Postovanje svima... Zaista moje neprijatno da pisem o ovome, ali ne znam sta drugo da radim.
Imam 24 godine, odlican sam student. Zivim sa roditeljima o kojima sada i jeste rec.
Elem, oni nikako da shvate da nisam mala vise. Osim sto poputju non stop, sto je i razumljivo, pored toga me i kaznjavaju jos uvek tako da ne mogu da izlazim iz kuce, ili mi odredjuju nebulozno vreme da se vratim kuci kada izlazim, cesto ne smem da gledam tv, decko je misaona imenica...
Elem, to je problem koji manje prirode. ono sto usledi pre svake takve kazna, jesu batine. Tuku me za svaku sitnicu. ono sto je jos neprijatnije u svemu tome jeste to sto imaju pravila ponasanja u toku tih batina. Kada se usaglase da treba da dobijem batine, sto je veoma cesto, a desava se i po nekoliko puta dnevno, za koje kakve sitnice, saopste mi da se prirpemim da dobijem batine, odrede minutazu, odnosno bolje reci satnicu jer se ne secam kada sam poslednji put dobila batine koje su trajale manje od sata. Potom mi saopste cime me ce me tuci i ja to moram da prirpemim, a izbor se sastoji od kaisa, stapa, vrbove sibe ili gumenog gajtana. Potom moram da se pripremim tako sto skinem sve sa sebe u svojoj sobi i pozovem ih, uglavnom dodje otac, odredi mi koji polozaj da zauzmem i istuce me. Broji mi svaki put kada se pomerim iz polozaja, pa u zavisnosti od toga koji je broj drugi roditelj me toliko puta isiba po svakom dlanu i stopalu, jer naravno pravilo je da ne smem da mrdnem dok me tuku. Ponekad majke mi mislim da nisam njihova. Ono sto je meni ne prijatno, pored toga sto me tuku jos uvek u ovim godinama i kaznjavaju na razne nacine jeste to sto sam gola cak i pred ocem. Ne znam kome da se obratim za pomoc. Ima li neko neki savet?

011/33-47-007

SOS telefon za zene i decu zrtve nasilja...

Jer ti to zaista jesi...zrtva porodicnog nasilja...

Nadam se da ce ti strucna lica pruziti pravu zastitu, mi ti mozemo pruziti samo moralnu podrsku... 

Најежио сам се читајући ово...    Немам шта да додам на ово што је Анеа написала...

Али то понашање далеко превазилази "не схватају да више нисам мала"...   

 

Roditelje pod hitno prijaviti policiji, nekoj psihijatrijskoj ustanovi....ja sam u 

...neverovatno...

Anea ti je napisala telefon, obavezno se obrati za pomoc...

Vidim da si uzbudjena, ocajna, uplasena i da ti je neprijatno da pricas o toj temi.

Imas 24 godine, studiras sa uspehom, imas normalnu socijalnu interakciju, i igras normalne, tzv. svakodnevne drustvene uloge.
Vaspitana si u jednoj izuzetno patrijarhalnoj porodici sa naglaskom ocevu ulogu.
Roditelji su nesnosni. Svakodnevno trpis lekcije, pridike, popovanja sta valja, sta ne, u adolescentnom periodu si bila sputana, te tvoja licnost nije dosla do izrazaja, odnosno nisi imala prilike da im se suprotstavis.
Ne dozvoljavaju ti tzv. normalne, iliti svakodnevne aktivnosti kao sto su gledanje tv-a izlasci, drugim recima oni odlucuju u svemu umesto tebe.
Rekao bih da su tvoji roditelji u poznijim godinama, i da si cerka jedinica.
Tuku te bezrazlozno, i bez emocija.
Tuku te kaisem, vrbovim prutem, i elektricnim kablovima.
U tvojoj porodici je postao ritual da snosis posledice za sve pocinjene i nepocinjene greske.
Trpis bol, verbalna i fizicka ponizavanja i maltretiranja.
Svakodnevno dozivljavas psihicko zlostavljanje.
Ucena si da moras biti slaba i krhka, da se pokoravas, i kao pravilo prihvatas dominantnu ulogu oca u kuci.

Ti si zrtva kucnog, iliti porodicnog nasilja.

Ne, to nije tabu tema.
Pre nego sto ti dam konkretniji savet, morao bih da postavim par pitanja, ali za sada mogu da ti kazem da je nasilje svuda oko nas, i da ti nisi pojedinacan slucaj.
Ono sto me brine, jeste sto si uslovno receno zaostala u razvoju za svojom generacijom; Moralne norme, jedno celo odrastanje je za tebe nepoznanica zbog netolerantnog i agresivno-sovinisticnog stava tvojih roditelja.

Jedna spanska izreka kaze " Zivot prozivljen u strahu - nije ni pola zivota", i ovu recenicu ponavljam svima sa kojima imam priliku da radim, a koji su neposredne zrtve nasilja.
Ti zivis u konstantnom strahu, imas takoreci jedan tempo, po kome znas sta te ceka.
Iskreno receno, ne znam kako si izdrzavala do sad, ali za tebe imam dobre vesti.
Postoji resenje.

Razumem tvoj problem, i sa psiholoskog aspekta sve gore navedeno trpis zbog vezanosti za subjektivni osecaj zrtve, i misljena si da ces ponasanje tvojih roditelja promeniti posle odredjenog vremena.
Ponasanje se nije promenilo.
I dalje bivas brutalno pretucena.
Ono sto mi je u tvom slucaju zanimljivo, jeste sto su se oba roditelja udruzila, i sto si zlostavljana od strane oboje.
Iz mog iskustva, kada je dete pretuceno od strane oca, majka oseca strah, zbunjenost, stres, krivicu sto dete ne moze da zastiti, ili misli da otac zlostavlja dete zbog nje.
Kod tebe to nije slucaj, i osecas se nezasticenom.
U vasoj porodici ne vlada ljubav, harmonija, sreca, i ti si duboko potresena sto nikada nisi bila u prilici da budes normalno dete, i imas normalne roditelje...
Da li znas da se zrtve nasilja izlazu ogromnom riziku da ce ponavljati postupke svojih roditelja?
Da zrtve nasilja u znacajnom procentu oboljevaju od raznih poremecaja licnosti, neretko i socijalne fobije?!

Kod nas su dolazila deca koje je roditelj samarao, vukao za usi, okrivljivao za probleme, verbalno ponizavao zbog ocena u skoli...I premda smo vecina nas kao malisani to dozivela, danas se ta deca smatraju zrtvama nasilja.
Da li ima potrebe da govorim o torturi kakvu tvoji roditelji sprovode?!

Kao sto rekoh, razumem tvoj problem, i naici ces na savete da roditelje prijavis policiji, sto ti i ja savetujem, ali obzirom da si nasla za shodno da savet za svoj problem potrazis na forumu, gde nema uvida u tvoj identitet i konkretnu porodicnu situaciju, verujem da nemas hrabrosti da ucinis gore navedeno.

Ja imam nekoliko prakticnih saveta za tebe.

Pre svega, predlazem da ne cekas sledecu "seansu", vec da prvo popricas sa majkom, a potom sa ocem, i odlucnim glasom kazes da ne nameravas da trpis vise nasilje, da su tvoji prijatelji poceli da zapitkuju odakle ti modrice na telu, i da ces ih prijaviti policiji ako se zlostavljanje ponovi. To bi trebalo da ih obeshrabri, jer ako shvate da si odlucna, i da imas petlju da pozoves policiju, postoji sansa da ce odustati.
Ukoliko ne odustanu, slobodno mozes da odes do najblize stanice policije i objasnis im svoj problem, uz obrazlozenje da se radi o tvojim roditeljima koje volis, ali koje i pored krvnickog ponasanja ne bi htela da vidis u zatvoru. Nikakav problem nece biti da zamolis nekog da podje sa tobom do kuce, i objasni tvojim roditeljima sta ce se desiti ako se takvo ponasanje nastavi. Bez zapisnika, bez tragova...
Inace, moram da naglasim da se za krivicno delo nasilje u porodici goni po sluzbenoj duznosti, odnosno da ne moras da podnosis krivicnu prijavu, vec neko iz tvoje najblize okoline moze da kaze sta ti se dogadja, i roditelji ce biti privedeni i optuzeni.
Zatim obavezno moras da odes u dom zdravlja, i od lekara opste prakse trazis da dokumentuje tvoje povrede. Predlazem da svu dokumentaciju sklanjas u neku fasciklu dalje od domasaja roditelja.
Predlazem i da se obratis najblizem centru za socijalni rad, koji u svom timu ima psihologe koji se bave tvojim problemom, i koji ako nista drugo, mogu da ti pruze savete kako da izbegnes probleme.
Sem njih, kod nas postoji mnogo nevladinih organizacija, postoje sigune kuce, i ne vidim razlog, zasto se ne bi obratila njima za pomoc, jer po mom misljenju spadas u grupu III zrtava nasilja, odnosno skorije pozitivno resenje se ne nazire, jer je obrazac ponasanja tvojih roditelja ustaljen godinama.
Na kraju, predlazem ti da dodjes u Institut za Mentalno zdravlje i higijenu u Palmoticevoj ulici, i na prvom spratu imas dr. Vidojevica, koji je inace deciji neuropsihijatar, ali mu je uza specijalnost nasilje u porodici, kako bi obavio pregled, i nakon izvrsene observacije utvrdio koliko je osteceno tvoje psihicko stanje.

Nazalost, ne mozes da pucnes prstima, i da nasilje oko tebe nestane, ali moras biti hrabra da donese odluku, i resis voj problem. Zakon stiti zrtve nasilja, i to je cinjenica koju moras stalno da imas na umu.
Izaci iz kruga nasilja nije lako, ali ja se nadam da ce ti moji saveti donekle pomoci.

Ti nisi problem! Ti ni u čemu nisi pogrešila osim što si predugo trpela zlostavljanje! Ti zaslužuješ ljubav, poštovanje i duševni mir! Obavezno prijavi zlostavljanje, potraži pravnu pomoć, po važećem zakonu ti imaš pravo da ostaneš u stanu a da zlostavljače izbace, ali svakako moraš da prestaneš da kontaktiraš sa svojim zlostavljačima. Pokušaj da se preseliš u studentski dom, da sebi obezbediš stipendiju ili neki honorarni posao i da živiš.

ovo mi lici na neku zajebanciju pogotovo sto je prvi post ,ali nema veze ako je istinito treba pozvati gore telefon i resiti stvar 

I ja mislim da je nekom malo dosadno ali nikad se ne zna  Cuo sam za ovakve slucajeve i veliki broj zrtava se ne obraca za pomoc. Marija se obratila na pravo mesto i ako nisi neko ko se zaj.. sa nama pod hitno prijavi te psihopate koji sebe nazivaju roditeljima 

u leb te jebo...
Znaci zovi muriju, ili ih polupaj bejzbolkom na spavanju opusteno po glavudzama ja bi im i ruke i noge polomio 

  Chudi me da se nisam potresla...

  Imash 24 god i to Ti se deshava

  Da ne budem gruba, imash telefon i obavesti nadlezhne.

  Ili izadji iz kuce, Ti nisi maloletna.

 Sve naj