Evo dacu neke svoje opservacije, poshto tachni odgovori ne postoje:

a) Lepshi oblik ove sintagme glasi "naci svoje mesto". Neko intuitivno zna shta mu odgovara, neko slepo veruje u sudbinu, neko podlezhe drushtvenim normama, ali mnogi ljudi imaju poriv da sve nepoznato probaju na svojoj kozhi. Chak bih rekao da svi imaju taj poriv duboko u sebi ali bih bio optuzhen da posezhem za tom zlom generalizacijom.

b) To su najsrecniji ljudi na svetu, osim ako nisu. Znam odredjen borj takvih parova i oni nisu srecni, vec su se toliko duboko zakopali u svoju iluziju pa siluju tu prichu do kraja. Imam veliku zhelju da upoznam takav par koji je istinski srecan. Sigurno da postoji.

c) Kao ozbiljnu vezu kapiram ono kad "ja" postane "mi", odnosno kad druga osoba postane deo svakog segmenta tvog zhivota. Kada se prave dugorochni planovi, itd. Duzhina veze nema tu neki odluchujuci znachaj.

d) Ako u startu planirash, onda si jedna naivna osoba, jer planovi retko uspevaju.

ja poticem iz braka koji je dobar...

to mi je neko vrijeme bila i kocnica u odnosu sa muskarcima,jer je odnos mojih matoraca meni uvijek bio i sada je...parametar kvaliteta i ljubavi izmedju supruznika...


imala sam razne i nerealne strahove,a bilo je i realnih strahova...normalno...samo iz razloga sto me plasio strah od neuspjeha kada je u pitanju istinsko sjedinjavanje sa nekim...
uvijek sam mislila da je to "zadatak'' kojem se mora biti dorastao...kad ti se desi da pred tobom bude osoba sa kojom "treba" pokusati biti  nesto ''vise'' u smislu odnosa...nebitno da li je krunisano brakom ili ne..

Е, Лоли, мени се управо од оваквих ''савета'' диже коса на глави. 

Како то сад да се зезам, нека ми неко објасни? Да улазим у везице, шеме за једну ноћ, шта, не контам?

Биће ми боље ако се крешем са ким стигнем? Стварно не контам? 

У вези сам, непрекидно, од своје 18. године, и намеравам да то тако и остане. И сад сам ја нешто пропустила? Шта? Мигрене кад ми се неко не јавља, мамурлуке недељом ујутру?

То је кул у средњој школи, након тога само изазива седе длаке у коси.

И мука ми је од пропагирања тог ''зезања''. Нећу да се зезам, нећу да се јебем са ким стигнем, хоћу да имам једну особу и да она има мене, и кад плачемо, и кад се смејемо, и кад се кољемо, па чак и у оној незамисливој ситуацији кад Звезда губи од Партизана. 

Уосталом, зар није вредније наћи некога таквог, без обзира колико година имали, него заваравати себе да постоји тај период ''зезања''?

Bambi...Veruj mi...Bili su i ljudi u tom fazonu u tvojim godinama, ma ti si sad takva, ne das da ti ljudi sole pamet 

Posle ce da ti dodje iz dupeta u galvu, ''sto se nisam zezala i divljala''? 

Aj' sad, malo ozbiljnije...
Evo, ja sam za kratkih 5 godina koliko se ''zabavljam'' i koliko sam izrazila sa raznoraznim ljudima  otkrila jednu opstu cinjenicu, koju svi znate..Pogoovo oni koji imaju duzi staz u izlascima. A to je...Pazi sad : da ima daleko vise ljudi koji su budale, frikovi, koji nam nikako ne bi odgovarali od onih sa kojim se uklapamo i sa kojima mozemo imati nesto kvalitetno.

Pa kad naidje nesto sto moze biti premija...Zgrabi i ne pustaj 

Kao sto rekoh, bezveze je planirati koliko cemo ostajati sa nekim i sta cemo raditi, to se isplanirati ne moze, ali isto tako bezanje iz onoga sto nam odgovara samo zato sto godine kazu to i to je...Isto tako planski i po sablonu.

Ја излазим од своје 14. године, тад сам и имала првог момка. И тад сам проживела те све перипетије, али то је било све клиначки, невино, ''јао, што ми се није јавио'', ''јуху, цимнуо ме'' и то све. 

Који црни секс, није ми падао на памет, све до 18. године.

Дакле, 4 године клиначког ''зајебавања''... и више него довољно, кад се само сетим, ееееј, патила сам као мали кретен. 

I da, ono sto je isto jedna istina...A nekako se niko ne usudi to da prizna...

Zabavljanje, divljanje i izvljavanje sa drugim ljudima je uglavnom zanimljivo samo kad si klinac...U Srednjoskolskim danima je najzanimljivije, Studentski...Pa mozda prve dve godine...Ali kasnije kad si vec malo odrastao sve to kontam poprima tako jednu drugu notu..smaracku....Ljudi taktiziraju, gnjave..Igraju se niskih strasti, zavodjenja...Uvode se pravila, razmislja se...

Ваљда јер, некако, људи што су старији, то су искуснији, самим тим и опрезнији, сумњичавији, не толико опуштени, као у младости, безбрижни, наивни. Онда дође и прорачунатост, и лако се склизне у неку од неуроза типа - не мрдам одавде док не дође по мене принц на белом коњу.

Sad cu ja da te te isfeniram lepo ,nis'se ti ne sekiraj 

Nemojte da vam se dize kosa na glavi i da mislite da vam neko soli pamet ako vam tako nesto kaze ...Osim naravno ako kaze neko nedobronameran i iskompleksiran ,za koga znate da jeste takav ...
Ja kad kazem nasoj Osmani da se jos zeza ,ne mislim na to da se krese s kim stigne -kako ste vi vec shvatile ,bezobraznice jedne 
Zezati se mozes i kad flertujes i izlazis sa raznoraznim momcima dok trazis sebe i ono sto ti prija. Naravno sve to bez povredjivanja drugih osoba. Ja nekako mislim da je rano da se covek vezuje pre 25 g jer tako propusti mnoge stavri koje bi naucio da nije bio vezan tj odan svom partneru .To je neko moje misljenje ,a zaista nemam nista protiv kada cujem da neko sa dvadeset oseca da je spreman za ozbiljne stavri - to je bas lepo .Ako tako osecas - tako i uradi i sve najbolje .Ja nisam imala taj osecaj sve do nedavno -jbg -svi smo drugacije sazdani .
Pohvalno je kad mlad covek zna tacno sta zeli i oseca - to je znak jacine i stabilnosti .
Ali to sve nijerazlog da ne kazem da pre braka covek i zena treba da prodju odredjene stvari - na poslu ,u prijateljstsvu ,u porodici ,u medjuljudskim odnosima ,u ljubavnim vezama i semama ...

A sto se tice planiranja- mogu samo da kazem da covek planira , a Bog se smeje ...mada ima i onih srecnika koji ostavre svoje planove i onda traze nove izazove i tako sve redom ...zivot nije ono sto smo zamislili - zivot je ono sto se upravo sada desava .

 

Ti ocigledno ne mozes da shvatis sledece...Kada ti uleti neko ko ti u tom trenutku prija...I nastavi da ti prija i slazete se...Zasto to prekinuti i juriti neke druge stvari? Zasto traziti druge ako ti do toga u tom trenutku nije stalo? Ako ti sam osecas da ti je tu gde jesi, dobro?
Zato sto zaboga, godine tako kazu, pa moras da ispostujes neko nepisano pravilo?
Zar nije to silla i silovanje stvari i teranje nekog...Inata?


Mozda ti nisi bila sa nekim sa kim ti je bilo do te mere prijatno? Ne govorim ja ovde iskljucivo o braku ili zajednickom zivotu, ali eto, o nekim vezama koje prevazilaze ono ''zajedno smo 5 meseci i samo se gledamo, vatamo i stipkamo'' 

Поштујем твој став, јасно да смо сви другачији и сходно томе, мени излажење и флертовање са момцима уопште није уживанција, пре бих рекла да је тортура. Мени - наглашавам.

И оно мало излажења што сам до сад у свом кратком животу имала, већином су биле катастрофе, да сам после проклињала и људе и животиње и биљке. 

Ја волим сигурност, стабилност, мене би живот пун излазака и тих ''тражења себе'' уморио и начисто прегазио.

Кад кажем планирање, мислим на жељу да се то деси, не на реалан план.
А у бога свеједно не верујем, тако да он, и ако постоји, може да ми *цензурисано*.