Uwe za Marshala!

Uwe Boll: There all that rumours out there, that my movies are financed with nazi-gold, and what should I say? It's true!

Osama bin Laden: Uwe Boll may be an infidel, but he made a very funny film.

Uwe Boll: I get a little horny on here on stage sometimes. If you see the crowd and all that children.
Morning show host Bob: Are you fucking kidding me?

Дивили се којекаквим Шитформерсима... 

Napraviste zanimljivo poredjenje na temu City of God vs. Once Upon A Time In America. Dovoljno smo offovali na onoj temi, pa da nastavimo ovde. Svi znaju koliko volim Leonea, ne moram da pominjem koliko volim taj film osobito. Po tematici se mogu porediti, ali in my opinion, jako malo ima filmova koji su bolji od Once Upon uopste. Sure, City of God je jako dobar film, ali opet ga ne bih stavljao u isti rang sa Once Upon A Time In America, pre svega jer taj film ima nesto sto ga izdvaja od svih drugih filmova, pa i svih Leoneovih. Film stvara osecaj koji je kao da gledalac deli emocije sa glavnim likom u filmu, iako nema nikakvih dodirnih tacaka sa "Noodlesovim" zivotom, gledatelj i dalje oseca nostalgiju, tugu, razocarenje, sve kroz sta Noodles prolazi za ta 4 sata filmskog raja... Sve je potpomognuto genijalnom Morriconeovom muzikom. Dalje, kraj... Kraj je genijalan. Dopusta gledatelju da na osnovu onoga sto je video u prethodna 4 sata zakljuci kako se po njemu film zaista zavrsio... Apsurdno je postavljati dalja pitanja, vezana za sobu sa opiumom, kamion za smece i sudbinu Maxa. 

To je ono na sta sam mislio... Once Upon a Time in America je romantizovan prikaz nasilja i ubistava... i ti zlikovci su u tome zapravo glavni likovi i izrastaju u pozitivce... Cidade de deus je jednostavno uproscen: ovo su negativci, ovo su pozitivci i to je to... i nema se utisak kao da je film radjen iz necije vizure kao sto pokusava da se prikaze, nego su mnoge stvari uopstene i vec vidjene... kao filmovana verzija Kad su cvetale tikve

  Zaista ne znam ko koga i koliko voli.Ja sam novi član ove male zajednice filmofila koja će se,nadam se,uvećati.Volim film kao umetnost koja je kompletna.Na Internetu imam 3 meseca staža.Toliko o meni.
  Ne bih se složio sa konstatacijom da običan gledalac nema ništa zajedničko sa Nudlsom.Nit koja  spaja gledaoca i Nudlsa je prijateljstvo,uzvišeno osećanje koje dominira u filmovima Serđa Leonea.Svako ima prijatelje ali će retko ko za prijatelja(skoro niko)učiniti ono što je Nudls uradio. Nudls je otišao korak dalje nego svi Leoneovi junaci pre njega.On se žrtvovao za čoveka (koga on smatra prijateljem)koji mu je na direktan način sve uzeo.I to radi kao najnormalniju stvar na svetu.Zločinac se preobratio u izvornog hrišćanina.Toga nema u City of God,ima nasilnih pokušaja od strane autora,to se vidi i zato je to za mene sterilno,pomalo izveštačeno delo.   
  Za mene su svi filmovi Serđa Leonea dobri.Nikad ne bi mogao da tvrdim ovaj je najbolji a onaj najgori.Svi su na neki način isti a opet različiti.O tom se može satima diskutovati.Kao i o Morikoneu koji je priča za sebe.

Zeleo sam reci da ne mora da ima dodirnih tacaka sa njegovim zivotom da bi ga taj film uvukao u sebe. Sad vidim da sam i sam lose formulisao ono sto sam zeleo reci.

Pa dobro nije ni sva car filma saosecati se sa glavnim likom. Meni se to desavalo i u losijim filmovima.
Meni je dobar svaki film koji u meni probudi neke emocije ili neke druge pozitivne reakcije , bio to strah gledajuci horore ili uzbudjenje gledajuci neki akcioni triler ili smeh gledajuci komediju ili pak neke dublje emocije uz neke ozbiljne filmove...


Nego da pitam ja sve vas...sta najvise volite da vidite u filmu? Dobru reziju, dobar scenario, glumu...? Samo batalite sa odgovorima da je najblje sve dobiti u paketu, naravno da jeste ali mene interesuje sta vam ja najbitnije da bi vam se film svideo?

Ovisi o kakvom filmu se radi. Za horror je najbitnija rezija, dok opet, gluma moze da bude jako bitna ako je u pitanju psiholoski horror, a za dramu scenario. Sve zavisi od zanra, rek'o bih.

Sto se tice OUATIA, nema tu sazaljenja, Noodles prolazi kroz sve sto zivot pruza, a ne samo kroz lose stvari. Gledalac ga prati od najboljeg do najgoreg.

Ne treba saosecati, ali treba da ti je stalo do toga sta ce se desiti sa likovima... to mi se nije desilo u Cidade de deus... mogli su komotno sve da ih pobiju, moja jedina misao bi bila "Pa dobro, desi se"... a tu je odgovor i na drugo pitanje: "sta najvise volite da vidite u filmu?"... najvise volim da vidim dobro osmisljene likove za koje mozes da se vezes, jer to pokazuje koliko je truda zapravo ulozeno u nastanak tog filma... moze da ima film i dobru pricu, i reziju, i glumu, ali ako su likovi plitki, dzabe mu sve... a gledao sam i filmove sa amaterskom rezijom, poluprofesionalnom glumom i rupama u zapletu, ali opet su imali snazne likove i upravo zbog toga su mi ostali u secanju i cenim ih vise nego one cisto poslovne filmove...

 Za mene je najvažnija režija.Još ako je reditelj pisac scenarija...Pun pogodak.Reditelj je čovek čija je reč zadnja.On je čovek koji je poput Boga.Svuda prisutan i nevidljiv(Hičkok je izuzetak).Biće upamćen ako napravi remek-delo.Ako to ne uradi slavu će uzeti neko drugi(uglavnom su to  glumci).Pravi reditelj je umetnik koji ne mora da bude školovan za to.Kod nas su nabolji primeri Živojin Pavlović,Mića Popović i Slobodan Šijan koji su u film ušli iz svojih profesija koje nisu izvono imale veze sa filmom..Ne sporim ja značaj glume,važna je i ona,ali tek posle režije.Ko se seća imena glumaca iz filmova kao što su : Ivanovo detinjstvo,Amarkord,Ogledalo...Gotovo niko.