Nemački menadžer godine: Srbiju ubi birokratija

Lana Gedošević    | 10. 04. 2014. - 18:16h | Foto: N. Kojadinović   
Koncentracija na nekoliko privrednih grana i određivanje prioriteta u okviru njih bio bi put kojim bi Srbija trebalo da krene ako želi privredni oporavak, kaže za “Blic” Dejan Ilić, predsednik nemačke kompanije “ARRI”, tvorac najtanje baterije na svetu i tri puta menadžera godine u Nemačkoj.


Govoreći o “receptu za uspeh” srpske privrede, Ilić smatra da bi prvi korak trebalo da bude definisanje nekoliko ciljeva u nekoliko privrednih grana, i prioritete u okviru njih.
 
- Mislim da je gubljenje vremena ići u nekakvu širinu i rasuti snage koje možda i nemamo - priča Ilić, koji je danas prisustvovao početku rada Udruženja “Forum Srbija-Nemačka”.
 
Drugi korak je prema njegovom mišljenju, u čemu mogu da pomognu i članovi novoosnovanog Foruma, zagovaranje određene teme i projekta.
 
- Moje iskustvo govori da je uvek najbolje početi sa jednim manjim projektom jer, kad onaj ko investira upozna situaciju i upozna kakvo je ovde stanje, on će vrlo brzo doneti odluku da li da ostane i posluje u Srbiji ili da odustane - kaže Ilić.
 
On navodi da bi se, takođe, trebalo koncentrisati i na investitore koje Srbija želi da privuče, ali doneti i usaglasiti se u vezi sa strateškim ciljevima.
 
- Koje su to grane, počevši od nauke, koje su stvarno interesantne za Srbiju i koje će da donesu zaradu u naredne tri, pet ili deset godina. Ja lično mogu da razmišljam tri do pet godina unapred, ali sam sretao i one koji razmišljaju na duže staze - kaže on.
 
Investitori da se ne bave administracijom

Kako navodi, i nemačke ali i druge investitore u Srbiji morao bi da dočeka jedan projektni tim koji će svakoga dana da njima da se bavi, da korenspondira i komunicira. Taj projektni tim mora da se bavi administracijom, a ne da sve to prepusti investitorima.
 
- Čini mi se da mi tu padamo, i to na više projekata. Onda kada dođe do implementacije projekta mi imamo birokratiju koja kao da je protiv nas. Kada se sve to reši, onda svakoga dana treba da radimo tačku po tačku i da je implementiramo u praksi. Samo tako ćemo doći do uspeha - priča Ilić i ističe da bi država, odnosno nadležna ministrastva, trebalo da odrede kojse su prioritetne grane koje treba razvijati.
 
On smatra da bi “naša pamet trebalo da bude najveći prioritet za Srbiju” jer je nju najlakše prodati.

Softverske firme

- Godinama sam se zalagao za osnivanje i pospešivanje otvaranja softverskih firmi. Prošle godine sam čuo podatak da je naš izvoz softvera u jednoj godini bio veći nego izvoz poljoprivrednih proizvoda poput malina i kupina. Pameti ima najviše, ona se najlakše prodaje i u nju treba ulagati - priča Ilić.
 
On kaže da bi u svakom pojedincu trebalo “zagolicati pamet i intelekt i izbaciti ga na provršinu”.
 
- Kada oni počnu da odlučuju o idejama i njihovoj realizaciji, do uspeha se vrlo brzo stiže - kaže Ilić.
 
Prema njegovim rečima, Forum “Srbija-Nemačka” ima određenu težinu jer su u njemu ličnosti koje imaju autoritet koji su stekle svojim radom i ugledom u nekim drugim poslovima i biznisima.
 
Privući mala i srednja preduzeća

- Kada postoji takva potpora, onda je mnogo lakše za nas koji smo članovi da razgovaramo sa drugim preduzetnicima i institucijama u Nemačkoj. Ja zagovaram stav da bi to trebalo da budu mala i srednja preduzeća, koja su za naše pojmove velika, i kojima treba davati instrukcije i opisati im šta Srbija može da ponudi - objašnjava Ilić.
 
Kako kaže, niko iz Nemačke neće doći da investira ovde tek tako jer svi, pre svega, žele da urade nešto i ostvare i uvećaju svoj profit, ali i isto vreme gledaju i na tržište i njegove potrebe.
 
Ilić je kazao da je njegov utisak da nemački investitori Srbiju gledaju drugačijim očima nego ranije, ali ističe da je njegov ličini utisak da se danas sa potencijalnim investitorima iskrenije razgovara.
 
- To je srž uspeha. Mi moramo da se otvorimo, moramo da pričamo onako kako jeste ali i da budemo kritični prema nama samima. Sa te strane vidim dosta pomaka na bolje, i očekujem i bolje rezultate - zaključuje Ilić.

Izvor: Blic