Nemci objavili novi plan za Balkan - BERLIN PLUS
l

Gabrijel je agendu "Berlin plus" koja predviđa dodatne napore ali i finansijska sredstva kako bi se ubrzalo napredovanje regiona ka EU predstavio juče u Berlinu na konferenciji sa kolegama sa Zapadnog Balkana Insituta Aspen.

Direktor projekta za Balkan pri Evropskom institutu u Nici Tobijas Flesenkemper koji je učestvovao na konferenciji u Berlinu, ocenio je za Euraktiv Srbija da su takve inicijative dobrodošle, ali se postavlja pitanje koliko toga može da se promeni u kratkom roku.

- Iako je 'Berlin plus' dobar, sadašnji trenutak više zahteva 'Berlin na kvadrat'" kako bi rezultati bili brži i veći. U leto 2014. vlade su predvidele 'četiri godine do realnog napretka' a te četiri godine ističu za 15 meseci - naveo je ;Flesenkemper.

Konferencija u Berlinu, prema njegovim rečima, održana je u svetlu dešavanja u zemljama Zapadnog Balkana koja su ocenjena kao pretnja za stabilnost u regionu.Planom "Berlin plus" predlaže se pored drugog osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju za koji bi članice EU, Evropske aspocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) mogle da budu donori.

Predviđeno je i da nemačka oruđa za saradnju i razvoj budu bolje usmeravana na potrebe regiona, uključujući uspostavljanje posebnih fondova za "start-apove", stručno osposobljavanje i razvoj IT infrastrukture.

Predlog dodatnog fonda

Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel založio se za uspostavljanje dodatnog fonda za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu ističući da Brisel treba više da se angažuje i investira u tom regionu.

- Moramo sada da ubrzamo velike infrastrukturne projekte koji su od ekonomskog značaja. Projekte koji imaju i specijalan simbolični značaj kao što su autoptu između Srbije, Kosova i Albanije. Da bi se to finansiralo, predlažemo da uspostavimo dodatni fond za infrastrukturne projekte - rekao je Gabrijel u izlaganju na Osmoj konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope Aspen Instituta o ekonomskom i političkom razvoju regiona.

Takođe, ukazao je na značaj jačanja regionalne saradnje i izrazio zadovoljstvo pozitivnom dinamikom koju je stvorio Berlinski proces dodavši da ga treba intenzivirati.

On je rekao da podržava i ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana, koja bi bila zasnovana na evrospkim standardima i time olakšala integraciju u EU.

Kao donatori fonda, kako je naveo, svoj doprinos bi mogli da daju zemlje članice EU, Evropske aspocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora, objavljeno je na sajtu nemačkog ministarstva spoljnih poslova.

On je, takođe, rekao da bi IT samit u regionu bio odlična prilika za promovisanje ideje efikasne IT infrastrukture kako bi zemlje Balkana uspostavile iste standarde.

- Uveren sam da bi trebalo više učiniti da bi region postao atraktivniji za strane investicije - rekao je Gabrijel i dodao da je poznato da investitori neće ulagati ako ne postoji ozbiljna vladavina prava.

Zemlje sa dobro obučenim radnicima atraktivne su za investiranje, a dualno obrazovanje je ključno za uspeh.

- Zašto ne uspostavimo fond za zemlje regiona da se finansiraju projekti u oblasti dualnog obrazovanja za koje zemlje onda mogu da se prijave? To bi stvorilo pozitivnu konkurenciju i osiguralo da se sredstva koriste tamo gde su stvarno potrebna - rekao je Gabrijel.

On je dodao da je svestan da sve te stvari koštaju, ali je ukazao da "ako ne učnimo novac dostupnim danas kako bi se Zapadni Balkan držao na pravom putu u ovoj ključnoj fazi, posledice će biti mnogo skuplje za sve nas".

Evropskoj uniji, kako je naglasio, potrebni su snažni partneri u regionu.

On je dodao da Evropljani treba da preduzmu konkretne korake te da proces proširenja EU mora da dobije dodatnu podršku.

- U protivnom ne može se isključiti mogućnost da Zapadni Balkan isklizne pred našim očima. To ne želimo. Zbog toga, moramo da zadržimo kurs - rekao je Gabrijel i dodao da to ne znači kompromise po pitanju uslova za članstvo.

On je izrazio uverenje da EU treba da razvije nove ideje, ali i da obezbedi veća finansijska sredstva za njihovu primenu kako bi se smanjili socijalni problemi izazvani trazicijom regiona.

- Štaviše, u našem insteresu bi bilo ako bismo omogućili zemljama Zapadnog balkana da učestvuje u više programa EU - naveo je on.

Izvor: Blic

Svaka cast, bez plana nema nista 

 

ludaci jbt...

I ja kazem ludaci, samo bacaju kintu bez veze