Koliko ste se puta do sada u životu ugrizli za jezik uz želju da neku rečenicu niste izgovorili ili da određeni postupak niste učinili u nekom vremenu ili prostoru? Sama činjenica da smo tada bili brzopleti ne mora da boli toliko koliko može da nas pogodi to što smo sve to ponovili drugi ili sto drugi put u životu. A obećali smo sebi da ćemo biti mudriji prilikom donošenja odluka i taktičniji u komunikaciji s ljudima! I onda smo opet istrčali pred rudu. Mada znamo da to nije trebalo da se dogodi, ne znamo kako funkcioniše mehanizam kojim se to neželjeno ponašanje zaustavlja.

Pravila, naravno, nema. Uputstva takođe. Ali, pravila ponašanja, pisana ili nepisana, postoje. Te norme ne moraju uvek da budu u skladu s onim što odavno želimo da realizujemo. Naprotiv, nekad se nalaze u potpunoj disproporciji. Da bi se taj odnos snaga preokrenuo u našu korist, potrebno je da promišljamo pre nego što nešto kažemo ili uradimo. Da idemo korak po korak, da nam koncentraciju ne mere ni manjak vremena ni zavodnički pogledi koleginice s posla. Ma koliko mi mislili da smo imuni na sve to, ipak nas nešto može navesti na pogrešan korak. Ukoliko već ne možemo da se savladamo i uporno pravimo iste greške, za početak bi bilo dobro da ne pokazujemo koliko nas to nervira, ma koliko u sebi osećali da kiptimo zbog toga što ništa nismo naučili iz sopstvenih grešaka.

Ako želimo da radimo na svojoj brzopletosti, što može da bude prilično nezahvalan posao, bilo bi dobro da budemo konstruktivni i praktičniji u svojim rešenjima, jer tu zapravo leži ključ uspeha. Pristupite kontrolisanju svojih emocija s mnogo preciznosti i s dobro razrađenom taktikom. Nemojte dozvoliti da vas bilo ko olako izbaci iz takta. Stari dobri metod - izbroji do deset pa reaguj - može da bude od velike pomoći.

Izvor: Krstarica