Odnosi sa roditeljima ? Hhm... Pa, moj odnos sa roditeljima je vrlo promenljiva kategorija. Iako ja znam da je briga i dobra namera pretpostavljena svakoj njihovoj misli, iako oni znaju da je razum i procena pretpostavljena svakom mom postupku, cesto se desi da nase "dve strane" ne nadju dovoljno razumevanja za onu suprotnu... Uostalom, uvek sam i mislio da je to mozda jedna od stvari zbog kojih sam, bar se nadam, uspeo da izgradim svoju licnost, svoj sopstveni karakter. Sama pomisao na to da je moj odnos s roditeljima mogao da se svede na cisto povladjivanje tipa: "Jao, divno... Sine, bravo, svaka ti cast kako si polupao zube tom detetu...", ili, sto je jos gore, na Spartansko vaspitanje i "cvrstu ruku" i moj kasniji bunt u vidu egzekucije predsednika Vlade, ipak mi dovoljno govori da shvatim kako je za mene takav odnos bio jedini ispravan.

Cesto, a narocito dok sam bio mladji, imam osecaj da mojim roditeljima fali samo malo vise razumevanja za moje godine, pa da budu idealni... Jedini nesporazumi koje sam sa njima ikada imao svodili su se na impresije onoga sto bi za mene moglo biti najbolje... Oni su, vecito, potencirali projekciju po kojoj ja zavrsavam fakultet najbrze moguce, dobijam posao u, kako sami kazu, "jakoj drzavnoj firmi" (ima li jos takvih), potom i stan, upoznajem devojku koja je, isto kao i ja, zavrsila fakultet i radi, zenim se, dobijam prvo dete, potom i drugo... E, posle vec mogu da biram kako cu dalje... Kako cu dalje ? Pa, i to cu odmah da vam kazem... Kada bi se ovako nesto stvarno obistinilo, a poznajuci sopstveni temperament, posle radjanja drugog deteta bih, verovatno, uzeo motornu testeru u ruke i krenuo da "saram" po slucajnim prolaznicima... Dakle, ja jednostavno ne mogu tako... Mogu da ucim, mogu da radim, mogu sve, ali moram da imam i ventil u trenucima svojih "zutih minuta", moram da imam vremena za izlaske, provode, zezanja, glupiranja, pijancenja do zore, blejanja... Ako toga nema, ako nemam vremena za sebe, ne mogu da funkcionisem... Shvataju to oni, samo se prave...

Sin supruga svoje majke,
Dell boy

Nije pitanje u izboru, pitanje je u mentalitetu.... mama je mnogo logicnija i razumnija, otac kao budala....vise i necu da krijem... mada me zbog toga uvek sramota bilo, a sad vec... sasvim druga stvar on ne moze pokvariti moj nacin misljenja i ljudi ce me ceniti onakvu kakva sam a ne kakav mi je otac

Donekle se slazem sa tobom, ali... ja sam uvek bio misljenja da uvek mozes pricom sa ljudima resiti problem. Posebno ako mozes da kontrolises nervozu.

Pa ja sam ti sin! Valjda imamo dobar odnos

Sto se mojih bioloskih roditelja tice, imam ok odnos. Dokle god mi ne zvocaju. Na to dobijam napade. Uzas.
Keva uvek nesto ima.
U skoli: Sto nemas bolje ocene?
Na faxu: Kad ces da zavrsis?
Posle diplome: Kad ces da se zaposlis?
Kad nemam devojku: Kad ces da nadjes?
Kad imam devojku (najcesce): Kad ces da raskines?   (nikad zadovoljni, prestao sam da ih upoznajem sa devojkama, ne zato sto me interesuje njihovo misljenje, nego me smaraju)
Sad dok radim: Kad ces da imas stalnu vezu?

Mada, sad mi je vec sve to smesno. Poceo sam namerno da tripujem kevu da necu nikad da se zenim, da mrzim zene  :twisted:
Da sam losiji covek, verovatno bih je tripovao da sam gay, fazona radi

Mnogo ne zdravo

Sto da ne
Ako ona moze mene da nervira sa glupostima, mogu i ja nju.
Ali kao sto vec rekoh, nisam los covek