2011 godine, bio sam na odsluženju zatvorske kazne. inače u krugu samog zatvora, postoji, barem je tada postojao jeda veći čopor pasa lutalica. oni su se nalazili van zatvorskih zidina u sklopu zatvorskog dvorišta, koje je opet pod ogradom, video nadzorom, zatvorskom stražom i stražom žandarmerije. ja sam bio u delu zatvora koji se zove kotlarnica, koji se nalazi u garažnom delu zatvora. tu služe zatvorenici sa kaznama do godinu dana i rade na poslovima održavanja samog zatvora, dakle omogućeno nam je kretanje po čitavom zatvoru uz pratnju straže.
i tako pod tim poslovima podrazumeva se i iznošenje smeća iz samog zatvora. smeće se sakupi po blokovima, spusti se u prijemni hol ili popularnu nulu, potom dolazimo mi "slobodnjaci" i to smeće iznosimo iz zidina zatvora u krug gde se nalaze kontejneri, koje svake večeri odnose kamioni gradske čistoće. i tom prilikom video sam taj čopor pasa koji je leškario u hladu velikih platana i gostio se oko kontejnera. pošto završimo sa smećem, vrate nas u "garažu" unutar zidina zatvora. i tako jedno veče mi čujemo neko štene kako zavija, to je potrajalo sve do jutra, a kada se zatvor probudi, tada se svi zukovi sa strane utapaju u zvukove koje proizvodi zatvor. tako da smo već ujutro zaboravili na zavijanje šteneta. medjutim sledeće veče, ponovo smo čuli zavijanje šteneta. sutradan smo na izbacivanju smeća iz zatvora pokušali da otkrijemo odakle dolazi to zavijanje, nismo uspeli ali smo primetili jednu kerušu, kako leži do samog zida, to jest ograde. zamolimo stražara koji nas vodi da pridjemo keruši, naravno balvan to odbije, a žandar u pratnji zauzme neku zajebanu pozu sa heklerom na boku. sledeće veče situacija ista, štene neprestano zavija. dogovorimo se da sutra kada budemo mogli, da telefoniramo nekom društvu za za zaštitu  životinja, ujutro počnemo da zovemo sa govornice iz zatvora, orku( nje se sećam) i još neke. samo na jednom brojubdobili smo poruku da pozovemo broj koji je dežuran. a da, pre toga smo okrenuli vatrogasce, sa kojima smo se divno ispričali i ismejali, više oni nego mi, jer nisu verovali da zovemo iz cz i zbog čega zovemo. okrenemo taj tel. i javi se čovek koji organizuje: spasavanje životinja, udomljavanje životinja, prijavljivanje vlasti ljudi, koji se nemarno odnose prema životinjama.
javi se čovek zapiše sve što smo mu rekli i dogovorimo se da ga mi pozovemo najkasnije do 19h kada najkasnije možemo da telefoniramo. sačekamo do 19h pozovemo čoveka, a on nam keže da je bio, da ga nisu pustili, da su insistirali da kaze ko ga je zvao, ime ko ga je zvao, pa će oni da vide ko se to zeza iz zatvora sa ljudima. sutradan, situacija ista, mi se dogovorimo da tražimo raport kod načelnika, ono sigurno čovek ima više osećaja itd. medjutim  nadzornik je odbio da zbog gluposti zakazuje raport, već je zapretio da ćemo biti kažnjeni zbog pozivanja iz zatvora nekoga što spašava životinje. sledeći dan na izbacivanju smeća iz zatvora, kada smo izašli u krug, jedan momčić i ja, krenemo u pravcu gde je ležala keruša. polako, bez trčanja, prvi je zagalamio komandir, STOJ!!! išli smo lagano, a potom je i žandarm zagrmeo, STOJ PUCAĆU!! ostali kolektivci su počeli da objašnjavaju gde smo pošli, da okružuju komandira, a žandarm je preko veze pozvao pomoć. mi smo došli do tog mesta i videli otvor šahte i dole u dubini malo štene, koje je cvililo ali toliko tiho, slabo, a keruša je polako prilazila tom mestu, kao da je očekivala od nas da joj izvadimo štene iz rupe. već su u krug došli i drugi komandiri, još jedan žandarm, prilazili su nam sa takvom odlučnošću da nam jebu kevu, medjutim odnekud se pojavio i načelnik? zbog njegovog prisustva svi su bili malo uzdržaniji. kada su nam prišli, i pošto su osuli kako smo pokušali bekstvo  kako nas umalo nisu ubili...itd. objasnili smo zbog čega smo došli do ovog mesta i tada, kao u nekom filmu, sve staje, četvrtaste glave komandira i žandarma se nadvijaju nad šahtom, načelnik isto, ja i kolega stojimo i gledamo ih. i tada načelnik kaže, ajde ti i pokaže na kolegu sidji dole i izvadi psa. kolega sidje, iznese štene, koje se treslo, koje je jedva gledalo. pridje keruša i pone da ga liže, sveopšta radost sa dugom iznad nas, dok je negde iz pozadine  neko svirao alegorične melodije. svi smo se zagrlili, ljubili, uhvatili se ruke i trčali od sreće u krug, žandarmi i komandiri su balaci svoje kape u vis, a sivi zidovi zatvora menjali su boje...tu su još bili i mala veverica, ptice i nekoliko mačaka...sve je stalo i sve se radovalo.(naravno kenjam za one koji će se uhvatiti za ovaj deo) prošli smo sa opomenom, kao vidom kazne, dok je načelnik rekao da mu je drago, kada vidi, da su mu zatvorenici iipak humani.
eto, jedno malo iskustvo sa jednog veoma ružnog i otužnog mesta.

Svaka cast. Samo to imam da kazem 

dakle i u sredinama u kojima žive "prokazani" ljudi, kako neki akademski članovi foruma vole da naglase svoje akademstvo, a s prezirom gledaju na ljude u zatvorima, desi se po neki humani geščić. ima primera, da su ljudi u zatvorima pripitomljavali razne životinje, a meni je bila najinteresantnija priča o čoveku i pauku.

jao ove price o vatrogascima i fotke kako neki spasilac spasava mache ili kuche.. mislim bljuv stvarno

sve je to lepo i humano, ali bombardovanje tim sadrzaima u zadnje vreme .. salva povracke

Toliko o zivotu i njegovoj vrednosti...

Svaka cast upap

VEROVALI ILI NE: Beograđanin mora u zatvor, jer je pomogao mački da preživi!
Dragan Stain, koji živi u centru Beograda, pre dve godine pomogao mački koja je došla na vrata njegovog stana. Komšija ga prijavio zbog držanja životinje u zajedničkim prostorijama, a sud osudio na novčanu kaznu


 
Foto: Animal Alliance
Beograđaninu Draganu Stainu se nije isplatilo što je pokazao humani gest i pre dve godine spasio napuštenu mačku od smrzavanja.


To će ga, prema svemu sudeći koštati odlasku u zatvor, jer ne želi iz principa da plati novčanu kaznu koju je dobio od sudije za prekršaje!

- Događaj zbog koga ću morati da idem u zatvor na tri dana, jer neću da platim kaznu zbog pomoći napuštenoj mački, dogodio se pre dve godine. Bila je jaka zima i u nekim periodima s vrlo niskim temperaturama, koje su noću padale do – 27 Celzijusa. Jedne od tih noći se ispred mojih vrata pojavila mala crna mačka. Bila je gladna, promrzla i vrlo bolesna. S pola tela joj je otpala dlaka i na tim mestima su bile uočljive žive rane. Zagonetno je što je mačka došla na moja vrata, s obzirom da živim u najurbanijem delu grada na drugom spratu – objašnjava Stain.

On navodi da je mački odmah dao hranu i toplo mleko. Dok je jela, našao je kartonsku kutiju, dobro je obložio novinama i krpama, pa je mačku umotao u staru bundicu i stavio u kutiju.

- Samo su joj oči virile. Ujutru, pre polaska na posao, izvadio bih je iz kutije i ponovo nahranio. Macu koja je dobila ime Cici Mici odveo sam kod veterinara koji je dugo lečio. I dan danas moram povremeno da je vodim na inekcije. Međutim, nekoliko nedelja posle njenog dolaska, na vrata mi je zakucala Komunalna policija i momci u plavom su mi rekli da me prijavio komšija zbog držanja životinje u zajedničkim prostorijama, odnosno u mom kućnom pragu, što nije dozvoljeno gradskim propisom o držanju kućnih ljubimaca. Objasnio sam da mačka nije moja, da nemam gde da je držim jer mi je kuća puna spasenih životinja koje je ne prihvataju – kaže Stain.

Policajci su mu nakon toga napisali prekršajnu prijavu i otišli. Posle nekoliko meseci stigao mu je poziv od sudije za prekršaje.

- Na saslušanju sam postavio sudiji pitanje da li je stariji Krivični zakon Republike Srbije ili gradski propis. Dalje sam pitao da li se ubistvo životinje, koje je po zakonu kažnjivo s godinu dana zatvora, može izvršiti nečinjenjem. Na njegovo čuđenje sam odgovorio – a šta da me je taj isti komšija prijavio što mačku nisam nahranio, utoplio i izlečio zbog čega bi ona uginula? Da li bi mi tada sudio za ubistvo? Nisam dobio odgovor, ali sam dobio kaznu – ogorčen je ovaj ljubitelj životinja.

On se pita šta je trebalo da uradi i kakav je smisao presude.

- Imam pitanje za državu i njene mnogobrojne organe: kakvu poruku šaljete građanima, treba li da pomažemo nemoćnim životnjama ili da ih ubijamo? Nisam hteo da platim novčanu kaznu i ona je preinačena u tri dana zatvora. Ne mogu da verujem da se to zaista dešava! Mene je sudija osudila po zakonu, nemam primedbi na to. Međutim, u zaglavlju presude stoji pečat ministarstva pravde. Zato i pitam javno – da li ljudi koji rade tamo i ministar znaju kako sudije brzo izriču kazne za pomoć životinjama, a predmeti koji sadrže najgora krivična dela ili se odugovlače na desetak godina ili zastarevaju – pita se Stain.

(Telegraf.rs)

---

Komsija imbecil... a i slicni njemu....  

Jbg, "ugrozavanje reda i mira" je dosta rigidna kategorija. Ja rekao svima u zgradi da pravim rodjendan a komsija mi opet poslao policiju. I to zbog malog CD plejera i malih zvucnika. Cak mi nisu ni rekli da ce da mi pisu kaznu nego samo stiglo da treba da platim kaznu i harac sto nisam platio kaznu na vreme. Jos kaze da ako ne platim da me ocekuje 4 dana zatvora jer je ovo 2000 dinara a tad dan zatvora bio 500 dinara. I kome ja da se zalim i koga da tuzim i da li treba da zaglavim 4 dana u tvorza zbog 2000 dinara i principa da sam u pravu.

Mislim, nije u redu, al jbg. 

Sad provalih da me ništa tako ne asocira na bijedu i neuslove kao vidna rebra... na stranu namjerna  mršavost i to kad neko ne može da se popravi. Kažem ovako, sad vidjeh i njemu na slikama rebra i nekako mi se želudac zgrčio 

E zato ja neću psa, sem ako budem živjela u kući.. da  ne mogu da mu  se posvetim kako valja , da nema svoju slobodu.. zajebi ti to