Imam,dakle,dovoljno vremena da vam pokvarim zabavu...


     http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:441243-UZIVO-EU-odlucila-da-otvori-pristupne-pregovore-sa-Srbijom


" 13:22 - NEMAČKA OSTALA PRI STAVU: JOŠ JEDNA PROVERA PRE KONFERENCIJE

Prema nezvaničnim inforamcijama, Nemačka je i na današnjem sastanku zadržala stav da pre pristupne konferencije u januaru usledi provera primene briselskog sporazuma Beograda i Prištine. Ali, stavke o još jednoj proveri u decembru - nema u zaključku koji su usvojili šefovi država i vlada "

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dodatno pojašnjenje : NSPM prenosi

U svemu je bitno sledeće , a Švabija bi (za razliku od nas) trebalo da bude ozbiljna država  :

   " Бундестаг је након говора Ангеле Меркел званично потврдио овај став, који је према немачким законима обавезујући за канцеларку.

Иако је већина других чланица тражила да преговори почну раније без додатне потврде Савета, механизам одлучивања захтева консензус, тако да је готово извесно да преговори неће почети пре јануара."

Pristupni pregovori sa EU - procedura
Šefovi država ili vlada EU odlučili su da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru 2014. godine.

 
Foto: Beta, AP
U međuvremenu, Evropska komisija treba da izradi mandat za pregovore (pregovarčki okvir) koji će šefovi država potvrditi na uobičajenom zasedanju o proširivanju u decembru.

Pregovori o članstvu, nakon političke odluke o njihovom otvaranju, formalno počinju međuvladinom konferencijom na kojoj predstavnici vlada članica EU i zemlje kandidata razmenjuju pregovaračke okvire, odnosno mandate za pregovore.

U tehničkom smislu mogu da počnu brzo nakon toga, pošto počinju analitičkim pregledom zakonodavstva zemlje kandidata, takozvanim skriningom, koji je u drugim zemljama do sada uglavnom trajao od 12 do 15 meseci.

U okviru analitičkog pregleda utvrđuje se u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama EU i to u svakom pregovaračkom poglavlju.

Analiza tokom skrininga pruža osnovu za pregovaračke pozicije zemlje kandidata, dok je za Evropsku komisiju pokazatelj spremnosti države kandidata za otvaranje pojedinih pregovarackih poglavlja.

Pravna tekovina je podeljena u 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih se o 33 pregovara dok su dva poglavlja - institucije i ostala pitanja, tehnička.

Na kraju analize stanja Evropska komisija usvaja izveštaj sa skrininga i ako se oceni da zemlja kandidat nije spremna da otvori određeno pregovaračko poglavlje, postavljaju se merila koje je potrebno prethodno ostvariti.

Merila se moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.

Odluku o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose jednoglasno članice EU, a dosadašnja iskustva su pokazala da na taj proces mogu uticati bilateralni sporovi sa članicama.

Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.

U tom smislu u pregovorima reforme konačno dolaze u prvi plan, kao i primena zakona, a iskustva govore da su pregovori dug proces koji zahteva punu reformu institucija i velika ulaganja.

Proces pregovora o članstvu je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine.

Poučena iskustvom sa Bugarskom i Rumunijom, EU je 2011. usvojila novi pristup u proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju kako bi se zemlja što bolje pripremila za članstvo.

Ta poglavlja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost.

Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu - ne pregovara se o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.

Zemlja kandidat može da traži evenutalni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.

Nakon otvaranja pregovora, utvrđuje se i pregovaračka struktura zemlje kandidata, odnosno formiraju pregovarački timovi.

Pregovori traju više godina u zavisnosti od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU - u slučaju Hrvatske su trajali šest godine, od oktobra 2005. do juna 2011. godine.

Pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema ugovor o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.

Uobičajeno je da se tada odredi i datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.

Izvor: B92

живела €U

O forumaši željni EUropstva , čitajte i radujte se rezultatima današnjeg velikog postignuća...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Наташа Вунш, експерт Немачког савета за спољне односе
Пре учлањења у ЕУ морате да признате Косово

izvornik : Politika ( skrajnuto sa glavnih strana njenoga web-izdanja ) , današnji datum , autor : Nenad Radičević

tekst ćete naći : ovde


Брисел – Немачки политичари се плаше да уколико безусловно дају датум почетка преговора Србији да ће у том случају Србија стати са техничким преговорима, изврдавати или успорити процес примене договореног са Приштином, каже у разговору за „Политику” Наташа Вунш, експерт за европске интеграције и западни Балкан у Немачком савету за спољне односе. Према њеном мишљењу, немачки политичари су превише притисли Србију и непотребно инсистирају да се све договорено споразумом између Београда и Приштине примени што пре.

Који је главни разлог зашто Немачка не жели да се одмах одреди тачан датум почетка преговора, када Берлин има могућност да у оквиру Савета министара блокира тај процес приликом потврђивања преговарачког оквира ЕУ или отварања поглавља?

Управо тако. Кад год процени да Србија не испуњава договорено, Немачка има могућност да заустави тај процес, како приликом одобравања преговарачког оквира који је неопходан за почетак преговора, тако и приликом отварања и затварања сваког преговарачког поглавља. Међутим, у овом случају није проблем у Србији већ у унутрашњој политичкој атмосфери у Немачкој и односу према проширењу ЕУ. Ко год прати немачке медије могао је да примети да протеклих месеци постоји веома негативно извештавање о томе зашто уопште Хрватска улази у ЕУ. Уз такву медијску кампању и негативну атмосферу у јавности према уласку Хрватске, чије придруживање је Немачка свесрдно подржавала, можете замислити каква би реакција била да је сада у том пакету и Србија добила тачан датум, иако сви знамо да ће проћи године до пуноправног чланства Србије у ЕУ. Због такве атмосфере, а имајући у виду и септембарске парламентарне изборе, немачки политичари желе да одложе давање датума Србији, а модел за то је пронађен у томе да желе у децембру да провере да ли је у потпуности примењен бриселски споразум.

У декларацији Бундестаг је истакао да Немачка пре пуноправног чланства Србије у ЕУ очекује и „пуну нормализацију односа” Београда и Приштине. Да ли то значи да Немачка очекује да Србија, пре уласка у ЕУ, призна Косово?

Да. Немачка управо то очекује и то све јасније и гласније говори. То може да се догоди и дан пред учлањење, али је неизоставно јер је тешко замислити да ЕУ дозволи улазак земље која нема дефинисане границе. Осим тога, сва преговарачка поглавља којима се уводе европски стандарди у Србији односиће се на територију без Косова, док Косово има посебан пут европских интеграција који је далеко иза оног на којем је Србија.

Да ли немачки политичари, а и остали европски политичари, то кажу веома јасно српским политичарима или је то увек у некој дипломатској форми?

Мислим да им све јасније то говоре, а то сам чула и од два посланика Бундестага и једног високог немачког дипломате, који кажу да није могуће да Србија уђе у ЕУ без признања Косова. Мислим да се уопште више и не разматра да би Србија могла да поново под своју власт стави Косово. С друге стране, постоје и практичне ствари због којих ће се инсистирати на признању Косова, као што је на пример представљеност Србије у Европском парламенту у којем убедљива већина подржава независност Косова.

Какав споразум Бундестаг очекује од Београда и Приштине када у декларацији наводи да очекује да нормализација односа мора да напредује са циљем постизања „правно обавезујућег споразума”?

Премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи постигли су договор, али много тога се договара и у техничким преговорима тако да Немци желе да се сви договорени детаљи ставе у својеврсни оквир, који би био „правно обавезујући споразум”. Лично, не знам како је могуће постићи тај оквир а да се то не уради без неке врсте међусобног признања и биће веома тешко постићи тај договор тако да обе стране буду задовољне.

На састанку Савета министара, Немачка и још неке земље су инсистирале да сваки корак унапред Србије у европским интеграцијама буде праћен истим кораком унапред Косова. Да ли то значи да би, на пример, неслагање држава чланица ЕУ око Споразума о стабилизацији и придруживању са Косовом могло да опструише на другој страни напредак Србије, по систему „ако не дајемо ништа Косову, нећемо дати ни Србији”?

То би било веома проблематично, јер се свеукупни процес европских интеграција заснива на томе да се напредак сваке државе анализира засебно. Инсистирање Савета министара да се у исто време отворе са Србијом преговори о чланству а са Косовом преговори о ССП-у заправо је њихов покушај да обема странама дају својеврсну награду за постигнуте споразуме, и по мени то је добро решење.

Otkrila nam toplu vodu e..........

Nekima možda i hoće.No,ono što je meni slatko je sledeća eventualnost :

1) vidimo da se ne želi dalje proširenje i jasno nam je rečeno da će postupak (bez obzira na našu "uspešnost" u ispunjavanju zahtevanoga ) trajati godinama i godinama
2) ponovo se javlja tvrdnja o postojanju jake struje koje smatra da Srbiju nikako ne treba puštati u EU pre "Kosova" - da mi "Kosovo" (pošto jednom uđemo)  ne bismo uslovljavali ,tj.blokirali
---------------------
Ako spojim prethodne 2 stavke , sasvim verovatna postaje mogućnost da se brzinom našeg ulaska može upravljati i tako što se, s´ vremena na vreme , izazove incident na "Kosovu" ( slično onome što Izraelci koriste u višedecenijskim pregovorima sa Palestincima) ; Srba tamo sve manje i manje,optuži se "Kosovo" ( ,ali se ne uhvate krivci) za zastoj u "razvoju civilnog društva" , potom se blokira Srbija da ne bi isprednjačila u odnosu na Šiptare i tako u krug...u krug...u krug...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Добрица Ћосић: Бриселски споразум је "пораз државне и националне политике"


izvornik : NSPM ( preneta Betina vest) , pogledati ovde

                 

" Београд -- Бриселски споразум о нормализацији односа с Косовом је "пораз државне и националне политике" Србије и "пораз владавине права", изјавио Добрица Ћосић.
За такав пораз кривицу сноси целокупна српска политика до дана данашњег", казао је књижевник и бивши председник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић на промоцији књиге "Косово 1966-2013" у којој је његова ћерка Ана сабрала његове записе.

Ћосић је рекао да је бриселски споразум последица "тријумфа империјализма САД и Немачке".

Ћосић је подсетио да је 1982, као решење за Косово, предложио поделу и етничко разграничење што, како је рекао, нико није хтео да прихвати.

Оценио је да је зато проглашен идеологом национализма, прогнан из друштвеног живота, а његово дело унижавано и забрањивано.

"Ја немам права да се жалим на ту казну јер су хиљаде Срба животом платиле своје национално осећање", казао је Ћосић. ˝

A,ne,ne... EU nam je prošle godine obećala da nikada neće tražiti od nas da priznamo Kosovo.

Jel tako beše,Stanislave?

Ja mislim da treba gledati kako su krenuli da kukaju Hrvati cim im je odobren pristup...

Šta se beše dešava s njima? Oće ući pajseri sad, 1. jula?