БУДУЋНОСТ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ
Да ли у време глобалне економије многе владе, па и наша, постају пуке слуге међународног тржишта





Тајкуни, политичари, амбасадори, оптужбе, контраоптужбе и демантији, Србија заиста увек има чиме да се забавља. Само је питање где је у тој „забави” и држава? Да ли је дорасла новом типу изазова? Чини се да скоро свака дискусија о државној политици почиње и завршава истом тезом: држава је у дефанзиви, њена моћ да влада топи се.

Да ли, дакле, у време глобалне економије многе владе, па и наша, постају пуке слуге међународног тржишта? На „левици” и на „десници” у Србији сви се данас радо, или нерадо, клањају глобалном капитализму. Праве дебате о „глобализацији”, било да је то лоша или добра ствар, било да смо против ње или је прихватамо. И онда, наравно, имамо афере којих смо сведоци ових дана.

Дакле, хајде да проблем покушамо да сагледамо оптимистички и песимистички. Оптимисти би рекли да је влада изгубила део слободе да руководи привредом по својој вољи и да је смањени економски суверенитет државе логичан резултат победе међународног капитализма, који, опет, убрзава технолошки напредак и ублажава глобално сиромаштво.

Песимисти сматрају да је потребна равнотежа између ефикасне државе и економске ефикасности коју могу да обезбеде тржишне снаге. Песимисти кажу да је корист од глобализације много мања него што оптимисти претпостављају, а штета много већа.

По њима, ако користи има, она се неправедно дели унутар друштва, што је кључни моменат који оптимисти игноришу.

Песимисти признају да се у глобалном капитализму богате капиталисти, а не радници, и да ће међу радницима најгоре проћи неквалификовани. Глобализација ће повећати неједнакости, погоршати сиромаштво и све више водити у социјалну „искључивост”. Данак ће бити плаћен, чак и да глобализација успе под својим условима, у тренутку када способност владе да одговори на њу слаби. А неспособност било које владе да делује поткопава темеље демократије, и када напредовање тржишних снага увуче капитализам у нову кризу – Маркс ће се последњи смејати.

Најновији талас штрајкова у Србији је, заправо, то. Ко је онда у праву, оптимисти или песимисти? Можда држава, па и српска, и није толико у дефанзиви, можда глобализација и неће одиграти одлучујућу улогу у одређивању будућности државе, а можда и слабљење овлашћења државе и није тај данак за одговарајуће користи, коначно, можда су ефекти глобализације преувеличани, јер глобализација главни задатак не извршава довољно темељито?

У државама развијене економије основно питање није да ли је демократија компатибилна са глобализацијом, већ, наизглед мало чудно, да ли је демократија уопште компатибилна са слободом? Јер, демократија и слобода су, наизглед, две стране исте медаље: може ли бити једне без друге? Заправо, слобода и демократија свакако су повезане, баш као слобода и капитализам, али су песимисти у праву када постављају питање може ли капитализам и даље срећно опстајати паралелно са демократијом.

Наиме, песимисти сматрају да ће се капитализам на крају показати толико социјално катастрофалан да ће демократске државе бити напросто угушене у таласу штрајкова и протеста, а уместо њих ће доћи недемократски режими. Могућ је и нешто другачији сценарио: попустљиве према антилибералним вредностима, демократске државе ће можда капитализму поставити такве захтеве и ограничења, па ће он, заједно са слободом, и лагано слабити. Новонастали политички поредак би опет могао да буде „демократски”, али зато ништа мање дисфункционалан и, у крајњем случају, ништа мање тирански.

У сиромашнијим државама, попут Србије, народ стрепи од глобализације и економске несигурности. Било која власт у Србији склопила је мир са светом бизниса. Наравно, ера велике владе мртва је у целом свету, па ни наша влада не види себе као браниоца организованих синдиката, нити као присталицу јавних трошкова. Речи као „предузетништво” и „шансе” потпуно су се одомаћиле. Наши постсоцијалистички левичари, ако су још уопште и левичари, одбацили су традиционалне реторичке фигуре, па чак и омиљене инструменте економске контроле, иако левица у Србији тврди да се њене традиционалне вредности у односу на капитал и раднике нису промениле. У предизборним обећањима у Србији сви се помно чувају било каквог обећања да ће ојачати улогу државе. Иако су привлачне стране колективизма и антииндивидуализма очигледно популарне код бирача, посебно кад немају везе са дискусијама о политици неопходној да би се спровели у дело. Демократији одговарају такве вредности. Капитализму не одговарају.

Но, чак и да је ова процена потпуно исправна, зашто звучи уверљивије претпоставка да ће демократија поткопати капитализам, а не обрнуто, како кажу песимисти глобалне економије? Одговор је једноставан: зато што се то управо збива последњих 60 година.
Покушајте у свему томе препознати наше тајкуне, политичаре, акредитоване амбасадоре, оптужбе и демантије. Демократију и глобализацију. У држави Србији.
Мирослав Лазански
[објављено: 24.11.2007.]

vec sam dao odgovor na tu temu 

... a sto ovo radimo? Sta se menja? Ima li smisla? Neka me skepsa zgrabila od jutros...

Mlitavko 

 Cvile mi jajca za ratovanjem...

Kakvi ste vi to ljudi(neljudi)?Ne želim da budem pogrešno protumačen kao ratni huškač-ali-šta ste se bre posrali od šiptara kao da su babaroge,ili kao da ste načinjeni od poganog brankovićevskog semena?Ili vas mnogo više brinu mlitavi,zauzmi-povuci se,ma jebaćemo im kevu svima,... stavovi?
Vaši stavovi me jako podsećaju na onu iz Lepih sela:"E vidiš zato ćemo i da propadnemo-30 godina službe za ćamil dopa!Nije to u redu!"
Oduvek je najlakše bilo sakriti se,kukati sa sigurnog odstojanja,drogirati se,krasti,jebavati i napijati po klubovima i splavovima umesto stisnuti jaja i uraditi nešto za svoju državu,narod,naciju-nezavisno od vladajuće strukture(koja dodje i prodje,a ono što smo uradili ili nismo ostaje kao žig za ceo život)!Posle su vam svi drugi krivi kad nešto ne ispadne kako treba-kad neki kriminalci u vaše ili u svoje ime naprave sranje ili zločin-kao da vam je bilo ko branio da kad je trebalo budete u prvim redovima i svojim doprinosom sprečite takve da prave sranja!Sada vas naravno opet zabole pa baš da u bilo kom pogledu doprinesete bilo kakvom očuvanju bilo čega-kao da su vam preči Albanci,Muslimani,Hrvati,Nato,Ameri i sva ostala ekipa od vašeg naroda(ili on nije vaš-Vi ste samo u tranziciji evropejci)-shvatam da su vam majke napravile kobnu grešku što nisu pobacile umesto što su vas u ovako loše vreme donele na svet u ovako sjebanoj državi i da zbog toga treba da svima ostalima kojima je iole stalo do odredjenih stvari  gore navedenih  što više odmognete i pomognete ovim drugima,al dajte i nama pravo i mogućnost glasa nemojte nas apriori odstranjivati i osudjivati,nemojte da vas je sramota da budete SRBI,dokažite nečime pozitivnim-ne mora to samo da bude rat,puška,nož..da želite da NAŠA stvar opstane,ne dozvolite da nam zagovornici NJIHOVIH stvari zatru seme-kao da smo najpoganiji narod na svetu(a nismo) i ukaljaju nam ovo malo obraza što nam je ostalo!Pozvaću se na citat jednog njihovog predsednika koji kaže- Ne pitajte šta vaša država može da uradi za vas,pitajte šta vi možete da uradite za svoju državu!
Podvukao bih ono svoju državu!

 

@gavriloBG
зашто си ово у опште написао.............
На прошлим изборима је победио господин о чијим политичким ставовима нико ништа није знао сем да је био окорели комуњара,да је преко свог тате Академика завршио факултет и да је цео живот глуварио,али он је ЛЕП, па зар није то довољно да буде председник,тако се ЛЕПО свим извињава да је већ издао књигу ''Извините на 1 000 000 и 1 начин''.....................ето такви људи владају Србијом,а од културе којом се диче имају само то да без речи извршавају туђе наредбе!

Па баш због овога рекао бих:

Albanci sami bez podrške NATO-a ne predstavljaju nikakvu opsanost po Srbiju niti su ikada predstavljali.

Ali Albanci sa podrškom NATO-a predstavljaju prevelik problem za Srbiju.

Razumeš ? Verovatno ne.

Seti se bombardovanja, koliko smo NATO aviona oborili ?
Koliku su nam materiajlnu štetu naneli ? Hm, može da se meri u milijardama.

Sada osecamo posledice tog bombardovanja, tek sada. Bez jake insdustrije i privrede, nema
jake vojske i nema jake države.

Nadam se da konačno shvatate koliko i kako su nas porazili. Nisu nam možda uništili puno
oklopnih vozila ( jeeee pobedili smo ih  ), ali su nam razorili privredu i industriju
što im je u suštini i bio cilj ( da izgubili smo  )