svako zivi onako kako (mu se) moze. neko bolje, neko losije, neko sa manje, neko sa vise truda.
jbga, zivot je kurva, kazu... pritom nekom majka, nekom maceha 

Mislim da da je to u Srbiji neko pravilo da se covek pretvara da zivi bolje nego sto zaista zivi kako bi sebi digao cenu...

Ali.. jbg.. sta ja znam... imam samo 27 godina 

Ja bas ne mislim tako ... Druzim se samo sa ljudima koji su iskreni ...
Posto ne volim foliranje ...
Ali posto ja imam samo 22 mozda ni je ne znam  ...

Ok... i sve one devojke koje vidjamo na ulici se oblace u Zari... i Miss Sixty... 

@sesircic

To je realnost na koju ljudi treba da se naviknu.
To sto je takva ne znaci da nema prostora da se u njoj napravi jako lep i ispunjen zivot.
To je bukvalno stvar organizacije i ovde i napolju.
Kao u prici o lopticama, kamencicima, pesku i kafi... za kafu sa prijateljima uvek ima mesta...

Ja trenutno radim svakodnevno 12-16 h, nekad se desi i vise.
Shvatio sam da je sad trenutak kada mogu da izguram sve sto radim bez nekih preteranih posledica...
To je tako vec neko vreme, od kad sam osetio zelju da se odlepim od toga da imam mesecno onoliko koliko mi treba za zivot...
I ide dobro...
Cak i u takvoj situaciji uvek nadjem vreme da se vidim sa meni dragim ljudima...

A prirodna selekcija danas je mnogo blaza nego pre samo par generacija kad se od danas bezopasnih stvari umiralo..
Kako rekoh u temi o dijaspori...
Ljudi koji se za zivot koji zele ne bore, zasluzuju samo onakav kakav im se da...

Inace.. mislim da je potreba da se covek prikaze bogatijim nego sto zapravo jeste stvar mentaliteta..
Bilo da je u pitanju kupovina Mecke koja se vozi samo kad se ide u rodjeno selo i kuca na 3 sprata sa kulama i panoramskim liftom, ili nesto sitno...
Da nije tako, ne bi svako imao svog sanera, i ne bi svi toliko gledali markicu na garderobi...

kovaci laznog novca i laznog perja... 
u zemlji srbiji od svake price gotovo svako svakom oduzme bar pola kicenog srema da bi dosli do realnog stanja stvari 

Upravo tako...Nepisano pravilo... 

Evo primera.... Moja majka je samostalna otkad je završila srednju školu. Studirala je i uporedo radila, pa joj se studiranje oteglo nešto duže nego obično. To je nije sprečilo da ima odlične ocene na faksu, pa i da nađe posao, koji je najpre bio nešto tipa čistačica. Iako je studirala ekonomiju (pre toga matematiku, pa napustila) honorarno je držala privatne časove studentima matematike. U međuvremenu je rodila i mene, i izdržavala nas dve, od plate, i uporedo završavala studije (da napomenem da je to bilo početkom devedesetih).

Danas je to žena koja ima tri posla - generalni direktor, spolji saradnik u jednoj našoj ogromnoj firmi i sudski veštak... Plata joj je ogromna, i bila bih srećna da jednog dana zarađujem četvrtinu njenu plate.

S obzirom da sam joj prvo dete i ljubimica, jasno mi je stavila do znanja da će me finansirati dok ne završim studije. Kaže, seća se kako je njoj bilo teško, pa ne želi i da se ja tako mučim, kad je ona morala. A da li je, sa tolikom platom i sposobnošću, od mene napravila razmaženog debila? Ne bih rekla, jer, iako ima više nego pristojna primanja, mene finansira toliko da mogu da živim normalno, bez Miss Sixty-ja i Replay-a (Zara da, jer je jeftina  ). Kaže -  kada budeš imala svoj dinar, raspoređuj ga kako znaš, a ovo što ti ja dajem ti je više nego dovoljno. To što sam dobar student i što ću za godinu biti dipl. psiholog sa 22 godine bogme i te kako dugujem njoj i njenom vaspitanju.

Istina da živim sama, što je za studenta pojam. Ali isto tako križam dane na kalendaru do diplome, kako bih mogla konačno sama da se izdržavam, pa makar imala upola manje svega nego sada.

Tako da, ipak vaspitanje i stav roditelja imaju i te kakvog uticaja. Mazi ga, ali ga ne razmazi - veština... 

sto se tice samostalnosti generalno,ona je neophodna na putu sazrijevanja i sticanju vlastitog integriteta.

znam ljude kojima materijalna strana nije problem,pa opet zive sa roditeljima.

kazu...tako je lakse.

mozda,mada mi je to sumnjivo.

ne mirise mi dobro da neko ima 30 godina,a ne zna gdje se uplacuje struja...iz grada u kome sam...to se ne radi u posti.

zivi sa matorcima,mama mu i dalje pada u nesvjest kada dobije temperaturu,studira preko deset godina,vozi dobra kola koja je od tate dobio za rodjendan,a ovamo bi htio da se predstavi kao zreo muskarac.

mislim da je emocionalna zavisnost od roditelja mnogo teza boljka od one finansijske.

a sta ako:  on radi kao magacioner u maksiju, a ona kao kasirka. kuci imaju roditelje i mladju bracu/sestre.

mislim da je vise mladih blize (materijalno) njima, nego nekim sponzorusama kojima je tata kupio auto.