Stariji ne razumeju decu? To je svakodenvna pojava. Koliko razumete svoje dete? Da li vasi roditelji razumeju vas?

Kada (ako) budem imala djecu trudicu se da ih maksimalno razumijem...
Sa starcima imam ok odnos. Imamo ponekad nekih trpiova, ali uglavnom je sve ok, vise prijateljska nego roditelj-dijete relacija.

Imam sasvim ok odnos.... mnogo slabiji odnos imam sa generacijom nego sa starijima

Ma imam ja kao ok odnos sa kevom, ali dzaba kada ponekada nemoze da me razume, ko da ona nikada nije bila u mojim godinama

JA IMAM OK ODNOS SA KEVOM, ALI SA MATORIM NE MOGU DA NADJEM ZAJEDNICKI JEZIK ,ON VAM JE TIPICAN BIVSI SIP-OVAC KOJI MISLI DA SVE ZNA I DA SU SVI OSTALI BLESAVI SAMO JE ON PAMETAN, ZIVIMO U CHILE-U VEC 12 GODINA, I JOS NE MOZE DA SHVATI DA SU SE I GODINE I OKOLNOSTI PROMENILE. :bad-words:
JEDNOSTAVNO NE MOZEMO DA PROVEDEMO NEDELJNI RUCAK A DA SE ZAKACIMO OKO BILO KOJE GLUPOSTI, TIPO: DALI SIPAM BENZIN 93 ILI 95 U MOJU BUBU.

ja nemam probleme sa roditeljima zato sto ih nemam nazalost

sa majkom od Vrabca se dobro slazem i tako da nemam problema  

Sto se tice razumjevanja izmedju roditelj i djece, neko je napisao da ce kada bude imao djecu truditi se da ih so vise razumije.Nemate pojma kako je to tesko ostvarivo, jer to nije nesto sto dolazi samo po sebi vec je za to neophodna maksimalna koncentracija, svakog momenta dok ste zajedno.Npr. dolazite s posla, ne znate za sebe od umora, ne fizickog vec psihickog, i jos onako sa vrata dok niste ni usli u kucu obasipani ste raznoraznim pitanjima, preskacuci sa teme na temu,a vi niste u stanju ni da progovorite a kamoli da se skoncentrisete, i naravno svi ti njegovi odgovori moraju da sacekaju neko vrijeme i on je NEZADOVOLJAN, a to je samo jedan momenat u danu.Hocu da vam kazem da covjek koliko god da se trudi kiksa bar nekoliko puta dnevno,nemoguce je stavove pomiriti dok su djeca mala ,a kamoli kad porastu.Zbog toga apelujem bar na ovu vecu djecicu na forumu da maksimalno razumiju frustracije svojih roditelja koje su vece iz godinu u godinu, jer sigurna sam da vas obozavaju i radi te neizmjerne ljubavi zasluzili su toliko.Jesam sama sebi sada smjesna, zvucim  kao da imam 40 godina,ali vjerovatno trazim iskupljenje i za svoje propuste. Pozdarv .

Imam super odnos sa mamom.

Vi svi imate divne odnose s roditeljima. Verujem da i vasi roditelji odvoje vreme za vas i da vas razumeju koliko vi njih....

Izbori se za izbor.

Odnosi sa roditeljima ? Hhm... Pa, moj odnos sa roditeljima je vrlo promenljiva kategorija. Iako ja znam da je briga i dobra namera pretpostavljena svakoj njihovoj misli, iako oni znaju da je razum i procena pretpostavljena svakom mom postupku, cesto se desi da nase "dve strane" ne nadju dovoljno razumevanja za onu suprotnu... Uostalom, uvek sam i mislio da je to mozda jedna od stvari zbog kojih sam, bar se nadam, uspeo da izgradim svoju licnost, svoj sopstveni karakter. Sama pomisao na to da je moj odnos s roditeljima mogao da se svede na cisto povladjivanje tipa: "Jao, divno... Sine, bravo, svaka ti cast kako si polupao zube tom detetu...", ili, sto je jos gore, na Spartansko vaspitanje i "cvrstu ruku" i moj kasniji bunt u vidu egzekucije predsednika Vlade, ipak mi dovoljno govori da shvatim kako je za mene takav odnos bio jedini ispravan.

Cesto, a narocito dok sam bio mladji, imam osecaj da mojim roditeljima fali samo malo vise razumevanja za moje godine, pa da budu idealni... Jedini nesporazumi koje sam sa njima ikada imao svodili su se na impresije onoga sto bi za mene moglo biti najbolje... Oni su, vecito, potencirali projekciju po kojoj ja zavrsavam fakultet najbrze moguce, dobijam posao u, kako sami kazu, "jakoj drzavnoj firmi" (ima li jos takvih), potom i stan, upoznajem devojku koja je, isto kao i ja, zavrsila fakultet i radi, zenim se, dobijam prvo dete, potom i drugo... E, posle vec mogu da biram kako cu dalje... Kako cu dalje ? Pa, i to cu odmah da vam kazem... Kada bi se ovako nesto stvarno obistinilo, a poznajuci sopstveni temperament, posle radjanja drugog deteta bih, verovatno, uzeo motornu testeru u ruke i krenuo da "saram" po slucajnim prolaznicima... Dakle, ja jednostavno ne mogu tako... Mogu da ucim, mogu da radim, mogu sve, ali moram da imam i ventil u trenucima svojih "zutih minuta", moram da imam vremena za izlaske, provode, zezanja, glupiranja, pijancenja do zore, blejanja... Ako toga nema, ako nemam vremena za sebe, ne mogu da funkcionisem... Shvataju to oni, samo se prave...

Sin supruga svoje majke,
Dell boy

Nije pitanje u izboru, pitanje je u mentalitetu.... mama je mnogo logicnija i razumnija, otac kao budala....vise i necu da krijem... mada me zbog toga uvek sramota bilo, a sad vec... sasvim druga stvar on ne moze pokvariti moj nacin misljenja i ljudi ce me ceniti onakvu kakva sam a ne kakav mi je otac

Donekle se slazem sa tobom, ali... ja sam uvek bio misljenja da uvek mozes pricom sa ljudima resiti problem. Posebno ako mozes da kontrolises nervozu.

Pa ja sam ti sin! Valjda imamo dobar odnos

Sto se mojih bioloskih roditelja tice, imam ok odnos. Dokle god mi ne zvocaju. Na to dobijam napade. Uzas.
Keva uvek nesto ima.
U skoli: Sto nemas bolje ocene?
Na faxu: Kad ces da zavrsis?
Posle diplome: Kad ces da se zaposlis?
Kad nemam devojku: Kad ces da nadjes?
Kad imam devojku (najcesce): Kad ces da raskines?   (nikad zadovoljni, prestao sam da ih upoznajem sa devojkama, ne zato sto me interesuje njihovo misljenje, nego me smaraju)
Sad dok radim: Kad ces da imas stalnu vezu?

Mada, sad mi je vec sve to smesno. Poceo sam namerno da tripujem kevu da necu nikad da se zenim, da mrzim zene  :twisted:
Da sam losiji covek, verovatno bih je tripovao da sam gay, fazona radi

Mnogo ne zdravo

Sto da ne
Ako ona moze mene da nervira sa glupostima, mogu i ja nju.
Ali kao sto vec rekoh, nisam los covek