čega tvrde da nemaju ništa sa nesrećom i sa studentima koji su stradali.
- Ekspedicija je izvedena u organizaciji Rudarsko-geološkog fakulteta i kluba speleologa koji je pod krovom ovog fakulteta. Porodice su tražile razgovor sa dekanom Fakulteta Božom Kolonjom, koji je bio vrlo neljubazan i zakazao nam razgovor za ponedeljak - rekla je Maja Novak.


Dekan: Fakultet nije odgovoran
Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Boža Kolonja kaže za „Blic“ da fakultet apsolutno nije odgovoran za nesreću.
- Fakultet nije organizovao ekspediciju i apsolutno nije tačno da su mladići išli u pećinu u ime fakulteta. Ne postoji službeni nalog ili projekat fakulteta za tu ekspediciju. To je organizovala asocijacija čije se kancelarije nalaze u kabinetu jednog od profesora. Nevolja je što su naši profesori u toj asocijaciji, a jedan od njih je i predsednik te asocijacije - kaže je dekan Kolonja.
On je rekao da zbog obaveza u ponedeljak neće prisustvovati razgovoru s porodicama stradalih mladića.
Izvor: Blic

Шта да вам кажем када се дотични господин Божо Колоња, иначе Декан Рударско-геолошког факултета НИЈЕ ПОЈАВИО ни на једној сахрани студената, појавио се само на сахрани асистента Чолића јер је Чолић био у радном односу! Именовани Декан није издао ниједно једино саопштење поводом трагедије, нити је одржао говор на комеморативној седници поводом трагедије ,а студентима који су хтели да иду на сахрану Бошка Маџаревића која је била у Пазови није хтео да изнајми аутобус јер је рекао да факултет нема везе са тим! Само толико о томе колика је гњида тај (не)човек Др проф. Божо Колоња, декан РГФ-а!

Иначе, факултет стварно није организовао ту експедицију већ асоцијација спелеолошких организација, чији је члан спелеолошко-пењачки клуб АС који има просторије на РГФ-у, но то не оправдава гњидаво и нељудско понашање Декана РГФ-а који се показао у правом лицу у тренутку највеће трагедије која је задесила РГФ!

Eh, mnogo vremena je prošlo.   .   .    danas tačno 6 meseci.   .   .    istraga ne napreduje, odnosno stalno nam govore da napreduje, ali naravno ništa novo nam ne govore.    Ja sam inače rođeni brat Filipa Avramovića, koji je poginuo u toj je.   .   noj pećini.    Inače, on je takođe bio član ovog foruma (profil: hxxp:|| forum.  burek.  co.  yu/index.  php?action=profile;u=139849), ali nažalost, uspeo je da ostavi samo dve poruke, jednu o Sunđer Bobu (ovde: hxxp:|| forum.  burek.  co.  yu/index.  php/topic,17669.  msg2260488.  html#msg2260488), i drugu o registraciji udruženja (ovde: hxxp:|| forum.  burek.  co.  yu/index.  php/topic,157275.  msg2029986.  html#msg2029986), koje nikad nije stigao da oformi i registruje :(

Razlog zašto pišem ovo? Nemam pojma.   .   .    sve je već rečeno, a opet ništa nije rečeno.   .   .    redovno se dešava da svi bruje o tome kad se neka nesreća desi, a onda posle niko ništa o tome ne priča.   .   .    padne u zaborav.    Osećaj je ipak malo drugačiji i nije svejedno kad se nesreća desi nekoj Vama bliskoj osobi.    Eto čisto da Vas podsetim na ova četiri momka što su nastradali očigledno tuđom greškom, i ne samo na njih, već na sve koji su tragično izgubili živote.    Nadajmo se da će istraga biti uskoro završena i da će dati neke rezultate.  

Porodice nastradalih optužuju nadležne
Pokrenuta istraga o smrti speleologa
Autor: U.P. - I.I. | 23.01.2008 - 06:20




BEOGRAD - Opštinski sud u Ćupriji juče je doneo rešenje o pokretanju istrage protiv dvojice speleologa zbog izazivanja opšte opasnosti u Ravaničkoj pećini, u kojoj su u noći između 27. i 28. aprila prošle godine poginula četvorica njihovih kolega.

Istražni zahtev je podnet protiv speleologa Milorada Kličkovića i Saše Milanovića, asistenta na Katedri za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Ćuprijsko tužilaštvo je zahtev za sprovođenje istrage pokrenulo na osnovu nalaza veštaka iz Bora koji su utvrdili da postoji sumnja da su oni krivi.
U pećini su poginuli asistent Saša Čolić (35) i studenti Rudarsko-geološkog fakulteta Filip Avramović (24), Boško Mađarević (23) i Bojan Borokić (25). Obdukcijom je utvrđeno da je uzrok smrti trovanje ugljen-monoksidom.
Borokićeva sestra Marija Novak optužila je na konferenciji za novinare koju su juče organizovale porodice nastradalih studenata Opštinski sud u Ćupriji da od odgovornosti štiti Dejana Vučkovića, koji je organizovao ekspediciju.
- On je napravio gasnu komoru u pećini, tako što su moj brat i njegovi drugovi, na Vučkovićev nagovor, uneli pumpu sa nepotpunim sagorevanjem u pećinu. Oni nisu bili opremljeni za ulazak u pećinu, nisu imali aparat za identifikaciju gasova, kao ni boce sa čistim kiseonikom, što je neophodno - rekla je Novakova.
Majka nastradalog Borokića, Bosiljka rekla je da je njen sin sa drugovima, „pred pragom diplome odveden u smrt“.
- Borimo se da se ova tragedija nikada ne ponovi nijednom studentu - zaključila je Bosiljka Borokić.

Izvor: Blic

Спомен плоча настрадалим студентима на Раваничкој пећини


У суботу 5.априла 2008.године у 11,оо часова на Раваничкој пећини крај Манстира Раваница биће постављена спомен плоча студентима настрадалим у спелеолошком истраживању априла 2007.године. Један од настрадалих студената је и наш брат Бојан Борокић. Позивамо наше сараднике да присуствују постављању спомен плоче заједно са породицама настрадалих студената.


Београд, 4.април 2008.године
Информативна служба Српског сабора Двери

ДАНИ КАДА ЈЕ СРБИЈА ПЛАКАЛА

Сећање на Бојана Борокића (1982-2007) и његове другаре Бошка Маџаревића (23), Сашу Чолића (35) и Филипа Аврамовића (24)


Крајем априла 2007. године десила се страшна несрећа, када су четири младића студената са Рударско-геолошког факултета, обављајући своје радне задатке на научно-истраживачком пољу, као спелеолози, изгубили животе у Раваничкој пећини, недалеко од славне задужбине светог кнеза Лазара. За утеху је да су се Бојан и још неки свесрдно молили и причестили у св. Раваници, као да су знали, попут витезова косовских, да заувек са земље телесно одлазе „Богу на истину“.

Те кобне ноћи, на око 1200 метара у утроби земљиној, трочлана група је требала да уз помоћ пумпе исуши „Сифонско језеро“. Међутим, смртоносни угљен-моноксид је невидљиво утрошио њихов кисеоник. Око поноћи им се придружио Бојан Борокић и видевши језив призор окренуо се и довикнуо другу иза њега да иде назад по помоћ, а он сам журно похитао да помогне беспомоћнима, не слутећи да ће за трен постати жртва смртоносног отровног гаса. Те ноћи Спаситељ и Искупитељ рода људског примио је у наручје Своје душе четири младенца српска, међу њима и Бојана који је, по св. Јеванђељу и највећој заповести Божијој, положио живот свој за ближње своје. Језив призор четворице мртвих младића, чије су породице у неизмерном очајању похитале са спасилачким екипама ка светој Раваници и њеној пећини, следио је све у Отаџбини који су остали неми читајући на екранима стравичну вест, а са њима и долепотписани бивши парох породице Борокић.

Првог и другог маја настрадали су испраћени од родбине и пријатеља у Небеско Царство Христово. Хиљаде људи из Београда и Младеновца отпратили су ове младенце на вечни починак, молећи се Свемогућем да њихове душе буду упокојене са светима.

Бојан М. Борокић, првенац Младена и Босе, сахрањен је на Новом Гробљу, на празник посвећен светом Јовану. Црква Св. Николаја, у најмногољуднијем насељу, каква су гробља, била је претесна да прими све да одају последњу почаст. Опело су служила три свештеника и ђакон, а помагао им је хор „Двери српских“, чији је веома активни члан био млади Бојан, бијући даноноћно духовни бој за Христа Бога Живога и Цркву Његову. При крају опела надлежни парох, протојереј-ставрофор Драган Терзић изразио је саучешће породици у име Српске православне цркве, истакавши да је Бојан Борокић у свему био примеран, и да ће његово место остати празно у парохији, у цркви Св. Архангела Гаврила, у дому његових ожалошћених родитеља. Упутио је молитву Господу, заједно са свим присутним, да им пошаље утеху за узорним и примерним Бојаном и његовим друговима.

Испред храма Св. Николе од Бојана се опростио професор Рударско-геолошког факултета, у своје као и у име својих професора и студената, изражавајући тугу за великим губитком српске младости. „Још се ни мастило није осушило у индексима са највишим оценама које си добијао, и дипломски рад си завршавао као један од најбољих студената у генерацији, а изненада си нас све напустио и ожалостио одлазећи кроз „Двери Небеске, Богу заувек“. На гробу се од Бојана опростила ужа родбина, у чије име је стриц Ђорђе подсетио окупљену фамилију и пријатеље какав је Бојан био од колевке, кроз детињство, као ђачић, средњошколац и студент. Истакао је да је, иако млад, стигао да обиђе више земаља Европе (Италију, Швајцарску, Аустрију и др.), многе градове и факултете где је упознао мноштво младих Италијана, Француза, Немаца и Руса и свуда проносио дух православног другарства.

Велики писац Достојевски, који се у манастирским зидинама напајао Христом, говорио је да је Христос идеал који «који вечито очарава, а никада не разочарава», што је и Бојану у кратком животу био, како је Сам спаситељ говорио: „Ја сам васкрсење и живот“ и „Ко верује у мене и ако умре живеће“. За Животодавца Христа они који су у гробовима су вечно живи и само спавају. Као они у градовима и селима широм Васељене што ће ујутру из постеља својих устати, тако ће и мртви у дан свеопштег Васкрсења устати.

ЧЕКАМО СВЕОПШТЕ ВАСКРСЕЊЕ

У роману „Браћа Карамазови“ постоји сцена у којој се малишани ђаци растављају од свога другара сиротог Иљуше, који их је молио да му на гробчићу за врапчиће издробе хлепчиће и док звона у храму буду најављивала св. службу Божију у којој ће са људима и анђели појати, Иљуша ће их из гроба пратити. Аљоша Карамазов држи некролог у коме каже да сви чврсто обећавају да ће се малог Иљуше целог живота сећати, а када заврше стазу живота и преселе се са земље на небо, да ће се и тамо сви срећно са Иљушом састати и радосно испричати. Тако су се и студенти Рударско-геолошког, Машинског и других факултета враћали са гроба Бојановог.

Увече на подушју било је доста света, а пристигли су и другари из Двери Српских као и чланови Ихтуса, два Бојанова пријатеља са којима је био најближи, који су као „три духовна мускетара“ стајала на свакој служби у храму Св. Архангела, али је сада место Бојаново остало празно…

Поред саучешћа најближих, и српска Круна је упутила саучешће које гласи:

САУЧЕШЋЕ ИЗ КРАЉЕВОГ ДВОРА
„ЊКВ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК
АЛЕКСАНДАР II

   1. април 2007.

Породици Борокић

ПОШТОВАНА ПОРОДИЦЕ БОРОКИЋ,

Моја супруга и ја смо били дубоко ожалошћени када је до нас стигла вест да су три студента и асистент Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, чланови Асоцијације спелеолога Србије, трагичко настрадали. Ово је заиста трагичан губитак четири млада живота. Са дубоком тугом изражавамо најдубље саучешће породицама ових младих људи који су истраживали лепоте наше земље. Понекад и најплеменитији подухвати се завршавају, на жалост, трагично.

Надам се да ће нам се свештенство манастира Раваница, који је најближи месту трагедије, придружити у мислима и молитвама за ове дивне и предане студенте и њиховог асистента.

С поштовањем,
АЛЕКСАНДАР“

ЧЕКАМО ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ

Само неколико дана пре трагедије сусрео сам Бојана испред Правног факултета у Београду, било је то око 11 сати, када су били ДАНИ РУСИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ и он ми је поклонио Програм свечаности. Растајући се од њега, у његовим плавим очима као делић бескрајног небеског свода тајанствено се осећало, као да се у плоти (телу) на земљи заувек растајемо. Тако је и било, 29. априла стриц Петар је у рано јутро јавио да се десила трагедија.

Прошло је годину дана од трагичних априлских и првомајских дана када је Србија плакала и туговала за младошћу својом. Живот и даље тече, а у домовима настрадалих у Београду и Младеновцу још увек траје дубока жалост. У породици Борокића поред туге има и тихе радости хришћанске, јер се Бојан пре смрти у Раваници исповедио и причестио. Био је поклоник многих светиња и манастира од Дрине до Старе Планине, одржавао је духовне везе са монасима, слао им помоћ и прилоге, стамено верујући да ће му то Господ на земљи, а још више на небу узвратити… Његов једини брат Иван Борокић уписао је Богословски факултет СПЦ, а чим је сазнао да је примљен, са својим најмилијима отишао је на Ново Гробље код брата Бојана да га обрадује, као што је и св. Серафим Саровски говорио сестрама: кад ја умрем дођите на мој гроб и реците ми све што желите и ја ћу то чути и покушаћу Оцу Небеском пренети ваше радости и туге. Иван је тако кренуо да истражује, али не подземна пространства земаљска већ бескрајне дубине и ширине људске душе, бескрајније од Универзума. То је пут Богочовека и његове вечно важеће заповести дане пре две хиљаде: «Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа , учећи их да држе све што сам им заповедио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин».(Матеј, 28:19-20.)

Протојереј мр Александар Д. Средојевић

Postupak za smrt speleologa u Beogradu
Autor: Tanjug | 26.07.2008 - 06:20

ĆUPRIJA - Speleolozima iz Beograda Miloradu Kličkoviću i Saši Milanoviću, osumnjičenima da su krivi za smrt četvorice kolega u Ravaničkoj pećini kod Ćuprije 27. aprila 2007, najverovatnije će se suditi u Beogradu.

- Oštećeni su tamo, a dokumentacija lako može da se prebaci u Beograd zbog ekonomičnosti krivičnog postupka - izjavio je juče opštinski tužilac u Ćupriji Božidar Pandurović.
Odluku o tome gde će se voditi proces, prema rečima Pandurovića, doneće Vrhovni sud u Beogradu, jer su branioci okrivljenih zatražili izuzeće svih sudova na području Okružnog suda u Jagodini, ističući u zahtevu za izuzeće i ekonomičnost procesa.
- Sudije i tužioci Opštinskog suda u Ćupriji, povodom zahteva branilaca okrivljenih, trenutno daju izjave i kada se one prikupe šalju se Vrhovnom sudu, koji će doneti konačnu odluku. Kada će to biti, zavisi od njegove ažurnosti - rekao je Pandurović.
U nesreći u Ravaničkoj pećini u noći između 27. i 28. aprila 2007. stradali su asistent za regionalnu geologiju Saša Čolić (36), studenti hidrogeologije Filip Avramović (25) i Bojan Borokić (24) i student ekonomske geologije Boško Madžarević (24).

Izvor: Blic