Hladno vreme ugrožava živote hiljada ljudi koji žive na ulicama gradova u Srbiji
Beskućnik umro od mraza, telo izgrizli psi
Autor: Ekipa „Blica” | Foto:Z. Šafar | 10.01.2009. - 05:00


KRALJEVO - Beskućnik čije je telo prekjuče nađeno u napuštenoj trafo-stanici u Kraljevu preminuo je od hladnoće, a njegovo telo više od 20 dana jeo je čopor pasa lutalica, pokazala je obdukcija obavljena u kraljevačkom zdravstvenom centru.

- Na telu nema tragova nasilja, ali je identifikacija izuzetno teška - kaže dr Dragan Arsić, direktor Zdravstvenog centra „Studenica”.
Sudeći po dokumentima koji su nađeni uz telo, nesrećni čovek je najverovatnije Đura M. (60), koji je u Kraljevu godinama živeo u izbegličkom kampu u selu Adrani do zatvaranja tog objekta. Kako se našao u napuštenoj trafo-stanici za sada se ne zna. U selu Adrani Mraovića pamte kao dobrog čoveka kome nije bilo teško da se svakog posla prihvati radi dinara. Kako je pričao, ima rodbinu u Srbiji, ali niko ne zna gde. Kada je kamp zatvoren, kažu da su čuli da se prepustio ulici. U ovom naselju, osim činjenice da su ga viđali i da nikada nije pravio probleme, o njemu niko ništa više nije mogao da kaže.
Hladno vreme ugrozilo je živote hiljada beskućnika, a prihvatilišta koja bi pružila utočište od mraza postoje samo u Beogradu i Futogu.
- Ovde spavam dve zime. Živ sam zahvaljujući dobroti ljudi koji me prime u svoje lokale da se ogrejem, dozvole mi da se obrijem u toaletu, daju mi neki dinar ako počistim sneg ili donesem cigarete ili doručak - kaže Svetislav Bumbarević, koji živi u napuštenoj limenoj trafici između autobuske i železničke stanice u Kraljevu.
Odbačen od rodbine jeo je, kaže, iz kante, dok se ljudi nisu smilovali. Ne zna se koliko ljudi u ovom gradu deli njegovu sudbinu. Prema nezvaničnim informacija, više od 20 beskućnika svake večeri se skuplja u šahtovima, posebno onima kroz koje prolaze cevi toplane kako bi se zaštitili od hladnoće.
- U velikom broju slučajeva su nam vezane ruke. Pojedini ljudi jednostavno ne traže našu pomoć, a zbrinjavanje ostalih je izuzetno teško jer nema mesta u gerontološkom centru, niti dovoljno zainteresovanih za starateljstvo nad ovim ljudima. Poseban problem je kada te ljude, posle lečenja u bolnici, nema ko da preuzme, jer ih često porodice jednostavno neće - kaže Svetlana Stanić, direktorka Centra za socijalni rad u Kraljevu.
Procenjuje se da u Beogradu ima oko 2.000 beskućnika, i to samo u centralnim gradskim opštinama za koje postoji samo jedna adresa - Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici, koje može da primi do 130 beskućnika ukoliko se smeste po hodnicima i čekaonicama.
- Bolje je i u toplim hodnicima, nego na ulici na temperaturama ispod nule. Ovde imaju obezbeđenu hranu, toplu vodu, sredstva za higijenu, lekove, obuću, odeću i posteljinu - kaže za „Blic” Prvoslav Nikolić, zamenik direktora Prihvatilišta u Kumodraškoj ulici.
U ovoj ustanovi ima svega 104 kreveta, a juče je u njoj boravilo 127 ljudi, smeštenih gde god se mogao staviti ležaj.
- Javljalo se mnogo ljudi, ali nismo mogli sve da primimo. Oni koji su bili u bolnicama, ostaće tamo još neko vreme. Neki su privremeno smešteni kod rodbine. Za one sa ulice moramo odmah da nađemo smeštaj - priča Nikolić.
U planu gradskih vlasti je proširivanje kapaciteta i nadogradnja prihvatilišta za 2009. godinu. Sa 940 kvadrata ova ustanova biće proširena na 3.300 kvadrata. Međutim, i tada će moći da primi samo 200 ljudi, jer će se tokom rekonstrukcije veća pažnja posvetiti standardima.
Neki gradovi, poput Smedereva, Zrenjanina i Niša planiraju da već sledeće godine otvore ustanove za beskućnike. U Nišu su im zimi otvorena vrata Gerontološkog centra, u kojem postoji šest ležajeva. Direktorka centra Miroslava Mihajlović kaže da kod njih trenutno boravi samo jedna starica i da poslednjih dana nije bilo interesovanja za smeštaj. Ni u Kragujevcu ne postoji prihvatilište za beskućnike, iako ih prema procenama nadležnih ima više desetina. Oni žive po improvizovanim skrovištima ispod mostova i nadvožnjaka, koriste napuštene trafike, kuće, pa i gradilišta.

Izvor: Blic

Dan u prihvatilištu za beskućnike u Futogu
Spavaju po hodnicima i kupatilima
Autor: H. Dunđerov | Foto:S. Vojnović | 10.01.2009. - 05:00


NOVI SAD - Hvala im što su me primili, jer nemam gde da odem. Ali, koliko god da se oni trude, meni ovde ne može da bude dobro. Za Božić sam nekada klao prase, a sada nemam ni goluba da zakoljem, kroz suze priča pedesetogodišnji Slobodan, izbeglica iz Bosne, koji posle izbeglištva i četvorogodišnjeg životarenja po napuštenim salašima, sada boravi u prihvatilištu u Futogu kod Novog Sada.

On je među desetak ljudi koji su ove godine potražili spas u toplim sobama ove ustanove. Nedaleko od tridesetogodišnjeg mladića, kome niko ne zna ime i prezime, sedi pedesetogodišnja Jagoda koju je porodica ostavila jer je psihički bolesnik.
- Deset godina nisam čula ni muža ni decu. Najstarija ćerka sada ima 22 godine, a najmlađi 15. Deci nisam ništa zamerila, ali na muža sam i dalje ljuta. Ne znam šta bih mu sve rekla kada bih ga samo još jednom videla - priča ova žena koja je posle izbeglištva sa troje dece, odlaska u nepoznato u Kanadu, doživela da je suprug otera zbog bolesti u Beograd kod brata. I on ju je prošle godine prepustio ulici, jer nije mogao da je izdržava. U sobi do nje smeštena je E. S., penzionerka koja je beskućništvo odabrala kao način života. Skitnja je za nju jedini način da opstane, a svoju penziju, i kada je podigne, podeli sa drugim beskućnicima koji se noću okupe na novosadskoj železničkoj stanici.
- Meni je ovde dobro, a moja je priča tipična alkoholičarska. Ne mogu ja da kažem da me je neka muka naterala. Sam sam se dohvatio pića. Našao sam i ženu, pokušao s njom, ali nije valjalo. Onda sam se razboleo i završio na ulici. A tu ti je najlakše da se napiješ, pa i ne osetiš da spavaš u snegu i da je zima - otvoreno priča Slobodan, Novosađanin koji već drugu godinu provodi u prihvatilištu.
Ovakve životne priče, kaže socijalna radnica Anđelka Barać, uobičajene su u ovom prihvatilištu. Javljaju se ljudi koji su bolesni, a porodice su ih odbacile, oni koje su bolesti zavisnosti dovele do prosjačkog štapa... Iako je prihvatilište privremenog tipa, neki ljudi poput Minje, devojčice zaostale u razvoju, ostanu ovde godinama u nadi da će dobiti stalni boravak u nekoj od specijalizovanih ustanova u Srbiji.
I u dnevnom centru za beskućnike, smeštenom na glavnom novosadskom bulevaru, snalaze se kako znaju.
- Poslednjih nekoliko dana kod nas spas nađe i po 25 osoba, mahom zavisnika od alkohola i droga ili psihički obolelih ljudi. Za godinu dana registrovali smo 165 novih beskućnika. Ovde dođu da se okupaju, dobiju čistu odeću i pojedu sendvič - priča socijalna radnica Milisava Nestorović, koja neretko, sa svojim kolegama, u vreme hladnih talasa obilazi ključne punktove ne bi li pomogla promrzlim beskućnicima.
Samo u poslednja tri dana, u Novom Sadu, gradu u kome je registrovano 3.500 beskućnika, četvoro ljudi bez doma, sa teškim promrzlinama ruku i nogu, urgentno je primljeno u prihvatilište u Futogu. U ovom centru, koji sa svega 35 kreveta pokušava da podmiri potrebe celog Novog Sada, poslednjih dana boravilo je i po 40 ljudi. Socijalni i medicinski radnici smeštali su ljude po hodnicima, pa čak i u improvizovanim sobama u kupatilima. Samo srećom, kažu socijalni radnici, hladni talas još nije odneo nijedan ljudski život. Nažalost, krajem 2008. godine dva Novosađanina umrla su na ulici od hipotermije, a svake zime hladnoća, kažu socijalni radnici, odnesu nekoliko života.

Izvor: Blic

Beskućnik i dalje nepoznat

KRALJEVO - Kod beskućnika koji je juče pronađen mrtav u staroj trafo-stanici u naselju Čibukovac kod Kraljeva pronađena su dokumenta osobe sa inicijalima Đ. M. iz Vrginog Mosta, rođenog 1949. godine, koji je iz Hrvatske izbegao u Srbiju.
U Opštinskom komesarijatu za izbeglice u Kraljevu Beti je rečeno da u njihovoj dokumentaciji postoji nekadašnji izbeglica sa imenom i prezimenom pronađenim u dokumentaciji pokojnika, ali da se njegova godina rođenja ne podudara. Policija tvrdi da beskućnik nije ubijen, već da je promrzao.

Izvor: Kurir