Nesavršenstvo nije propast

U različitim časopisima i magazinima, kao i knjigama, često možete pročitati gomilu saveta o tome kako se poneti u ovakvoj ili onakvoj prilici. Ti saveti uglavnom budu akademski i uopšteni (zaista bi bilo neizvodljivo da se svaki od njih precizno odnosi baš na vas), i ako se delimično prepoznate u situaciji i shvatite da niste postupili po datom savetu koji vam se u principu čini razumnim, može se desiti da odmah optužite sebe i nervirate se. A ne bi trebalo.

Neretko ste i bez tog saveta znali kako bi bilo stvarno pametno da postupite, ali to iz nekog svog razloga niste učinili. Recimo, znate da ne treba da popustite detetovom kenjkanju nasred supermarketa da mu kupite neku stvar za koju niste planirali da izdvojite novac, ali vam je lakše da to uradite nego da se natežete s njim dok ono viče, a svi iz blizine vas gledaju s neodobravanjem. Kasnije osećate da previše popuštate svom detetu, strahovito se nervirate zbog toga i osećate se ne baš kao propalitet, ali tu negde - nesposobno.

Normalno je da vas iznervira što opet "niste bili karakter", ali ne bi trebalo da dopustite da to nerviranje potraje. Pogrešili ste, pa šta? Ako znate kako bi vam bilo pametno da postupite, bilo bi dobro da tako i uradite, ali stvarno nije propast sveta ni ako pogrešite. Naknadno višečasovno ili višednevno nerviranje vam nimalo neće pomoći, samo ćete se osećati još lošije i kao da zaista jeste propast u pitanju.

Kako onda postupiti ako konstantno, uprkos tome što ste svesni da tako ne treba, pravite iste greške? Razmislite zbog čega pravite te greške (recimo, u datom trenutku vam bude lakše da tako postupite), a zatim pokušajte da osmislite strategiju kojom ćete sebi pomoći da grešku ne ponavljate. Pomaže ako za to imate dobru motivaciju; u navedenom primeru s detetom, recimo, motivacija vam može biti znanje da će ne samo vama biti lakše ako istrajete nekoliko puta, dok vaše dete ne uvidi da vaše "ne" zaista znači "ne", već i da preteranim popuštanjem zapravo povređujete svoje dete, jer kasnije neće umeti da se snađe u svetu u kome mu neće biti ispunjen svaki hir samo zato što je diglo dreku. Uspelo vam je? Čestitajte sami sebi. Nije vam uspelo? Nije propast sveta i ne maltretirajte sebe višednevnim nerviranjem i uvredama na sopstveni račun.

Sad, ukoliko se radi o zaista ozbiljnim greškama koje svaki put iznova pravite, onima koje mogu dovesti do toga da vi ili neko vama drag bude teško povređen (na primer, muž nasilnik bi mogao da vas osakati ili ubije, vas ili vaše dete, a vi i dalje zavaravate sebe da vas on zapravo voli i da ste same zaslužile batine), rezon "nije propast sveta" baš i ne može da se primeni. Tada bi trebalo, ako niste u stanju da korigujete ponašanje tako da sebe i najbliže sklonite od opasnosti, pod hitno potražiti pomoć sa strane (roditelji, prijatelji, policija, neko...).

Međutim, ako situacija nije u toj meri drastična, to što niste postupili onako kako bi u teoriji bilo idealno zaista nije nikakva propast.

Izvor: Krstarica

slazem se, niko ne moze biti savrsena inace bi bila savrsen

jeste ako ne postoji zelja za unapredjanjem....

Kako se svideti samoj sebi?


Eksperti kažu da su, za razliku od muškaraca, žene ređe zadovoljne izgledom. Denise Martz, psiholog i profesor na Appalachian Univerzitetu u Severnoj Karolini je nedavno dizajnirala i nadgledala istraživanje kako to 2.000 ispitanica vidi svoje telo, i ispostavilo se da su samokritičnim virusom inficirane žene svih uzrasta i veličina. Čak 78% pripadnica lepšeg pola reklo je da bi želele da nose bar jedan konfekcijski broj manje, čak i one koje odeću traže na dečijem odeljenju.
Mnogi veruju da je nezadovoljstvo povezano sa ozbiljnijim problemom: manjkom samopouzdanja. Nažalost u današnjoj kulturi pojam za dobar izgled i određeni oblik tela isprepletani do granice kada je ekstremno teško osećati se dobro u spostvenoj koži. Mnoge žene su svesne da je sve to loše, ali ne mogu da se zaustave. Zašto?

Najveći protivnik samouverenosti jedne žene su mediji. Seksi, dugonogi modeli u magazinima, ultra-tanušne poznate ličnosti na velikom platnu i TV emisijama, čak i reklame za zdrav život predstavljaju nam sliku glamura povezanu sa mršavošću i poruku da je prihvatljivo izgledati samo onako kako je to prikazano u reklami. Dokle to ide može se uočiti na primeru ostrva Fidži - od kada su im 1995. uveli kablovsku televiziju i počeli da kljukaju sa TV sapunicama kao Friends, Ally McBeal, Melrose Place broj bulimičnih i anoreksičnih žena se drastično povećao. Pre nego što su mediji umešali svoje prste, žitelji Fidžija cenili punačku figuru, a poremećaji u ishrani su im gotovo bili nepoznati. Istraživanje koje su studenti Harvarda sproveli 2003. pokazalo je da su devojčice koje su gledale serije tri puta nedeljno imale 50 % više šanse da počnu da se nepotrebno rvu sa kazaljkom na vagi.
Ironično, većina slika sa kojima se žene upoređuju nisu čak ni stvarne - većina fotografija se ulepšava sve detaljnijim softverima, a ništa manje se ne ušminkavaju filmski ili TV snimci. Dodatan udarac zadaju kompanije koje upravo savršenim telima prodaju svoje proizvode za savršeno telo, pa bio to prašak ili parfem.

Naučnici kažu da je ženama stalo do izgleda i zatošto je to odvajkada bio najbolji atribut za privlačenje mužjaka. Uostalom, hiljadama godina vaspitanje je isto: kod dečaka se vrednuje snaga i inteligencija, a kod žena izgled.
Konačno, ono što najveći protivnik žena su same - žene. Što je najgore, one sebe ne srozavaju u privatnosti iza zaključanih vrata, jer ocenjivanje poređenje sa idealima grupni sport. Ne “šamaraju” se samo kroz normalne uvrede i ogovaranja - žene ni ne shvataju da, kada se požale prijateljici kako im noge loše izgledaju zbog celulita, prijateljica će odmah početi da zagleda svoje i deprimira se kako su u užasnom stanju.
Stručnjaci smatraju da je lek za ovakvo stanje samo jedan: početi da cenite sebe. Žene sigurne u sebe čine stvari koje pomažu da još bolje izgledaju. Zdravija hrana, dijete i vežbanje se lakše podnose, a imaju i više uspeha zbog pozitivnijeg stava.
Kako to da Vi uradite? Sklonite vagu, zaboravite na brojeve odeće i fokusirajte se:

    * Prekinite da negativno govorite o sebi. Iako ono što vidite u ogledalu i dalje nije ono što biste želeli, opisivanje sebe neutralnim objektivnim frazama mogu pomoći da se podigne moral. Tako, umesto da mislite “Stvarno su mi grozne butine” pomislite “Stvarno bih mogla da butine dovedem u red”.
    * Fokusirajte se na stvari koje volite na sebi. Lepa kosa, dugi nokti, sjajni beli zubi… Nađite stvari koje vam se dopadaju i svaki put kada se pogledate u ogledalu primetite prvo nešto pozitovno
    * Ponašajte se prema sebi sa istom nežnošću i poštovanjem kao prema najboljem prijatelju. Uostalom, da li bi uopšte brinuli za nekog ko o vama govori stvari koje sami sebi kažete kad vidite sopstveni odraz?
    * Kaži ono što misliš - ponekad mrzeti sopstvene butine znači želeti mršavije butine. Loše objašnjenje problema vodi do konfuzije koja ne mora biti vezana samo za izgled, već i za sve sfere svakodnevnog života. Zato naučite da dešifrujete sebe.
    * Idite u kupovinu. Ako odlažete da kupite novu garderobu dok ne skinete koje kilo, loše vam se piše. Bilo da kiptite iz preuskih farmerki ili plivate u starim pet brojeva većim košuljama, svejedno sebe srozavate u spostvenim očima. Kupite šta vam odgovara i uvek izgledajte najbolje moguće.
    * Shvatite da su ljudi različite građe i volite posebnost sopstvenog tela. Samo 2% žena na svetu spada u one sa telom supermodela. To ostavlja sasvim dovoljno prostora za nas ostale!

извор: Ekstravaganca