A Nightmare on Elm Street

Нисам знао да је ово римејк.

E fino

Dosta njih sam gledao, ove nove verzije, sada bi da odgledam originale

I am Legend je drugi po redu rimejk

Ovo je orginal

http://www.imdb.com/title/tt0058700/

A ovo je prvi rimejk

http://www.imdb.com/title/tt0067525/

Meni je I am Legend odličan prvih sat vremena....dok se ne pojave ono dvoje , onda krene sve nizbrdo

Davno sam gledao ova dva, ali sjećam se da su mi bolje legla od will smitovog

Хвала за инфо, појма нисам имао.

Deset fantazijskih serijala koji mogu da zamene Harija Potera

Posle fantastičnih uspeha filma „Hari Poter i relikvije smrti, drugi deo“ (rekordna zarada za vikend, najbržih 900 miliona dolara u svetu za samo 15 dana), očigledno je da će Holivud očajnički tražiti neki fantazijski serijal koji bi bio ovako uspešan na bioskopskim blagajnama, s obzirom na to da je priča o dečaku čarobnjaku završena.

Fantastika je puna dugačkih serija, ali da li neka od njih (i koja) može da zauzme mesto Harija Potera. Evo deset mogućih kandidata:

1. „Fafhrd and the Grey Mouser“ je Fric Lajberov serijal mača i vrača koji je oduševljavao fanove fentazija još od 1936. godine - dvojica velikih mačevalaca, jedan je varvarin koji je okrenuo leđa svom narodu, a drugi bivši učenik preminulog čarobnjaka.

2. „Earthsea“ (Zemljomorje) najpoznatije ženske SF spisateljice Ursule Legvin je imalo nekoliko katastrofalnih televizijskih adaptacija. Ali, ako neko bude uspeo da ovu priču donese na pravi način, biće to hit nalik Poteru. Pogotovu što je početak sličan - o mladom čarobnjaku koji mora da nauči svoj zanat, ali serijal ubrzo postaje komplikovani i pre namenjen odraslima. Moguće da bi ovo bio dobar izazov za Bila Kondona koji je zadužen za „Sumrak: Praskozorje“.

3. „Dragonriders of Pern“ (Jahači zmajeva sa Perna) je ogroman serijal En Mekafri, sa kojom, od 2003. godine, radi i njen sin Tod. Reč je o SF serijalu, mada su jedni od glavnih protagonista zmajevi u „kvazi srednjevekovnoj kulturi“.

4. „The Dark Tower“ (Mračna kula) Stivena Kinga je, nažalost, odbačena iako je najavljeni projekat obećavao tri filma plus TV seriju. Reč je o postapokaliptičnom SF-u koji se vrti oko revolveraša Rolanda i njegovoj potrazi za Mračnom kulom. Definitivno projekat epskih razmera, koji će morati da sačeka na dobrog finansijera.

5. „Artemis Fowl“ (Artemis Faul) je, po nekim, „bolje od Potera sa briljantnim humorom“. Reč je o serijalu irskog učitelja Oina Kolfera o dvanaestogodišnjem dečaku koji je briljantan kriminalni um, a u celu priču su upleteni i vilenjaci koji paralelno egzistiraju u našem svetu.

6. „Bone“ je serijal Džefa Smita, ali je u pitanju strip serijal koji se fantastično prodaje. Reč je o jedinstvenom projektu u poslednjih nekoliko decenija, koji je već dobio svoj dokumentarac ali ne i film. Saga o dolini i pohodu da se ona spase od Gospodara skakavaca bi mogla da bude odličan serijal.

7. „The Dresden Files Opinions“ Džima Bučera je popularna književna serija koja je bila na televiziji, ali fanovi odavno čekaju na filmsku verziju. Postoji mnogo priča o magičnim detektivima i natprirodnim zlikovcima, a Hari Drezden je jedan od nezaboravnih. S obzirom na to da je napisano desetak knjiga, to je i više nego dovoljno materijala za uspešan serijal sa zastrašujućim monstrumima, mračnom magijom i ženskim junacima.

8. „Discworld“ (Disksvet) Terija Pračeta je doživeo televizijske verzije (postoji i nikad viđen studentski film), a imajući u vidu više od 30 knjiga to bi sigurno mogla da bude interesantna serija mada u okviru nje postoji nekoliko junaka sa svojim posebnim pričama. Bilo je priča da će se Sem Rejmi pozabaviti ovim predloškom, ali se on opredelio za prednastavak Čarobnjaka iz Oza. Moguće je da bi dobar početak bio storija o Tifani koja uči kako da bude veštica, a kasnije bi priča mogla da se proširi i na druge likove.

9. „Chronicles of Amber“ (Hronike Ambera) Rodžera Zelaznija je desetodelna epska fantastika koja „ima sve“. Očaravajuća i zadovoljavajuća naracija iz prvog lica, skoro besmrtna stvorenja, putovanje između svetova, disfunkcionalne porodice? U ovom serijalu Amber je pravi svet, a Zemlja je samo njegova senka. Kada se Korvin nađe na Zemlji, sa amnezijom, moraće da pohvata pravila smrtonosne igre pre nego što bude prekasno. U serijalu su veliki obrti, makijavelistički zaplet i kompleksna priča , naročito u prvih pet knjiga.

10. „Dragonlance“ je zajednički univerzum kojeg su stvorili Laura i Trejsi Hikmen, a u njegovo proširenje se uključila i Margaret Vajs. Reč je u o serijalu popularnih fantazijskih romana u kojoj se prati grupa prijatelja koji na svom herojskom pohodu oslobađaju robove i bore se protiv zmajeva. Šestodelni serijal neće biti lako pretočiti u filmove , sa pričom koja se proteže na stotinu godina uključujući i Kataklizmu.

Izvor: Danas

Retko koja od nabrojanih knjiga (serijala knjiga) poseduje to "nesto" sto bi tinejdzere nateralo da vriste u ekstazi i fanaticno cekaju u redu 2 dana samo da bi kupili karte za premijeru. Naravno, to ne znaci da su nabrojani serijali losi, vec da su previse zreli za publiku kojoj su namenjeni. Postoji mnogo serijala epske fantastike (mnogi od njih nisu cak ni nabrojani ovde) od kojih bi mogli da se snime odlicni filmovi (neki bi cak mogli po kvalitetu da prevazidju knjige), ali je jako malo onih koji su dovoljno "paljevinski" za danasnju generaciju tinejdzera, kojima je Twilight vrhunac filmske umetnosti i knjizevnosti. Ne sumnjam da ce se vec setiti necega. Ako nista, napisace neki netalentovani idiot jos par Eragona, pa ce da snimaju tako u nedogled.

Vecina tih serijala knjiga je poobimna, tako da ne vidim kako mogu da ih strpaju u 3-4 filma. Mini serija ili cak serija sa vise sezona pa i mozda.

A i ovo sto Skiner kaze, tesko ce bilo sta od istih da "popali" tinejdzere da bi kampovali ispred bioskopa za iste. 

Superheroji kao simboli pravde

Najveći filmski hitovi ovog leta nastali su prema stripovima - „Kapetan Amerika”, „Grin Lantern”, „X-men: Prva klasa”, „Tor”... Za strip se već dugo priča da pripada prošlosti, ali gledanost ovih filmova, kao i mahom veoma pozitivne kritike, dokazuju suprotno. Koja je tajna uspeha filmova zasnovanih na stripu?


Strip kritičar Uroš Smiljanić bira pet najboljih filmova po stripovima

Strip kritičar Uroš Smiljanić kaže za „Blic” da strip danas ima status cenjene umetnosti i ravnopravan tretman s proznom literaturom među kritičarima i teoretičarima, tako da se ne može reći da je prevaziđen kao koncept i da je njegovo vreme prošlo. Smiljanić kaže da je suština u tome što je holivudskim studijima danas važnije to da li je prepoznatljiv materijal na kome je film nastao nego ko će biti režiser i kakav je scenario.

- Ako pomislimo da veliki deo stripova po kojima se poslednjih desetak godina snimaju visokobudžetni filmovi imaju i po sedam decenija istorije praktično neprekidnog izlaženja, strahovitu prepoznatljivost u nekoliko generacija potencijalnih potrošača, ikonografiju koja je deo američke istorije koliko i stvari vezane za rat za otcepljenje ili građanski rat, ne treba da nas čudi što Holivud generalno smatra da je ovde pronašao zlatni rudnik - kaže Smiljanić.

Filmovi snimani po stripu decenijama su stvarali istoriju Holivuda, a najpoznatiji su Supermen, Betmen, Spajdermen... Sve superheroji.

Pre trideset godina, situacija je bila slična, jer je „Konan Varvarin” reditelja Džona Milijusa sa Arnoldom Švarcenegerom trenutno postao filmski klasik, lansiravši Švarcija u holivudsku orbitu. Beogradska izdavačka kuća specijalizovana za strip „Darkwood” upravo je objavila luksuzno izdanje „Konana”, u kojem se nalaze stripovi originalno objavljeni 1974. i 1975. godine. Knjiga je štampana na 370 strana i sama po sebi govori koliko je ozbiljnog truda uloženo u njeno objavljivanje.

Glavni urednik „Darkwooda” Slobodan Jović kaže za „Blic” da je Konan i danas popularan jer su ljudima potrebne priče o herojima, ali i zbog neverovatne mašte Konanovog tvorca Roberta I. Hauarda.

S njim se slaže i Uroš Smiljanić, koji kaže da Konanovu popularnost nije teško objasniti.

- Prvo i osnovno je da je Konan čovek sa kojim je skoro svakom muškarcu lako da se identifikuje. Svako od nas bar jednom dnevno poželi da ne mora da se nosi sa brojnim društvenim konvencijama i nepravdama, da ne mora da pravi kompromise u poslovnom ili privatnom životu, da bude slobodan da uradi ono što oseća da je ispravno čak i ako svi vele da je pogrešno. Konan je onaj delić nas koji to i može da uradi, čovek koji ima veliku - ne samo fizičku - snagu jer je apsolutno uveren u sebe i ispravnost svojih nauma i čak i kada greši on to čini dostojanstveno i bez kajanja. Konan je Ničeov natčovek, čovek koji čini ono što je ispravno jer ima takvo prisustvo i snagu volje da sam definiše to što je ispravno - i istorija mu daje za pravo. Da ne pominjemo da žene žele da budu sa njim, a muškarci žele da budu on - kaže Smiljanić.

Začuđujuće je to da se i najprodavaniji stripovi poznatih izdavačkih kuća kao što je „Marvel” (najpoznatija po superherojima) po tiražima ne mogu ni meriti sa gledanošću filmova po kojima su nastali. Smiljanić podseća da strip serijali u Americi prodaju manje od dvesta hiljada primeraka po svesci, što je manje od tri procenta publike koja je, recimo, u bioskopu gledala „Spajdermen 3”.

- Marvel je ovo iskusio na svojoj koži sa vrlo loše primljenim adaptacijama „Daredevila”, „Elektre” i „Fantastične Četvorke”. No, otkada su produkciju preuzeli u svoje ruke i delaju praktično kao nezavisni studio (čak i sada kada su u vlasništvu Diznija), stvari idu mnogo bolje. Publika voli arhetipove koje ionako na ovaj ili onaj način poznaje celog života i samo je ne treba suviše potcenjivati kada se filmovi prave - kaže Uroš Smiljanić.

Izvor: Blic

Filmovi koji su šokirali svet

Ruku na srce, volimo da budemo šokirani. Filmska mašta s kakvom smo dosad upoznati ima privilegiju da prikaže najmračnije kreacije uma i pritom se s njima provuče kroz etiketu kultnog, umetničkog ili čega već sličnog, što dopušta ono što javnost inače ne bi. Kroz prizmu vešto zamaskiranih naslova provukli su se i neki koji će uvek zadržati status kontroverze. Zahvaljujući perverznosti filmaša, teško ih je nabrojati sve, ali prisetimo se nekoliko blistavih primera.

Rođenje nacije

Teško je verovati da nešto manje od sto godina ranije nastaje film u kojem se opravdavaju postupci Kju Kluks Klana. Upravo to se prikazalo u filmu D. V. Grifita "Rođenje nacije" koji je snimljen 1915. godine. Nemi film u crno-beloj tehnici opisuje rođenje jedne od monstruoznih rasističkih grupacija koja je nastala na jugu SAD-a, a što je najtragičnije od svega, po rediteljevoj viziji poruka filma je mir i ljubav, a jadni belci su pod terorom "divljih" i "opasnih" crnaca.

Poslednji tango u Parizu

Eksplicitni prikazi seksualnog odnosa uvek su dobar adut ako filmu želite da date atribut kontroverznog. Upravo je na tu kartu odlučio da zaigra poznati talijanski reditelj Bernardo Bertoluči u filmu "Posljednji tango u Parizu". Protagonisti radnje su četrdesetogodišnji depresivni muškarac Pol i izgubljena dvadesetogodišnjakinja Marija, čiji prvi susret postaje fatalan i okončan divljim seksom.

Salo: 120 dana Sodome

Sedamdesetih godina legendarni Pjer Paolo Pazolini u filmu "Salo: 120 dana Sodome" odlučio je da vizualno dočara fantazije Markiza de Sada. Radnju istoimenog romana Pazolini prebacuje u vreme Drugog svetskog rata i vladavine Musolinija u Italiji. Protagonisti radnje su četvorica predstavnika vlasti koji uz pomoć fašističkih jedinica uhvate grupu mladih i  zatvore ih u raskošnu vilu. Sluge im postaju bivše prostitutke u poodmaklim godinama, a stečeno seksualno iskustvo demonstriraju na mladim zatvorenicima.

Nepovratno

Gaspar Noe je jedan od reditelja današnjice uz čije ime se najčešće i lakoćom veže epitet kontroverzan. Publiku je digao na noge kada je 2003. godine snimio film "Nepovratno" zbog kojeg su ljudi usred projekcije izlazili iz bioskopa jer nisu mogli da podnesu realne scene nasilja. Film je ostao zapamćen po izrazito nasilnoj sceni analnog silovanja i premlaćivanja Aleks, koju je uverljivo odglumila Monika Beluči. Osim navedene scene, u filmu je prikazano brutalno i vrlo realistično razbijanje glave aparatom za gašenje požara, što je podstaklo dodatna zabranjivanja prikazivanja Noeovih radova u raznim zemljama.

Srpski film

Film koji je izazvao dosta reakcija, o kojem se pisalo naširoko u našim i stranim medijima u zadnje vreme je "Srpski film". Divlje scene seksa, sado-mazo, krv u potocima, nasilje, osnovne su karakteristike zbog kojih mnogi nisu mogli do kraja da pogledaju ovaj film. Opisan kao šokantna, kontroverzna i zastrašujuća kombinacija pornofilma i sneča, film je američke kritičare zgrozio eksplicitnim scenama seksa i nasilja, ali je isto tako i postao najiščekivaniji film sezone.

Antihrist

L'enfant terrible današnjeg europskog filma zasigurno je danski redatelj Lars von Trir. Na festivalu u Kanu izazvao je gnev javnosti antisemitskom izjavom zbog koje je i izbačen s festivala. Samo dve godine ranije, kada je i publika i kritika željno očekivala njegov novi film, izbacuje psihološku dramu 'Antihrist', a šokantno je blaga reč kojom bi ga se opisalo. Odmah nakon premijernog prikazivanja na festivalu u Kanu, digao je buru reakcija, četvoro gledalaca se onesvestilo od prikazanog nasilja na platnu, a film je proglašen najkontroverznijim na festivalu.

Ljudska gusenica

Možete li da imate predstavu kako izgleda film u kojem se radnja vrti oko ludog naučnika koji nakon uspelog eksperimenta nad psima u svojoj sablasnoj vili zatvori troje turista, dve Amerikanke i Japanca, te im zašije usta na anus, u isto vreme im slomi kolena kako bi jedino mogli da se kreću isključivo četveronoške? Njegov cilj je da stvori savršen probavni trakt "ljudske gusenice".

Izvor: Vesti-online