Nekada se dešava da raskid dođe "kao grom iz vedra neba", potpuno neočekivano. Međutim, najčešće se pokaže da je taj raskid bio neočekivan samo za jednu stranu, da ona druga nije samo tako, odjednom, rešila da okonča vezu.

Nije da se baš nikad ne desi da neko samo tako, naglo, reši da raskine, i to i učini; postoje hirovite osobe koje tako postupaju. Ali, ono što se znatno češće dešava jeste to da se u jednom od partnera i te kako dugo "kuvalo", i da je ta osoba raskinula onda kada joj je zaista bilo svega dosta, posle dugog premišljanja, pokušaja da vezu popravi, i konačnog "dizanja ruku" od odnosa u kome joj potrebe nisu zadovoljene, a voljena osoba ne reaguje na njene pokušaje.

Razlog zašto drugoj strani to izgleda "kao grom iz vedra neba" najčešće je nedostatak dobre komunikacije među partnerima, kao i obuzetost sopstvenim mislima i težnjama u toj meri da se zanemare osećanja voljene osobe. Recimo, jedno od njih dvoje godine ili čak i decenije provede radeći po 12 ili više sati dnevno, gradeći karijeru, verujući da dovoljno čini time što obezbeđuje dobro materijalno stanje, dok se druga strana oseća usamljeno i nevoljeno. Zašto ta druga strana nije ništa rekla? Najverovatnije jeste - najverovatnije se godinama, ako ne i duže, žalila, ali je osoba obuzeta karijerom i zarađivanjem nije slušala ili nije ozbiljno shvatala njene pritužbe. A onda dođe do situacije da ta osoba obuzeta karijerom i zarađivanjem reši da "olabavi" malo s tim i da se posveti porodici - i tada shvati da su deca već odrasla i izgubila interesovanje za komunikaciju s osobom koja ih je sve vreme praktično ignorisala i bila preumorna za njih, a partner ili partnerka su digli ruke i rešili da potraže nekog drugog.

Ili, ona zvoca i zvoca i zvoca, njemu je dosta toga i želi da ona već jednom prestane i prihvati da je on takav kakav je i da se neće menjati, i obraduje se kad ona stvarno prestane da zvoca - a to je učinila jer je odustala od pokušaja da od njega dobije ono što joj je potrebno, odustala je od veze i rešila da je okonča. Ili, on joj je više puta stavljao do znanja da mu nešto stvarno smeta, ali je ona bila ubeđena da je u pravu i da mora, ponosa ili nečega drugog radi, da istera svoje - i on je "odjednom" ostavi.

Ne prebacujemo ovde krivicu ni na mušku ni na žensku stranu; oboje su u stanju da prave greške. U svim navedenim situacijama zajedničko je to da je jedno od njih dvoje bilo toliko obuzeto sobom i smatralo svoje viđenje stvari ispravnim da nije bilo zaista svesno da je voljena osoba nesrećna u vezi i da je davala različite signale da nije srećna. Onda dođe "neočekivani i ničim izazvani" raskid.

Kako to izbeći? Dobrom komunikacijom i obraćanjem pažnje na voljenu osobu. Možda vi jeste u pravu, ali ako se voljena osoba oseća nevoljeno i nesrećno, to što ste u pravu biće vam slaba uteha kad budete ostavljeni. Ne kažemo da uvek treba povlađivati voljenoj osobi, ali treba redovno obraćati pažnju i na njene želje i potrebe i na to koliko su zadovoljene kako ne bi došlo do: "Otkud sad to odjednom?".



Izvor: Krstarica