Hag -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u toku je završna argumentacija SCG u sporu po tužbi BiH za genocid.
   
Sudijama se najpre obratio glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović koji je rekao da iako nema sumnje da je narod u Bosni najviše stradao u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, zločini koji su počinjeni ne mogu se okvalifikovati kao genocid odnosno da se ne mogu pripisati Beogradu, jer u SRJ nije postojala namera dase unište Muslimani, javlja specijalna izveštačica B92 iz Haga Ljubica Gojgić.

Odgovaraći na argumentaciju glavnog agenta BiH Sakiba Softića da sud donese presudu u njihovu korist kako bi bio omogućen proces pomirenja u regionu, Stojanović je rekao da je to argument na osnovu koga ne može biti presuđivano u sudu.

Govoreći o političkom aspektu tužbe i presude, Stojanović je rekao da bi izdvajanje Srbije kao jedinog krivca za rat u Bosni mogli iskoristiti nacionalisti i dalje prisutni u Srbiji.  Glavni zastupnik SCG izjavio je da Vlada Srbije nije imala nikakvu kontrolu nad VRS uprkos činjenici da jeste pomagala bosanske Srbe. On je podsetio da su na sličan način Muslimanima i Hrvatima pomagale druge zemlje.

Britanski profesor Ijan Braunli ustvrdio je da nema dokaza da je pomoć SRJ Republici Srpskoj i tamošnjoj vojsci bila asistencija u pripremama za izvršenje genocida nad Muslimanima. On je primetio daje tokom rasprave konstatovana činjenica da su se i Muslimani i Hrvati u Bosni takođe naoružavali.

Komentarišući navode zastupnika BiH o značajnoj pomoći SRJ bosanskim Srbima, Braunli je primetio da je za vreme rata u Bosni i Jugoslavija bila u teškoj finansijskoj situaciji suočena sa hiperinflacijom. Da to ilustruje on je uz dokumente koji su predati sudijama priložio i novčanicu od pet milijardi dinara. Saradnja narodnih banaka Jugoslavije i Republike Srpske i činjenica da je NBJ odobravala kredite RS, koju je bosanski tim koristio kao dodatni dokaz podređenog položaja Pala u odnosu na Beograd, profesor Braunli tumači kao uobičajenu asistenciju razvijenijeg sistema onom u razvoju. "Kako se to razlikuje od činjenica da Međunarodni monetarni fond danaskreditima pomože održanju stabilnosti nekih drugih država", zapitao se Braunli.

Ako se zna da je Jugoslavija do 2002. godine pomagala VRS, a da je rat u Bosni prekinut 1995. godine, posle Dejtonskog sporazuma, zar i to nije dokaz da pomoć nije bila namenjena za rat i izvršenje genocida", nastavio je zastupnik SCG.

On se potom osvrnuo i na brojne pozive bosanskog tima na dobrovoljna priznanja krivice u Haškom tribunalu, ocenjujući da sudije moraju imati na umu da se ta priznanja pišu u kancelarijama tužilaštva i da se od optuženika dobijaju pod izvesnom prisilom ili uz garanciju povlastica. Braunli je takve tvrdnje ilustrovao primerom Biljane Plavšić, koja je najpre prihvatila kao činjenicu da je Slobodan Milošević učestvovao u pravljenju planova za etničko čišćenje u Bosni a potom u intervjuu iz zatvora u Švedskoj izjavila kako nikada nije prisustvovala takvim sastancima i kako ne zna ništa o politici Miloševića.

U nastavku rasprave zastupnici SCG baviće se i dalje odnosom VRS i VJ a biće govora i o paravojnim formacijama.

Inače, u narednih sedam dana zastupnici SCG odgovaraće na navode BiH da je bivša SRJ u ratu bila "stariji partner" bosanskim Srbima, da svedoci SCG nisu opovrgli takve navode a da je ceo nastup zastupnika Beograda samo bežanje od odgovornosti. U završnici argumenacije SCG još jednom će se čuti i teza da Međunarodni sud pravde uopšte nije nadležan da presuđuje u sporu po tužbi BiH jer kada je tužba podneta tadašnja SRJ nije bila članica UN pa nije mogla biti ni tužena sudu te organizacije. Tu tezu i ovoga puta obrazlagaće profesor Tibor Varadi i Vladimir Đerić.

Neki advokati BiH tvrdili su čak da nema suštinske razlike između režima Slobodana Miloševića i današnje vlasti a da se odnos nove vlasti prema zločinima ogleda u činjenici da ona ni danas ne želi da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu. SCG mora biti osuđena za genocid ili bar za saučesništvo ili pomaganje u genocidu, smatraju u BiH. A potom mora da plati i ratnu štetu žtrvama, rekao je Sakib Softić, glavni zastupnik BiH.
"Srbija i Crna Gora mora da se pozabavi posledicama svojih nedela na međunarodnom planu i da kao deo odgovornosti prihvati da, zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, mora da plati punu kompenzaciju za štetu i pričinjene gubitke. Država Bosna i Hercegovina je nadležna da primi tu kompenzaciju i ime svojih građana", rekao je Softić. On je predložio da se o iznosu odštete postigne dogovor dve zemlje a ako to ne bude moguće da se ponovo zatraži pomoć Međunarodnog suda pravde.

Po završetku usmene rasprave 9. maja, sudije Međunarodnog suda pravde najpre će morati da odluče o nadležnosti. Ta odluka, kako saznajemo, mogla bi biti doneta u kratkom roku. Ukoliko odluče da jesu, nadležnim sudijama će biti potrebno znatno više vremena, po nekim procenama najmanje pola godine, da donesu presudu o suštini spora, odnosno da presude da li je, kako se navodi u tužbi BiH, nekadašnja SRJ danas SCG kriva za najteži od svih zločina - genocid.


Izvor: B92

Stojanović: BiH nije dokazala genocid

Očekujem da će Sud prihvatiti naše dokaze da tužba BiH nije zasnovana na dokazima - izjavio je za „Blic“ Radoslav Stojanović, pravni zastupnik SCG u procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu koji se vodi po tužbi BiH protiv naše zemlje za genocid.

- Bosanska strana nije dokazala da je u BiH počinjen genocid i da je za njega odgovorna SCG - tvrdi Stojanović. On je juče, u uvodnom izlaganju druge runde iznošenja dokaza SCG, najavio da će naša strana u narednih nedelju dana pobijati dokaze bosanske strane i zahtevati od Suda da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH. Prema njegovim rečima, član pravnog tima SCG Tibor Varadi poslednja dva dana, 8. i 9. maja, tražiće da se Sud proglasi nenadležnim jer SCG 1993, u vreme podnošenja tužbe, nije bila članica UN.

Ističući da „niko i ništa ne može dokazati da je SCG imala nameru da uništi bošnjački narod“, Stojanović je rekao da ima poverenja u Sud u Hagu. On je potvrdio da Sud, u slučaju presude u korist BiH, može da odluči i kolika bi bila eventualna odšteta koju bi SCG trebalo da plati BiH, ali nije želeo da spekuliše o visini tog iznosa.

Po okončanju drugog kruga izlaganja pravnog tima SCG, Sud će se 9. maja povući da donese presudu. Prema Stojanovićevim rečima, odluku o nadležnosti Sud bi mogao da donese veoma brzo, „možda i ovog leta“.


Izvor: Blic / D. Vukelić

eto...

Nema genocida

Beograd nikada nije imao nameru da potpuno ili delimično uništi bosanske muslimane i Hrvate, što je neophodno za postojanje genocida - izjavio je juče predstavnik tima SCG, prof. Radoslav Stojanović u Međunarodnom sudu pravde.
Na suđenju koje je pokrenula BiH, Stojanović je, u završnoj reči odbrane, potpu­no negirao tvrdnje predstavnika bivše SFRJ republike - da je nad muslimanskim stanovništvom počinjen genocid za koji su odgovorne vlasti u Beogradu i da je ovaj sud nadležan da presudi u tom sporu.
- Otcepljenje Slovenije i Hrvatske početkom 90-tih godina vodilo je stvaranju dru­gih nacionalnih država - podsetio je šef pravnog tima iz Beograda. - Međutim, za razliku od njih, BiH se po nacionalnosti ljudi koji su živeli u njoj, mogla smatrati Jugoslavijom u malom. Tamo i danas žive tri nacionalne grupe. Ni jedna nije ugrožena, niti joj preti opasnost od nestanka.
Stojanović je potpuno odbacio i tvrdnje da su vlasti iz Beograda "vukle konce" preko JNA u BiH. Objasnio je da je narodna armija tamo imala oko 140.000 vojni­ka, od kojih je, posle povlačenja, u BiH ostalo oko 40.000 onih koji su tamo ro­đeni i koji su tamo inače živeli.
Osvrćući se na cifru od 250.000 žrtava, koliko je, kako tvrdi tim iz Sarajeva, stra­dalo u Bosni i Hercegovini, Stojanović je rekao:
- Beograd ne spori da je u sukobima stradalo najviše muslimana, ali ovaj broj je preteran!
Engleski profesor međunarodnog prava i član stručnog tima iz Beograda Jan Bra­unli koji je govorio odmah posle Stojanovića, zamerio je svom kolegi iz suprot­nog tima Alenu Peleu koji tvrdi da u slučaju BiH protiv SRJ "nema odbrane od genocida".
- To bi značilo da je genocid već dokazan - negodovao je Braunli.


Izvor: Novosti

Nastavak rasprave u Hagu      
Hag -- Danas se pred međunarodnim sudom pravde u Hagu nastavlja rasprava u sporu SCG po tužbi BiH za genocid.

Na današnjoj raspravi zastupnici SCG baviće se juče započetom temom - odnosom Vojske Jugoslavije, paravojnih formacija i države. Na jučerašnjem iznošenju argumentacije, glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović rekao je da sudijama nije prikazan nijedan dokaz o nameri Beograda da uništi Muslimane u Bosni.

Govoreći o političkom aspektu tužbe i presude, Stojanović je rekao da bi izdvajanje Srbije kao jedinog krivca za rat u Bosni mogli iskoristiti nacionalisti, i dalje prisutni u Srbiji. Glavni zastupnik SCG izjavio je da Vlada Srbije nije imala nikakvu kontrolu nad Vojskom RS, uprkos činjenici da jeste pomagala bosanske Srbe. On je podsetio da su na sličan način Muslimanima i Hrvatima pomagale druge zemlje. Odgovarajući na argumentaciju glavnog agenta BiH Sakiba Softića da sud treba da donese presudu u njihovu korist kako bi bio omogućen proces pomirenja u regionu, Stojanović je rekao da je to argument na osnovu koga ne može biti presuđivano u sudu.

Britanski profesor Ijan Braunli tvrdi da nema dokaza da je pomoć SRJ Republici Srpskoj i tamošnjoj vojsci bila asistencija u pripremama za izvršenje genocida nad Muslimanima. On je primetio da je tokom rasprave konstatovana činjenica da su se i Muslimani i Hrvati u Bosni takođe naoružavali.

Tokom popodnevne rasprave juče Igor Olujić i Saša Obradović su izneli stav da bosanska strana nije sudu prikazala nijedan dokaz kojim bi se potkrepila njihova tvrdnja da je   vojskom bosanskih Srba komandovao Beograd.

Vladimir Cvetković potvrdio je da su u Bosni operisale mnoge paravojne formacije i da je izraz "psi rata" verovatno opis koji im najbolje odgovara. Ipak, rekao je, za tvrdnje da  su one bile pod kontrolom Srbije ili Vojske Jugoslavije, nema dokaza. Cvetković je rekao da zastupnici BiH pokušavaju da povuku nemoguću paralelu između dobrovoljačkih  jedinica koje su se, po važećem zakonu, priključivale regularnim jedinicama JNA u sukobu u Hrvatskoj i paravojnim formacijama koje su van kontrole operisale po Bosni.

Cvetković će je najavio da će danas govoriti o tome zašto sama optužnica protiv bivših funkcionera SDB-a Jovice Stanišića i Franka Simatovića za ubistvo u Trnovu koje su počinili Škorpioni ne može Međunarodnom sudu poslužiti kao na osnovu koga će biti izveden zaključak da su paravojne formacije bile pod komandom Beograda.


Izvor: B92

Braunli: Optužbe BiH neosnovane   
Hag -- Optužbe BiH su karikaturalna interpretacija Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, izjavio zastupnik SCG Ijan Braunli.

   
U završnici svog obraćanja sudijama Međunarodnog suda pravde, oksfordski profesor je rekao da dokazi o postojanju plana Beograda da nad Muslimanima bude izvršen genocid ni do danas nisu nađeni. Plan za izvršenje genocida ne postoji, on je čista fikcija, rekao je ovaj zastupnik SCG.

Zato je, nastavio je, iznenađujuće nastojanje zastupnika BiH da Sudu nametnu zadatak da presuđuje o "veštačkoj postavci" koja se odnosi na politiku SRJ i Srbije u Bosni. "Slabost dokaza BiH je izuzetna i prikazana na mnogo načina", ocenio je Braunli i konstatovao da ni vojni ekspert bosanskog tima, ni bilo koji prikazan dokument, ne upućuju na zaključak da je SRJ imala kontrolu nad RS ili VRS.

O odgovornosti SCG, bivše SRJ, za genocid u Bosni, svakako ne može govoriti Deklaracija Saveta ministara državne zajednice, usvojena prošle godine posle prikazivanja video zapisa ubistva šest Muslimana u Trnovu, smatra Braunli. Tekst Deklaracije on tumači kao osudu zločina koji niti se kvalifikuje kao genocid, niti se pripisuje Vladi SRJ ili Srbije, već pojedincima.

Nasuprot tome, ocenio je Braunli, postoji mnogo dokaza da SRJ i Srbija nisu imale kontrolu nad bosanskim Srbima. "Dramatičan dokaz nezavisnosti Republike Srpske" za Braunlija jeste odluka Skupštine na Palama iz maja 1993. da odbije Vens-Ovenov mirovni plan, iako se za njega zalagao lično Slobodan Milošević. O nepostojanju kontrole svedoče i presretnuti razgovori Miloševića, Milana Babića i Radovana Karadžića i svedočenja ne samo svedoka koje je pred Međunarodni sud izveo tim SCG, a to su Majkl Rouz, Vladimir Lukić ili Vitomir Popović, već i svedoka koje je predložila bosanska strana, poput britanskog generala Ričarda Danata.

Braunli je podsetio na svedočenja bivšeg mirovnog pregovarača lorda Dejvida Ovena i nekadašnjeg komandanta holandskog bataljona iz Srebrenice Roberta Frankena. Obojica su, na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, izjavila da je SRJ svakako imala uticaj na Srbe u Bosni, ali da nemaju dokaze niti saznanja o kontroli Beograda ili vojnoj potčinjenosti VRS-a, naročito ne u Srebrenici.

U dokaznom postupku zastupnika BiH, Braunli je primetio "spektakularan primer dvostrukih standarda". Zastupnici Bosne odbijaju da kao relevantne dokumente razmotre izveštaj holandskog insitituta za dokumentovanje ratnih zločina, u kom se na više stotina stranica zaključuje da se Beograd ne može povezati s masovnim ubistvom Muslimana u Srebrenici, ili izveštaj CIA u kom se navodi da, iako se možda može govoriti o povezanosti VRS i nekih struktura u VJ, kada je reč o operacijama oko Srebrenice, nema dokaza da je SRJ i VJ na bilo koji način učestvovala u masakru koji se dogodio posle pada grada. "BiH je te navode odbacila jer autori analiza nemaju informacije iz prve ruke, a onda sami citiraju izveštaje analitičara Tužilaštva Haškog tribunala. Pitanje je da li oni imaju informacije iz prve ruke", upitao je Braunli.

Po njegovom mišljenju, Slobodan Milošević je 1993. predviđao da bi se u Srebrenici moglo dogoditi krvoproliće zbog nagomilane mržnje u srpskim selima usled čestih upada muslimanskih snaga i zločina koji su počinili vojnici pod komandom Nasera Orića. No, to je saznanje koje su delili i mnogi drugi, recimo lord Oven, koji je u svojoj knjizi "Balkanska odiseja" pisao da Srebrenica nije demilitarizovana jer donošenje takve odluke u UN nije odgovaralo vlastima u Sarajevu. Braunli je podsetio da je i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić, koji je u Hagu svedočio na poziv Tužilaštva, negirao bilo kakvu povezanost Beograda i zločina u Srebrenici.

"Crvene beretke su mit"

Paravojne formacije nisu bile pod kontrolom Srbije i bivše SRJ, tvrdi pravni tim SCG pred Međunarodnim sudom pravde. U nastavku završne reči zastupnika SCG, Vladimir Cvetković je izjavio da bosanski tim nije pokazao nijedan dokaz koji bi bio dovoljan da se zaključi da su paravojne formacije u BiH bile pod kontrolom Beograda. Cvetković je rekao da su "crvene beretke" mit koji je nastao u Hrvatskoj a razvijan u Bosni, te da je na ratištima u bivšoj Jugoslaviji bilo više različitih jedinica koje su nosile crvene beretke.

Jedinica za specijalne operacije, čijim se pripadnicima pripisuju brojni zločini u Hrvatskoj i Bosni, formirana je 1996, rekao je Cvetković, dodajući da su se u njoj našli pojedinci koji su se borili na raznim ratištima. Iako su neke dolazile iz SRJ, paravojne formacije su bile pod kontrolom lokalnih Srba, a neke je čak angažovao i Fikret Abdić, u međumuslimanskom sukobu 1994, tvrdi Cvetković. On je izjavio da ni najpoznatija ili najčešće pominjana jedinica - Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića - nije bila pod kontrolom ili komandom MUP-a Srbije, iako je "sasvim moguće da je Arkan imao kontakte sa nekim visokim funkcionerima MUP i DB-a".

Zastupnik SCG je takođe podsetio sudije Međunarodnog suda da je Tužilaštvo Haškog tribunala moralo da promeni optužnicu protiv funkcionera DB-a Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića i da ih sada tereti za ubistvo šest Muslimana u Trnovu, ali ne i za učešće u masakru u Srebrenici. Govoreći o tzv. šešeljevcima, Cvetković je podsetio da je Vojislav Šešelj svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću i da je tada rekao da je izjave o podršci Miloševića i SDB-a toj paravojnoj formaciji davao u žaru političke borbe, iako one nisu bile istinite. "Možda je Šešelj lagao u sudnici, a možda je lagao i onda kada je govorio o podršci Miloševića", rekao je Cvetković i dodao: "Mi ne tvrdimo ni jedno ni drugo, ali smatramo da je odgovornost države suviše ozbiljno pitanje da bi se o njemu odlučivalo na osnovu izjava političara koji često menja izjave i koji je optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom."

Cvetković je konačno podsetio da je presudom Haškog tribunala u slučaju oficira Armije BiH Hadžihasanovića i Kubure ustanovljeno da su se na strani te vojske borile mudžahedinske jedinice. Za razliku od tih jedinica, koje su javno polagale zakletvu muslimanskom lideru Aliji Izetbegoviću, što je zabeleženo i kamerom i korišćeno kao dokaz u Haškom tribunalu, paravojne formacije nikada nisu polagale zakletvu regularnim snagama Srbije i SRJ, zaključio je Cvetković


Izvor: B92

Zastupnici SCG u odbrani od tužbe BiH
Beograd nije imao paravojne formacije

Vlasti u Beogradu nisu kontrolisale paravojne formacije iz Srbije koje su ratovale u Bosni od 1992. do 1995. godine, tvrdili su juče pravni zastupnici SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u nastavku odbrane od tužbe BiH za genocid.

- Posle 1992, paravojne formacije iz Srbije delovale su u Bosni u samo nekoliko slučajeva. Ne postoje dokazi za tvrdnju BiH da su te formacije kontrolisale vlasti SCG, a nasuprot tome, ima mnogo dokaza da su one bile pod kontrolom vlasti Republike Srpske. Na kraju, zločini koje su one počinile, ma kako teški, ne mogu se proglasiti genocidom - rekao je zastupnik SCG Vladimir Cvetković.

On je posebno negirao tvrdnju BiH da su „Škorpioni“, Srpska dobrovoljačka garda pod vođstvom Željka Ražnatovića Arkana, „crvene beretke“ i dobrovoljci lidera SRS Vojislava Šešelja bile jedinice MUP Srbije. Cvetković je objasnio da su „Škorpioni“ u to vreme bili jedinica Republike Srpske Krajine, dok je za Ražnatovića rekao da je „imao kontakte s nekoliko osoba u vrhu Službe državne bezbednosti Srbije“, ali da je to bilo „daleko od potčinjenosti“. On je ocenio da je insistiranje BiH na tome da su „crvene beretke“ jedinica SDB Srbije posledica „mita“ stvorenog tokom rata u Hrvatskoj i BiH. Cvetković je potvrdio da su neki pripadnici MUP Srbije bili na tamošnjim ratištima, ali kao dobrovoljci. SCG nastavlja iznošenje završnih argumenata odbrane koje će trajati do 9. maja, posle čega će se Sud povući da donese presudu.


Izvor: Blic

"Bilo zločina, ne i genocida"   
Hag -- Pred sudijama Međunarodnog suda pravde danas je nastavljena završna reč SCG u sporu po tužbi BiH za genocid.


Srebrenica je grozan zločin, ali nije posledica pripremljenog plana koji se može pripisati bosanskim Srbima i SCG, rekla je Nataša Fovo-Ivanović pred Međunarodnim sudom pravde. U nastavku završne reči zastupnika SCG, ona je podsetila da i dokumenta Haškog tribunala pokazuju da nije postojao plan za uništenje Muslimana u Srebrenici, svakako ne pre 11. jula 1995.

Čak ni u presudi generalu Radisavu Krstiću, jedinoj pravosnažnoj presudi u kojoj je konstatovano da je u Srebrenici izvršen genocid, utvrđeno je da Krstić nije imao nameru da izvrši genocid, iako je osuđen za pomaganje počiniocima genocida. Tu presudu Nataša Fovo- Ivanović nazvala je pravno diskutabilnom, rekavši da tumačenje genocida u Haškom tribunalu svakako odstupa od odredaba važeće Konvencije o genocidu.

Nataša Fovo-Ivanović rekla je da se nikada niko nije bavio vojnicima Armije BiH koji su stradali u Srebrenici i da taj događaj nije posmatran u kontekstu višegodišnjih sukoba Srba i Muslimana. Ona je podsetila i na ocenu bivšeg komandanta UNPROFOR-a, kanadskog generala Luisa Makenzija, da je podatak o 8.000 žrtava u Srebrenici preteran, i da uključuje i borce poginule od 1992. do 1995. u borbama u tom kraju. Komentarišući ubistvo šest Muslimana u Trnovu, Nataša Fovo-Ivanović rekla je da nema dokaza da je taj zločin deo masakra u Srebrenici.

Zastupnici SCG ne spore da su se tokom opsade Sarajeva dogodili ratni zločini, ali osporavaju tezu BiH da je i blokada grada bila deo namere da se izvrši genocid nad Muslimanima, rekla je ona. Ponovo citirajući Makenzija, ona je Sudu skrenula pažnju na činjenicu da su u Sarajevu operisale naoružane jedinice koje su napadale srpske delove grada. "U Bosni nema nevinih. Tamo su ljudi koji nisu mogli da se dogovore o budućnosti svoje države niti da se mirno razdvoje. Srbi, Bošnjaci i Hrvati ostali su na svojim pozicijama uprkos opasnosti od građanskog rata", citat je generala Makenzija koji je pročitan u sudnici. Nataša Fovo-Ivanović rekla je da dnevničke beleške tog kanadskog generala potvrđuju da Muslimani nisu bili nenaoružani. "Da nisu, ne bi napadali Srbe niti počinjali sukob, već bi tražili pregovore. No, oni su izbegavali pregovore i provocirali sukobe, i to uspešno", rekla je ona.

Opsada Sarajeva za Srbe je bila neophodna jer taj grad nije bio demilitarizovan, rekla je zastupnica i dodala da nema spora da su se za vreme opsade dogodili zločini. "Da, bilo je zločina, ali nije bilo genocida", rekla je i podsetila da ni u Haškom tribunalu zločini oko Sarajeva nisu predstavljeni kao genocid.

"Bez plana, projekta i namere"

Za zločine koji su se dogodili u Bosni nema opravdanja, ali ti zločini nisu bili genocid, izjavila je zastupnica SCG pred Međunarodnim sudom pravde. Nataša Fovo-Ivanović rekla je da su Srbi u Bosni bili jedna strana u građanskom ratu, da su se zločini koji su se dogodili dešavali pod različitim okolnostima, ali "bez plana, projekta i, svakako, bez namere", što bi bilo neophodno da se oni okvalifikuju kao genocid.

To potvrđuju presude Haškog tribunala bosanskim Srbima Radoslavu Brđaninu, Milomiru Stakiću, ili grupi optuženoj za zločine u Bosanskom Šamcu, na koje se zastupnica pozivala. U presudi Stakiću, bivšem predsedniku opštine Prijedor, gde su se nalazili najozloglašeniji logori - Keratern, Omarska i Trnopolje - sudsko veće je konstatovalo da, iako su zločini nad zatvorenicima bili teški a uslovi u logorima ponižavajući, ti logori ne mogu biti dokaz genocidne namere onih koji su ih organizovali. U istoj presudi, odbacujući optužbe za genocid, prvostepeno veće konstatovalo je da "kada bi bilo tačno da je bilo namere da se izvrši genocid u Prijedoru, postojala bi i struktura da se to i učini".

Ona je rekla da zastupnici SCG ne spore da su bosanski Srbi imali nameru da se odvoje od drugih naroda, da organizuju teritoriju na kojoj su činili većinu, pa i da se čvršće povežu sa Srbijom, ali da su to bile njihove želje, a ne namera Beograda. Osim toga, "namera da se stanovništvo razdvoji ili raseli, nije isto što i plan da se jedna zajednica uništi", izjavila je Nataša Fovo-Ivanović pozivajući se na stručna tumačenja definicije o genocidu.

Nataša Fovo-Ivanović je ponovila da se o genocidu u Bosni govori a da ne postoji nijedan dokument ili prisluškivani razgovor koji bi podržao tezu o postojanju namere ili plana da se unište Bošnjaci. Umesto toga, teza o genocidnoj nameri gradi se na dobrovoljnim priznanjima krivice pred Haškim tribunalom i to optuženika poput Miroslava Deronjića, za čije priznanje Nataša Fovo-Ivanović kaže da je prepuno protivrečnosti. Deronjić, bivši predsednik opštine Bratunac, priznao je krivicu za ubistvo oko 40 Bošnjaka u selu Glogova. Osuđen je na 10 godina zatvora, a predsedavajući prvostepenog veća predlagao je da njegova kazna ne bude manja od 20 godina.

U osnovi zločina koji su nesporni i ne mogu se pravdati, rekla je zastupnica SCG, bio je strah bosanskih Srba za svoju egzistenciju, a ne namera da se unište drugi narodi. Ona je podsetila da je u više presuda u Haškom tribunalu konstatovano da su se i bosanski Muslimani organizovali, naoružavali i da su se borili protiv Srba.

U obraćanju sudijama, Nataša Fovo-Ivanović komentarisala je i izjave lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koje su obilato korišćene kao dokaz namere da se unište nesrbi u Bosni. Nataša Fovo-Ivanović je rekla da je u mnogo prilika Karadžić citiran tako što su njegove reči vađene iz konteksta. Ona je podsetila da je, već čuvenoj, njegovoj konstataciji da "će Muslimani nestati" ako dođe rata u Bosni, prethodio poziv da se shvati ozbiljnost situacije i da rat bude izbegnut i ocena da su Bošnjaci najslabiji od svih naroda.

Na kraju današnje rasprave, nemački sudija Bruno Zima pitao je zastupnike SCG da li će se do kraja svoje završne reči pozabaviti pitanjem redigovanih zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane o kojima je bilo reči tokom rasprave pred Međunarodnim sudom. Pre završetka rasprave u Hagu, zastupnici SCG treba da odgovore i na pitanje sudije iz Slovačke Petera Tomkema, koji je želeo da zna da li je SRJ posle 1992. prihvatila bilo koji međunarodni ugovor, sem Konvencije UN o genocidu, koju je potpisala SFRJ odmah po donošenju, 1948.

Rasprava pred Međunarodnim sudom nastavlja se u ponedeljak, a zastupnici SCG Tibor Varadi i Vladimir Đerić još jednom će osporiti nadležnost Suda u sporu po tužbi BiH.


Izvor: B92

Бизаран историјски обрт

Током расправе БиХ преузела аргументацију Милошевићеве владе, а тим СЦГ користио раније изјаве босанских заступника

Уколико би Међународни суд правде остао при ранијој одлуци да је надлежан у спору по тужби БиХ против СЦГ то би довело до велике недоследности у међународном праву. Због тога што јој се оспоравао континуитет са СФРЈ, Савезна Република Југославија није сматрана чланицом УН. Овај исти суд је одлучио да не можемо да будемо тужилац против НАТО-а, јер нисмо били чланица УН. Уколико се сада огласи надлежним, онда би од свих тих правила био само један изузетак – овај случај са Босном. Доследност је један од врло крупних захтева и принципа међународног правосуђа. То смо истакли на суђењу и ја лично верујем да је тако, каже у разговору за „Политику”, др Тибор Варади, један од заступника СЦГ, после управо окончане расправе у спору који је пре тринаест година покренула БиХ, оптужујући нашу земљу за геноцид.

„Чињеница је да је то једна сложена ситуација, а чињеница је и да је, на жалост, 1996. године суд већ једном одлучио да је надлежан. Зато смо један велики део наших излагања посветили доказивању да та одлука од 1996. године није створила ситуацију пресуђене ствари. Мислим да смо изнели довољно аргумената у прилог тези да се питање надлежности може поново покренути. Али, ствар је у рукама суда. Вероватно ни њима неће бити лако. Чекаћемо”, каже др Варади.

Како вам изгледа аргументација босанских заступника, да ли је то оно што сте очекивали или је било изненађења?

– Извесног изненађења, бар што се тиче мог дела (везаног за надлежност суда), јесте било. Они су се раније, ван суда, жестоко залагали против континуитета СРЈ, а пред судом су о томе ћутали. Сада су и пред судом променили став и износили бројне аргументе у прилог континуитету. Тако су потпуно промењене улоге. БиХ је преузела аргументацију бивше Милошевићеве владе, а ми смо били на супротној страни. То је био врло бизаран историјски обрт. Ми смо цитирали све оно што је Босна говорила када је оспоравала континуитет, а они су цитирали оно што су заступници бивше владе (оне пре 5. октобра), говорили. Тако да је дошло потпуно до замене становишта и у томе има неке ироније. Што се овог процеса тиче, Босна је потпуно на становишту бивше Милошевићеве владе.

Да ли се може говорити о новој стратегији БиХ, будући да су раније инсистирали искључиво на пресуди за геноцид, а сада траже да се СЦГ осуди макар за саучесништво?

– То је, наравно, нижи стандард. Међутим, Конвенција о геноциду предвиђа да је починилац геноцида не само онај ко га чини, него и онај ко га помаже. То нису акти исте тежине, али у начелу и једно и друго је, по овој конвенцији, геноцидно. Оно што је важно – у основи и једног и другог дела постоји намера, и то не намера да се нанесе зло, већ намера да се практично истреби један народ. Не знам како се то у овом случају може доказати.

Адвокати босанске стране су се често позивали на оно што је речено у Хашком трибуналу за ратне злочине, иако су ова два суда потпуно одвојена. Да ли ће судско веће узети као валидне те аргументе?

– Суд треба сам да дође до уверења. Уверење другог суда то не може да замени. Истина, ако је нешто утврђено релативно поуздано у другом поступку, то може да послужи том уверењу. Одлуке трибунала не обавезују овај суд.

Формално не, али значи да би ипак могле да имају утицаја на одлуку?

– То је једна од многих околности које суд може, а вероватно и треба да узме у обзир. Овај суд треба да створи своје уверење, а уверење другог суда за то није одлучујуће.

Према мишљењима неких стручњака за међународно право, ово је најтежи случај у историји Међународног суда правде?

– Мислим да би се то без претеривања могло рећи. И то како због тежине дела, тако и због дужине и сложености поступка. Италијански заступник БиХ Луиђи Кондорели је рекао да су геноцид у БиХ починили босански Срби, а да им је помагала ЈНА. Ако би суд донео одлуку да је то тако, онда би се они за које Босна тврди да су починили геноцид нашли и на страни жртве.

Значи, једна те иста страна била би и починилац и жртва?

– Да. Говори се о сукобу Срба и несрба, што је поједностављено и нетачно, али чак и ако би се то узело као окосница неће се пресуђивати између Срба и несрба, него између држава БиХ и СЦГ. То је један од разлога да суд увиди да (не)надлежност није само нека правна заврзлама, него да овај спор није на оном колосеку који доводи до правде. До правде би требало да доведе индивидуално суђење, да се и у једној и другој држави људи суоче са оним што се стварно десило и можда је сад, након десет година, то лакше него у првим годинама после рата. Можда је време да се данас сви суоче са чињеницама.


Izvor: Politika / Јелена Церовина