U SRBIJI NE POSTOJE KAZNE PROTIV FIRMI KOJE PRODAJU ŠPIJUNSKU OPREMU
Daj 150 evra, pa joj čitaj poruke!
Autor: R. Kantar - N. Jovanović | 21.08.2014 - 07:02:00h

 
Praćenje i skrivanje iza bandere, drveta ili u žbunju, kao i prisluškivanje pomoću staklene čaše, postali su prošlost!

Danas se paranoja u stilu Ilije Čvorovića zadovoljava pomoću špijunskih softvera, koji se i za manje od stotinu evra mogu ugraditi u mobilne telefone i kompjutere, a pomoću kojih ljubomorni supružnici u svakom trenutku mogu znati šta njihov partner radi i sa kim. Da zlo bude veće, u našoj zemlji ne postoji zakon koji u celosti reguliše ovu oblast, pa tako mogu da odgovaraju samo lica koja špijuniraju, ali ne i firme koje prodaju te softvere, a kojih je svakim danom sve više u Srbiji!



Koliko je poslovanje takvih firmi postala uobičajena pojava, pokazuje i to što se bez ikakvog okolišanja reklamiraju na internetu, radio-stanicama, pa čak i putem flajera. Jedan takav letak i „Alo!“ je zatekao prikačen na brisač automobila.

„Želite li snimiti svaki SMS, glasovni poziv, MMS i GPS lociranje određenog mobilnog telefona u tajnosti? Želite li saznati gde je vaše dete ili zaposleni upravo sada? Kako pretvoriti svoj ​​telefon da bude špijunski telefon?“, pitanja su koja je postavila jedna od firmi koje se bavi prodajom špijunskih softvera, nudeći paranoičnim sugrađanima usluge „snimanja okruženja telefona, snimanja svih primljenih i odlaznih poziva, presretanja SMS poruka, GPS lociranja mobilnog telefona“ i slično.
Broj takvih firmi, kako saznajemo, sve je veći, jer i kupaca ima sve više. Međutim, psiholozi kažu da lica koja blisku osobu žele na ovaj način da nadgledaju i kontrolišu su patološki nesigurna i imaju veoma izraženi nedostatak samopouzdanja.


Osobe koje zbog ljubomore špijuniraju drugog ne narušavaju samo privatnost, već mogu biti i potencijalno opasne

- Razvoj tehnologije je doprineo tome da je izuzetno lako udovoljiti potrebi da se bliska osoba kontroliše, a takva potreba je sociopatološka. Ljudi ponekad špijuniraju zato što u njihovom životu postoji neka praznina koju žele da popune uvidom u živote drugih ljudi, ali je ipak češći razlog ljubomora. Osobe koje zbog ljubomore špijuniraju drugog ne narušavaju samo privatnost, već mogu biti i potencijalno opasne, što na kraju može rezultirati i nekom vrstom tragedije - kaže psiholog Milan Kostić, koji smatra da se zakonom mora zabraniti proizvodnja, promet i reklamiranje ovakvih proizvoda. To isto smatra i kriminolog Zlatko Nikolić.

- Firme koje prodaju ovakve softvere navode ljude na višestruko kršenje zakona, one prodaju sredstva kojima se krši zakon i na taj način podstiču kriminal. Da bi se ovakav softver ugradio, neophodno je prvo prisvojiti nečiji telefon i upasti u nečiji računar, što je, naravno, nezakonito, a da ne pričamo o nezakonitom prisluškivanju, praćenju i prisvajanju ličnih podataka - objašnjava Nikolić.


„Špijunska firma“: Ugradite joj softver dok se tušira!

Reporter „Alo!“ želeo je u jednoj od firmi da se direktno informiše o tome kako takav softver funkcioniše. Razgovor sa vlasnikom firme koja se bavi „digitalnom špijunažom“ vam prenosimo u celosti.

Novinar: Dobar dan. Našao sam vaš flajer na svojim kolima. Malo mi je neprijatno...
Firma: Izvolite, kako mogu da vam pomognem?
Novinar: Pa... Kako bih vam rekao, malo mi je neprijatno... Sumnjam da me devojka laže i vara, pa me zanima kako funkcioniše ovaj vaš softver?
Firma: Evo, ovako, gospodine, mi vam putem imejla pošaljemo instalacioni kod aplikacije, a vi je potom instalirate u njen mobilni uređaj. Vrlo je jednostavno!
Novinar: Pa da ja mogu tako lako da dođem do njenog telefona, vi mi ne biste trebali...
Firma: Instalacija traje dva minuta. To možete da uradite dok se ona, primera radi, tušira ili pere kosu. Aplikacija, nakon instalacije, za nju postaje nevidljiva i samo joj vi imate pristup preko vašeg računara. Tako možete imati uvid u svaki dolazni i odlazni poziv, snimak razgovora, pregled telefonskog imenika, pristupne šifre za društvene mreže, ma sve što je ikada urađeno na telefonu.
Novinar: Koliko to zadovoljstvo košta?
Firma: Imate sreće. Trenutno je akcijska cena od 150 evra za telefonski i 50 evra za računarski softver.
Novinar: Razmisliću još malo. Možda ću popričati sa njom...
Firma: Priča je jedno, ali kada imate činjenice, to je već nešto drugo... Očekujem vaš poziv. Prijatno.



Izvor: Alo

Гледао још прошле године у Ексклузиву на Првој..продавница шпијунске опреме у Бг-у.
Продавница на улици,као супермаркет.
Ништа "фамозне фирме по становима" и сл.

Svaki naš korak neko snima, pitanje je KO

RTS    | 22. 08. 2014. - 12:43h | Komentara: 0
Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja oblast video-nadzora ne reguliše zakonom. A sve je više i lokala i stambenih objekata koji nadzor postavljaju. Pitanje je ko i u koju svrhu može da koristi snimke, javlja RTS.

Poverenik za zaštitu informacija Rodoljub Šabić više puta je reagovao i apelovao da se zbog brojnih zloupotreba uredi ko i gde može da postavi kamere.
 
Poslednji slučaj tragične saobraćajne nesreće u kojoj je stradao Luka Jovanović, pokazao je da kamere pomažu u otkrivanju počinioca, ali i da je neophodno što pre popuniti pravnu prazninu. Da je kontrola saobraćaja prostor gde je najlakše prepoznati koristi od video-nadzora, tvrdi i Šabić.
 
- U nekoliko navrata sam sa ministrom razgovarao, dakle, da to pitanje uredimo na što precizniji način - rekao je poverenik, a penosi RTS.
 
Ponavlja da sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti sa policijom ima više problema u praksi.
 
- Poslednje moje upozorenje bilo je, dakle, za prodor i stanje u vezi sa pristupom tim podacima iz video-nadzora - kaže Šabić.
 
A video-nadzor danas postavlja i ko treba i ko ne treba. Neretko u stambenim zgradama kamere se pretvore u sredstva za špijuniranje komšija. A njihova funkcija treba da bude sasvim drugačija - preventivna. Ne samo da otkrije počinioca, već da ga odvrati od namere da, na primer, prekorači brzinu.
 
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ukazuje da se kamere postavljaju tako da budu veoma uočljive, da vozači znaju da su tu. Na taj način im se, kaže, šalje poruka - "nemoj da se ponašaš nebezbedno, tvoje kršenje propisa neće proći nekažnjeno, bićeš kažnjen".
 
I to je dobra strana kamera koje su postavljene po zakonu. Kažnjeni su i mnogi kršitelji zakona - otkriveni na snimcima neregularnih kamera. Ipak, neretko su i oslobođeni optužbi - poput slučaja u Valjevu kada je vlasnik radnje odneo kao dokaz video-snimak na kome se vidi da ga radnik potkrada - ali je izgubio sudski spor. Razlog - radnik nije dao saglasnost da ga snima.
 
Tek kada se zakonom reguliše oblast video-nadzora, znaćemo ko i u koju svrhu može da nas snima.


Izvor: Blic

Tanka granica između narušavanja privatnosti i informacije od javnog značaja

FoNet    | 22. 08. 2014. - 10:49h | Komentara: 0
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je pojačano interesovanje javnosti za podatke o dugovanjima po osnovu javno komunalnih usluga ili javno pravnih obaveza legitimno, ali upozorava da takve informacije kada se tiču fizičkih lica mogu zadirati u privatnost građana.


- Podaci o dugovanjima za pružene komunalne usluge ili podaci o neplaćenim porezima i doprinosima jesu informacije od javnog značaja, ali onda kada se tiču privatnosti i drugih prava ličnosti njihovo objavljivanje podležu ograničenjima utvrđenim članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - upozorio je Šabić.
 
Prilikom saopštavanja, odnosno stavljanja na uvid javnosti ovakvih informacija, pojasnio je Šabić, organ vlasti, odnosno preduzeće dužno je da isključi lične podatke, one kojima se građanin, fizičko lice može identifikovati.
 
Ove obaveze nema samo ako postoji izričit pristanak lica o čijim podacima se radi ili onda kada je to lice svojim ponašanjem dalo povoda da se te informacije objave (npr. tvrdi da je uredno izmirio zakonske obaveze, da ništa ne
duguje i slično).
 
Šabić je napomenuo da se pomenuta ograničenja shodno samom članu 14. Zakona ne moraju primenjivati uvek, bez izuzetka.
 
- Neće se, na primer, primenjivati kada se radi o ličnosti od interesa za javnost, naročito ako je reč o nosiocu državnih ili političkih funkcija, a informacija je važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši - naveo je Šabić.
 
Poverenik je istakao da je organ vlasti ili preduzeće koje daje informacije dužno da u svakom konkretnom slučaju ceni postojanje relevantnih okolnosti za (ne)primenjivanje ograničenja.


Izvor: Blic

ranije je bilo obavezno da se napiše da je objekat pod video nadzorom. sada postoje takve kamere da nema šanse da se primete.