Pod sjajem zvezda




Jubilarni 50. Festival glumačkih ostvarenja biće otvoren u subotu 22. avgusta. Na Letnjoj pozornici niške Tvrđave biće prikazano 16 filmova u takmičarskom i još dva u revijalnom delu a predlog finasijskog plana danas je bio tema sednice Saveta festivala, prema kome će ovaj festival koštati više od 20 miliona još uvek bez pomoći ministarstva kulture koje je predvidelo sredstva za ovaj niški festival u visini od 2,5 miliona dinara ali ugovor za realizaciju još uvek nije potpisan kaže Bojana Simović, direktor Festivala.

Danas je održana prva press konferencija koju su sazvali organizatori ovogodišnjih Filmskih susreta i po prvi put je medijima prikazan - Predlog finansijskog plana manifestacije prema kome je za trošak predviđeno tačno 20, 650 000.00 dinara.

U ovom izveštaju nije prikazano 2,5 miliona dinara koje je NKC dobio preko projekta od Ministarstva kulture, ali ugovor još uvek nije potpisan, te se na taj novac još uvek ne može računati kaže za Niške Vesti Bojana Simović, direktor Festivala glumačkih ostvarenja.

Direktor Turističke organizacije Niš imao je ozbiljnu ali kako kaže i ličnu zamerku vezanu za ovogodišnji festival a to je da:

Ministarstvo kulture nije ozbiljno shvatilo ovaj niški festival i više nego skromnim sredstvima namerava da pomogne. To jednostavno nije u redu, kaže Parlić za Niške Vesti.

“Filmske susrete” će otvoriti film “Bićemo prvaci sveta”, posle kojeg će biti emitovana komedija “Mali Budo”.

Drugog dana festivala Nišlije će moći da gledaju filmove “Panama” i “Nebo iznad nas”, dok će 24. avgusta u ponedeljak biti prikazani “Branio sam Mladu Bosnu” i ostvarenje “Otvoreni kavez” u kojem je svoju poslednju ulogu ostvarila Ružica Sokić, a u bioskopu “Kupina” film “Isceljenje”.

Film koji je Vlastimir Đuza Stojiljković zadnji snimio “Bez stepenika” i drama “Za kralja i otadžbinu” na Letnjoj pozornici biće prikazani u utorak 25. avgusta, dok će iste večeri u Kupina bioskopu biti prikazan film “Talog”.

U sredu 26. avgusta na programu će biti filmovi “Ničije dete”, “Amanet” i “Travelator”, dok će 27. avgusta biti prikazana ostvarenja “Enklava”, “Gorčilo” i “Jednaki”.

Na zatvaranju festivala, nakon dodele nagrada, biće prikazani gostujući filmovi “Panta Draškić - cena časti” i “Stari Niš - moj Niš”. Reč je o filmu " Stari Niš-Moj Niš", koji opisuje period od 1878. godine do balkanskih ratova. Ovaj takozvani "zlatni" period Niša, vreme je koje je bilo inspiracija mnogima, pa tako i Stevanu Sremcu koji je upravo život Nišlija u tom periodu prikazao kroz svoja dela.

Filmom o starom Nišu želimo da predstavimo naš grad iz vremena buđenja nacionalne svesti građana ovog dela Srbije. U filmu se bavimo ne samo istorijom, već i na interesantan način prikazujemo duh starog Niša, niški arhaični govor, ljude, običaje, tradiciju, arhitekturu. Prikazan je Niš koji je bio satkan od kaldrme i uvijenih sokaka, zidova, od kapija i bašti, ali i od malih dućana, kafana i meraklija.

U filmu o starom Nišu u periodu posle turaka do balkanskih ratova govore pedesetak sagovornika, niški profesori istorije, geografije, o starom niškom jeziku profesor književnosti, zanatlije govore o starim niškim zanatima. Podsetićemo se kakvu smo muziku slušali, da li smo i koje knjige voleli, kakve su nam bile igre. Uz obilje foto, audio i video dokumentarnog materijala o starom Nišu govore još i uspešne Nišlije. Neki od sagovornika su istoričar Nebojša Ozimić, Vidosav Petrović, Timošenko Milosavljenić, Gale Kerber, Saita, Mika Tambura, Oliver Katić, karikaturisti Aca Blatnik i Saša Dimitrijević, Žika Čokalija, Žika Promaja, književnik Dejan Stoiljković i drugi. Ovu priču o Starom Nišu satkali su i uobličili Ivana i Miroljub Riki Nedović, glumci Narodnog pozorišta u Nišu, koji vode ovu filmsku priču.

Iza filma stoji City Marketing Centar koji ima višegodišnje iskustvo u izradi filmova, dokazavši tu tvrdnju prošlogodišnjim učešćem na Filmskim susretima filmom “Moj City, Moj Niš”.

U NKC-u, već se uveliko kupuju kompleti karata po ceni od 2.000 dinara.



Izvor prolog

Neki rumor postoji da George Miller režira novog Superman-a.

Star Trek

Christian Bale će glumiti Enza Ferrarija



Christian Bale će glumiti legendarnog Enza Ferrarija u novom filmu režisera Michaela Manna.

Priča filma je smeštena u pedesete kada je Enzo imao pedesetak godina, a govori o usponu Ferrarija kao luksuznog automobila.

Ovo je prva saradnja Balea i Manna nakon filma Public Enemies iz 2009. godine u kojem je Bale glumio FBI agenta Melvina Purvisa.

Mann je povezan s Ferrarijem od ranije, jer je režirao promotivni video za Ferrari Californiju 2008. godine, a čak je nastupao na trci u Ferrari Challengeu.

Enzo Ferrari je umro 1988. godine u 90. godini, osnivač je tima Scuderia Ferrari, kao i kompanije koja nosi njegovo prezime.

Poslednji Baleov film bio je "Exodus: Gods And Kings" u kojem je glumio Mojsija.

Izvor prolog

Crni Guja ponovo u akciji?

Mnoge ljubitelje britanskog humora obradovaće informacija da se planira snimanje novih epizoda “Crne guje”.

Edmund Blekeder ili Crna guja i njegov verni pratilac Boldrik mogli bi da se vrate na male ekrane ako producenti sakupe dovoljno novca da mogu da isplate honorar za glumca Hjua Lorija.

Toni Robinson, koji je tumačio lik Boldrika u kultnoj seriji iz 80-ih, rekao je da sve "visi u vazduhu" dok ne utvrde mogu li da dovedu poznatog dr. Hausa u seriju, pa se našalio da bi mogli da imaju problema s isplatom glumcu koji je u međuvremenu postao velika zvezda u SAD.

Svi glumci međusobno su razgovarali i zainteresovani su za povratak u prošlost, a Lori je rekao da mu treba malo vremena da razmisli.

"Novu sezonu pratiće velika očekivanja, jer ne samo da se ljudi sećaju originala, već se sećaju i ko su oni bili dok se prikazivao, a to je vrlo opasno", kaže Robins.

Prema glasinama, Lori je dobijao i do 250.000 funti po epizodi kad je Dr. Haus bio na vrhuncu popularnosti, iako je pre toga bio uspešan komičar koji je često glumio s kolegom iz “Crne guje”, Stivenom Frajem, s kojim se proslavio i u seriji “Dživs i Vuster”. Glavni lik, Crnu guju, u seriji je glumio Rouan Etkinson, pre nego što je postao Mister Bin, piše Independent.



Izvor prolog

Filmu "U potrazi za snom" nagrada na Sarajevo Film Festivalu


Dokumentarni film reditelja i producenta Mladena Mitrovića "U potrazi za snom", snimljen u koprodukciji Srbije, BiH i Hrvatske, osvojio je srce publike na 21. Sarajevo Film Festivalu, saopštila je danas producentska kuća "Fabrika snova".

BEOGRAD - Dokumentarni film reditelja i producenta Mladena Mitrovića "U potrazi za snom", snimljen u koprodukciji Srbije, BiH i Hrvatske, osvojio je srce publike na 21. Sarajevo Film Festivalu, saopštila je danas producentska kuća "Fabrika snova".

U konkurenciji dokumentarnih filmova, koju je žiri ocenio najjačom u istoriji festivala, film "U potrazi za snom" dobio je nagradu publike, a po broju glasova nadmašio je i selekciju igranih filmova na festivalu, navodi se u saopštenju.

Na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu prikazano je 259 filmova iz 57 zemalja.

Film "U potrazi za snom" je sniman više od pet godina na četiri kontinenta, u 12 država (BiH, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Nemačka, Rusija, Švedska, Tunis, Turska, Irak, Meksiko i SAD), a realizovala ga je producentska kuća Fabrika snova iz Beograda u saradnji sa bosanskohercegovačkim i hrvatskim koproducentima - Balkan Art Centar iz Sarajeva i Factum iz Zagreba, uz podršku Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Na Sarajevo Film Festivalu ovaj film je imao svetsku premijeru, a u planu su premijere u Beogradu i Zagrebu.

Priča počinje za vreme cunamija u Tokiju kada reditelj Mladen Mitrović stupa u kontakt sa kompozitorkom muzike za svoj prvi igrani film "Haustorče" (1987), Jadrankom Stojaković.

Ubzo posle toga odlazi na proslavu mature u svoj rodni grad- Sarajevo, u kome će sasvim slučajno sresti jednog od jedanaest nekadašnjih glumaca iz svog filma.

Potreba da prekine svoju dvadesetogodišnju filmsku samoizolaciju i želja da sazna šta se tokom i posle rata desilo sa nekadašnjim dečacima iz njegovog filma - Bošnjacima, Srbima i Hrvatima (učenicima škole "Bratstvo i jedinstvo"), pokreće Mitrovića na put dug 50.000 kilometara, tokom koga će ih sve pronaći i dovesti "kući" - u haustorče u kome su se igrali kao deca, prvi put zapalili cigaretu "na štipaljku" i maštali o svetu odraslih, koji ih je kasnije vodio sve dalje od velikih želja i dečijih snova, navodi "Fabrika snova".


Izvor prolog

Pedro Almodovar završio snimanje svog 20. filma


Jedan od najpoznatijih evropskih reditelja, Pedro Almodovar, pre nekoliko dana završio je snimanje svog jubilarnog, 20. filma, "Tišina".

Španski sineast se ovim filmom vraća u svoj omiljeni “svet žena” koji je u prošlosti iznedrio remek-dela svetske kinematografije, poput “Žene na rubu nervnog sloma”, “Kika”, “Sve o mojoj majci”.

“Tišina” je drama o ženama u kojoj nema mnogo mesta za smeh, ali ima mnogo za patnju.

"To je priča o jednoj majci kojoj život prolazi u čekanju, o ženi sa brojnim problemima, ali i o mnogim drugim nesrećnicima", kazao je nedavno Almodovar.

Nagrađivani reditelj, poznat po svom “mrzovoljnom odnosu prema medijima”, nekolicini španskih novinara otkrio je da će njegov novi film iznenaditi mnoge.

"Iako nisam želeo da moji junaci sve vreme budu u suzama, njihova patnja je ogromna i suze su neminovne".

Radnja filma se dešava od osamdesetih do danas, a u nadaleko čuveni “svet Almodovarovih žena” (u kojem se decenijama prepliće nekoliko glumica) prvi put su ušle dve dame, Adrijana Ugarte i Ema Suares. One će oživeti lik glavne junakinje Hulijete u mladosti i u poznom dobu.

"“Tišina” je zamišljena kao niz putovanja u bolnu prošlost jedne žene. Na svakom putovanju Hulijeta iza sebe ostavlja neku dragu osobu, među njima i najvažniju od svih, svoju ćerku tinejdžerku. Tišina iz naslova odnosi se na majčino ćutanje na početku i kćerkino na kraju filma", kaže reditelj.

Glumica Ema Suares je svoju prvu saradnju sa Almodovarom opisala kao “veličanstveno iskustvo”.

"Film govori o samoći i fatalnoj sudbini jedne žene, ali je to istovremeno i putovanje kroz polja dubokog bola. Ponosna sam što je naša saradnja počela jednom ovako ozbiljnom ulogom", napominje Suarezova.

Slavni oskarovac nije želeo da licitira sa datumom premijere jubilarne “Tišine”.

"Biće kad bude", bio je njegov komentar.



Izvor prolog

Timovi za Captain America: Civil War 

Одгледо Usual Suspects, не знам што су многи одушевљени, боље твистове
има Агата у својим просечним књигама 

Прецењеноо

Jeres!


 

Novi Bond da bude crnac ili gej? Što da ne, kaže Brosnan

Novi Džejms Bond mogao bi da bude crnac ili gej, smatra Pirs Brosnan koji je tajnog agenta 007 igrao u nekoliko filmova 1990ih.



LONDON - Novi Džejms Bond mogao bi da bude crnac ili gej, smatra Pirs Brosnan koji je tajnog agenta 007 igrao u nekoliko filmova 1990ih.

"Naravno. Što da ne?", rekao je irski glumac na pitanje magazina "Details" da li može da zamisli Bonda kao homoseksualca.

Brosnan je rekao i da sumnja da će producent filmova o Bondu Barbara Brokoli dozvoliti da, dok je živa, Bond postane gej. "Ali bi to bilo interesantno za gledanje", dodao je on.

"Bolje da počnemo da sjajnim crnim glumcem koji bi mogao da igra Džejmsa Bonda. Idris Elba ima harizmu, prisustvo, fizički odgovara", rekao je Brosnan.

Elba (42) glavni je favorit da nasledi Danijela Krejga koji je poslednjih deset godina igrao čuvenog britanskog agenta.

Brosnan je Bonda igrao 1990ih u filmovima "Zlatno oko", "Sutra ne umire nikada", "Svet nije dovoljan" i "Umreti drugog dana".

Njegovi komentari objavljeni su pet meseci pošto je još jedan Bond - Rodžer Mur šokirao javnost komentarom da rasa treba da bude faktor u izboru novog Bonda.

"Iako su Džejmsa igrali Škot, Velšanin  i Irac, mislim da bi njega trebalo da igra Englez", francuski "Pari Mač" citirao je 87-godišnjeg glumca koji je Bonda igrao u sedam filmova od 1973. do 1985.

Mur je, međutim, rekao da su njegovi komentari izvučeni iz konteksta. "Kada novinar pita da li Bond treba da bude Englez i vi se sa time složite, a onda vas citira kao da ste to rekli o Idris Elbi, to je van konteksta", rekao je on.

Elbi, rođenom u Londonu, otac je iz Sijera Leonea a majka iz Gane. Poznat je po ulozi nekadašnjeg južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele u filmu "Mandela".

U Ijan Flemingovim romanima o Bondu, prema kojima su filmovi rađeni, Bond je sin Škota i Švajcarskinje i veći deo detinjstva proveo je van Britanije. Siroče sa 11 godina, fiktivni heroj živeo je sa tetkom u jugoistočnoj Engleskoj i obrazovao se u Edinburgu.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=195779